Davljenje ekonomije

Dani - - Osmatračnica Kastel -

Koja je sličnost između banaka i političkih partija? I banke i partije se bore za “klijente” među postojećima, otimajući konkurentima. Slabo da se nova klijentela uključuje, odnosno kod političkih partija politički apstinenti ili kod banaka nove firme i novi klijenti, bez nade da će se išta promeniti nabolje u dogledno vreme. Politička ponuda uvek ista, a sa ovakvim odlivom radno sposobnih, sa ovakvom ekonomskom politikom i sa ovakvim zaduženjima svih nivoa vlasti, teško da će se banke ovajditi sa novim klijentima.

Na sve to treba dodati i ogromnu nezaposlenost mladih, skoro 60 odsto, što znači da em nikada neće dostići standard svojih vršnjaka u zemljama gde se zapošljava odmah nakon završetka škole, em nikada neće steći ni specijalizacije uz rad, koje su i najvažnije.

A svi posvećeni reformama i evropskom putu. Tolika je posvećenost da je red za odlazak evropskim putem takav da se čini da bi valjao kakav evropski autoput.

Uspešne reforme zahtevaju pažljiv redosled i pristanak građana, tj. njihovu sposobnost i mogućnost da vide korist od te politike. Šta znači biti demokratska zemlja ako građani nemaju nikakvog uticaja na probleme koji su im najvažniji - na to kako se vodi njihova privreda? Ovaj demokratski deficit uništava dalje poverenje u demokratske procese i podstiče rast ekstremizma, jer ekstremne partije obećavaju nekakvu alternativu. Videti i regionalno, i evropski, i američki.

Nijedno pitanje nije važnije za državu i narod od vođenja ekonomske politike! Ko misli drugačije, neka samo objasni čime će to čuvati svoju dragu naciju, čime će je braniti i čime hraniti.

Nesagledive posledice imaju floskule, koje izgovaraju političari nevični ekonomiji, kreirajući neku svoju realnost zarad kratkoročne političke dobiti. Politika, zapravo, otežava stvaranje ekonomskih aranžmana, koji bi omogućili i tim reformama da uspeju. Koja će to vlada reći svojim građanima da su se uzalud mučili?! Zato na svim stranama postoje jaki motivi ne samo da se tumaranje nastavi već se proglašava pobeda na osnovu najslabijih dokaza, najmanjeg pada nezaposlenosti, najmanjeg porasta izvoza iako privreda daje najmanje znake života.

Uspeh neke ekonomske politike meri se time koliko je pad pre oporavka bio dubok i dug, koliko je bilo patnje i kakvi su nepovoljni efekti krize na budući ekonomski učinak. Polovična rešenja na kraju daju rezultat gori nego da nije ništa urađeno. Uklanjanje jednog defekta prisustvom drugih može čak štetno uticati na ekonomiju (videti kod Meade, Lincaster i Lipsey). Daj napola da uradimo nešto oko tržišta rada, napola da rešavamo zakone o bankama, nikako korupciju i vladavinu prava ili obrazovanje, pa imamo to što imamo: izeo ćar vajdu.

Kad je pad dugotrajan, oporavak je mali ili nikakav i rast nakon oporavka ne može da nadoknadi ono što je u međuvremenu izgubljeno. Stope rasta od tri odsto, što se proglašava kao cilj ili težnja, ne mogu obnoviti ljudski, fizički ili intelektualni kapital, koji je uništen. I, naravno, što je privreda siromašnija, što se lošije posluje i što je veći dug, utoliko će država plaćati više kamate, a investitori ne vole da ulažu u takve zemlje. Visoka nezaposlenost dovodi do iseljavanja, a posledica je veće dužničko opterećenje po glavi stanovnika. Najsiromašniji plaćaju greške svojih roditelja, odnosno političara koje su birali. Veći dug ili veća otplata duga znači i nedovoljne investicije države u infrastrukturu, tehnologiju i obrazovanje, pa je još manje aktraktivno za ulaganja.

Činjenica da je kvalifikovana radna snaga pokretljivija od nekvalifikovane, dodatni je pokretač divergencije i nejednakosti. Kad kvalifikovani radnici odu, kaže se da je to ogoljavanje države, jer državu ostavlja bez potencijalnih preduzetnika i smanjuje mogućnost države da uhvati korak s vremenom.

Ono što odvaja razvijenije zemlje od manje razvijenih je jaz u znanju, a znanje samo po sebi ne protiče slobodno i u skladu sa propovedima o slobodnom kretanju robe i kapitala. Nemačka tehnologija je, naravno, bolja nego bosanskohercegovačka, pa se kapital odliva iz ovako kapitalno siromašne zemlje u tako kapitalno bogatu zemlju, jednako kao i kvalifikovana radna snaga. Zato nemačka ima trgovinski suficit, što znači da je država poverilac, a BiH veliki trgovinski deficit, što znači da je država dužnik.

Povećanje izvoza smanjivanjem cena nije moguće u ovakvoj privredi, jer jedan od retkih načina koji preduzećima preostaje za jačanje bilansa je održavanje cena. Smanjenje cena u uslovima kad država svaki dan uvodi nove namete, moglo bi se uraditi jedino preko smanjenja naknada za rad, a što opet znači pad kupovne moći, pad uvoza, ali i pad prihoda u sektoru nerazmenjivih dobara, što je sve od restorana, frizera, do lekara i nastavnika, a čini gotovo dve trećine BDP-a.

Što je najsmešnije, a o tome nekom drugom prilikom, harmonizujemo se sa EU, a ne harmonizujemo unutrašnje tržište u državi, pa tako pametujemo Evropi da je umesto konvergencije svojom politikom dovela do još veće divergencije i razlike između bogatog severa i siromašnog juga, a ne vidimo naš sever i jug. Sa tendencijom da sve postane jug juga zbog, kako rekoh, neuvažavanja činjenice da je najvažnije pitanje nacija, države, entiteta, kantona, opštine i mesne zajednice kako se vodi ekonomska politika.

No dok je iste političke klijentele, biće i iste vlasti i iste ekonomske politike davljenja. Zavadi i zadavi, pa vladaj..

Newspapers in Bosnian

Newspapers from Bosnia and Herzegovina

© PressReader. All rights reserved.