Ekonomski histerezis ili tragedija BiH

Dani - - Intervju Dana -

Koliko para, toliko i muzike, a očito nas užasno skupo košta ovo pevanje i junačenje. Sad je pesma o tome da je budžet samo malo nelikvidan, ali sad će to spasiti veće akcize na gorivo. Sve će biti u plusu i sledi period budžetskog humanizma i renesanse. Znamo, naravno, da kad vlast priča o plusu, sve i svako je u minusu. A svi horski pričaju o stabilnosti. Kako nelikvidnost budžeta i ekonomska stabilnost stoje u istoj rečenici, misterija je i za ekonomiju. Jedino ako nije stabilno nelikvidan, pogotovo kad nedostajuće pare deluju multiplikativno negativno na sve one koji od toga zavise ili kad nedostajuće pare nisu otišle u nešto produktivno.

Koga, čega obuhvata glagolska radnja? Jedina smo zemlja koja oporezuje bio-dizel. Jedina. A uveze se nekih 10 miliona. Sa uvođenjem plavog dizela u državi, bilo bi manje nekih 50 miliona prihoda. Ali! Šta je sa lož-uljem?! Ako se ne traži povrat PDV-a (za grejanje prostorija i slično), znači da je zloupotreba (točenje u kamione, recimo), a iznos je između 50 i 70 miliona godišnje. Dakle, uvedi reda u lož-ulje i anuliraćeš gubitak od uvođenja plavog dizela. I još će biti nešto u plusu.

Da napomenem da u računicu nisam uvrstila gas. Vrhunac: povećanje akciza na gorivo nije prošlo Upravu za indirektno oporezivanje, a razmatrao ga Dom naroda BiH! I čuj telefonska sednica Saveta ministara, bez dostavljanja materijala, sa pričom o tehničkim izmenama. Kad je konačno dostavljen, glede akciza bio je potpuno istovetan. Lud, luđi, najluđi, pa BiH.

Onda dođemo i na to da kad je gorivo bilo najskuplje, kad je cena nafte na svetskom tržištu divljala, skočile su cene gotovo svemu. Kad je cena pala, nije zabeležen pad cena hrani ili ostalim proizvodima sa visokim procentom energenata u kalkulaciji.

Šta će se sad desiti? Opet povećanje cena i sa rizikom da kad nafta poskupi na svetskom tržištu, povećanje bude i veće. Cenu plaćaju građani padom kupovne moći, to prvo, onda ide proizvodnja, koja nema baš prostora da bude cenovno konkurentna jer, kako nedavno napisah, valja jačati bilanse.

Ali, zato pad prodaje znači smanjenje proizvodnje, znači i smanjenje radne snage... I onda gde smo?!

Ima nešto što se zove histerezis, a preuzeto iz fizike. Recimo, provučeš metal kroz magnetno polje, a izlaskom iz magnetnog polja, neće se vratiti u prvobitno stanje, već je potrebna dodatna energija i dopunska sila da ga demagnetiše. U ekonomiji se pojavljuje kao reakcija tržišta na spoljnje uticaje posle čijeg prestanka se sistem ne vraća na prethodno stanje.

Na primer, kod povećanja cena. Jednostavno, jedna asimetrija u vremenu i ceni prilagođavanja, s obzirom na to da će otklanjanje posledica neravnoteže trajati duže nego vreme u kojem je šteta počinjena, a cena otklanjanja je mnogo veća od koristi koje je ova promena trebalo da stvori.

No i od međunarodnih smo čuli da onaj ko se protivi povećanju akciza i putarine protiv je reformskog puta BiH. Da podsetim: brzina i redosled reformi su presudni s obzirom na raskorak između ekonomije i politike.

Reforme nisu same po sebi cilj, ne bi trebalo da budu, već je to sredstvo za postizanje opšteg dobra. Kod nas su reforme započete izmenama radnog zakonodavstva. A zašto ne rasterećenjem privrede, što je i bio cilj onih inicijativa nakon poplava i priče da se sve radi zbog nezadovoljnih građana?

Kako će se sad smanjiti spoljnotrgovinski deficit ako se dodatno smanjuje kupovna moć građana i aktivnost privrede? Jer, čak i kad nema krize, spoljnotrgovinski deficit može otežati državama sa deficitom da postignu veću zaposlenost, s obzirom na to da deficiti smanjuju domaću agregatnu tražnju (pokazatelj sposobnosti i spremnosti ekonomskih aktera da na tržištu kupuju raspoloživa potrošna i kapitalna dobra), deo tražnje se ne zadovoljava proizvodnjom u zemlji, već uvozom.

Slaba domaća agregatna tražnja dovodi do nezaposlenosti. Priča o tome da će sve to nadoknaditi novi infrastrukturni projekti ne stoji. Opet dolazimo do ekonomskog histerezisa, odnosno asimetrije u vremenu i ceni prilagođavanja. Gradimo na kredit, plus histerezis korupcije, da ga tako nazovem, gotovo na svim infrastrukturnim projektima, pa nam je kilometar uvek skuplji nego što bi trebalo. Jednom kad se provučeš kroz koruptivni magnet, velika sila treba da te vrati u prvobitno stanje. Jer, upravo je fiskalno rasipanje vlasti dovelo do toga da nam uvode nove namete za stare i nove kredite.

Uzgred, država treba da vodi računa o bilansu stanja i zadužuje se ako su prinosi na investicije, koje tako finansira, veći od cene kapitala. Baš kao i firma.

Nije pojam Reformska agenda prvi put pomenut u BiH. Da podsetim da je u Grčkoj, nakon što je sa 62 odsto na referendumu odbijen memorandum između Grčke i Trojke (MMF, Evropska komisija i Evropska centralna banka), ipak potpisan i prva rečenica je glasila: “Uspeh zahteva podršku grčkih vlasti za reformsku agendu”! MMF se kasnije i korigovao i priznao greške, a ostala dva člana Trojke nikada. Valjda po onoj da ko plaća muziku, taj i pesme bira. S tim da je ogromnu cenu plaćao i plaća grčki narod, bez prava da i pesmu izabere.

Degutantna će na kraju biti tvrdnja da su programi dobro zamišljeni, samo sprovođenje ne valja, ali ko građane pita?!.

Newspapers in Bosnian

Newspapers from Bosnia and Herzegovina

© PressReader. All rights reserved.