Jednog dana, kad telefon zazvoni...

Dani - - Uvodnik -

Petak. Zvoni mi telefon. Kućni. U vrijeme sve naprednije tehnologije, pametnih telefona ovaj statični što, čini mi se, više služi za skupljanje prašine, nego za konverzaciju toliko rijetko zvoni da sam zaboravila da ga uopšte imam.

“Dobar dan”, čuje se ljubazan ženski glas s druge strane žice. “Dobar dan”, odgovaram istom mjerom. “Zovem iz firme (nisam zapamtila koje, op. a.), želim da Vam čestitam i da Vas obavijestim da ste na poklon dobili naš jastuk. Možete ga preuzeti u motelu (ne sjećam se kojem, op. a.), tu Vam je blizu, na prezentaciji sutra u 14 sati”.

Mada znam kako ide s tim “poklonima”, ipak nastavljam pomalo razočaravajućim glasom: “Jao, sutra sam na poslu u to vrijeme”. “Onda ništa”, govori ljubazan ženski glas. Ali, ne dam se još: “S obzirom na to da ste mi poklonili vaš cijenjeni jastuk i pritom čestitali, ne mogu biti toliko bezobzirna da ga ne prihvatim, a pošto sad imam slobodnog vremena, došla bih da ga preuzmem”. Tišina. “Znate, ne ide to tako”, postaje ozbiljan ženski glas. “Jesam li dobila jastuk”, pitam. “Jeste”, odgovara nervozno. “Znači, dobila sam poklon, ali mi ga nećete dati?!” “Doviđenja”, čuje se iz slušalice ljutit ženski glas. I tako postadoh jedna od mnogih koji su dobili, a da nisu dobili poklon.

Ali to nije ništa neobično u glavnom gradu države gdje imaš vodu, a redukcije svaki dan. Neumanjeni računi uredno stižu svaki mjesec, samo ne znam da li plaćamo zato što vodu imamo ili što je nemamo?

Premijer Konaković još davno je obećao da neće povisiti cijene vode u KS-u. Hvala mu na tome! Kad bi Kanton Sarajevo, odnosno cijela Bosna i Hercegovina bila jedna priča, ozbiljno štivo, onda bi se govorilo o smanjenju cijena. Pola imaš - pola platiš. A troškove namiriš na drugi način, a ne preko leđa, zdravlja i džepa građana.

Al’ ne, ovu priču koju mi ovdje živimo još niko nikada nigdje nije ispričao. Prevazišli smo i Hiljadu i jednu noć, živimo ovako hiljade i hiljade noći. Bez vode, naravno... Čekali smo valjda nekog Torabija da nam dođe i riješi problem, jer od ovih naših - mrka kapa. Jednog dana zazvonio je telefon u ViK-u Sarajevo. “Dobar dan”, čuo se ljubazan muški glas s druge strane žice.

“Dobar dan”, odgovara u ViK-u istom mjerom takođe muški glas.

“Zovem iz ViK-a Istočno Sarajevo, čestitam, dobili ste našu vodu!” Muk. “Čujete li me, želite li vodu ili ne?”, postaje nervozan muški glas iz Istočnog Sarajeva.

“Znate, ne ide to tako, ta voda ne bi riješila probleme vodosnabdijevanja grada, doviđenja”, rezignirano će glas iz Sarajeva.

Pa da, veće količine vode ne bi riješile manjak vode u ovom gradu! Potom smijeniše direktora ViK-a. Iz Sarajeva. I onda... poteče voda s Tilave.

Al’ ne lezi vraže, ne valja nam ta voda. Nije “naša”, nego je “njihova”, e to je problem. Nije halal, kupaju krmad u njoj, kako glasi jedan od komentara s društvenih mreža. Kao da nam voda stiže iz ebolom zahvaćenog Konga, a ne iz faktički istog grada. Samo malo istočnijeg.

A i, brate, razlika u vodi je ogromna, vidi se odmah koja je “naša”. Učili su nas da voda nema boje, okusa i mirisa, a ova koja povremeno dođe ima i boju i okus i miris. Što te tjera da vodu za piće kupuješ.

Da apsurd bude veći, BiH obiluje vodnim resursima, a vodu još i uvozimo više no što je izvozimo.

“Bosna i Hercegovina je bogata pitkim vodama i imamo 50 registrovanih proizvođača flaširane vode, međutim, i dalje u velikim količinama uvozimo vodu iz drugih zemalja. Mi uvozimo sve, ali najveći apsurd našeg uvoza jeste voda. Imamo 9.460 kubika pitke vode po stanovniku, prvi smo u regiji po vodi, a uvozimo je. U 2016. godini smo uvezli 156,5 miliona litara vode i za to dali 133,3 miliona maraka. U istom razdoblju izvezli smo 77,5 miliona litara flaširane vode i za to zaradili 36,5 miliona maraka. Deficit nam je 97 miliona. Vjerujte mi da me te brojke zabole”, izjavio je Sead Delić, direktor Agencije za vodni sliv rijeke Save, na 15. međunarodnom sajmu ekologije Ekobis, održanom prošlog mjeseca u Bihaću. Zaboli i to što je neki dan organizovana Vodoodbrana Sarajeva, protesti zbog redukcija vode u našem glavnom gradu na kojima se okupila šačica ljudi, ali su se zato nekoliko dana poslije na koncertu Ace Lukasa u Zetri okupile hiljade (i iz jednog i iz drugog Sarajeva) te na neki način, mora se priznati, dale doprinos ovom problemu uglas pjevajući: Ali je pijem ceo dan, kiselu vodu, kiselu vodu/nisam loš, nisam zao, ali sebe (mene, op. lektora) mi je žao. A ti misliš volim nju, volim ovu otmenu kiselu vodu, kiselu vodu, a ja volim viski i rado ga se sećam. I ja vodu i rado je se sjećam. Kad bi BiH bila jedna priča, ozbiljno štivo, onda bi njena metropola imala vodu cijeli dan i cijelu noć, ne bi se jedna te ista voda, ona što teče do KS-a zvala “njihova”, a ona od KS-a “naša”. Da je ova zemlja ozbiljno štivo, onda bi na koncertu Ace Lukasa i oni kojima voda teče do KS-a i oni kojima voda teče od KS-a uglas pjevali: Sve će jednom biti juče, sve će vreme brisati. A ja... ja bih mirno spavala na jastuku koji bih dobila na početku ove priče..

Da je ova zemlja ozbiljno štivo, onda bi na koncertu Ace Lukasa i oni kojima voda teče do KS-a i oni kojima voda teče od KS-a uglas pjevali: Sve će jednom biti juče, sve će vreme brisati

Newspapers in Bosnian

Newspapers from Bosnia and Herzegovina

© PressReader. All rights reserved.