MO­JA CURA NE SMI­JE BI­TI LJUBOMORNA

Ove je­se­ni mar­kant­no­ga glum­ca Mom­či­la Ota­še­vi­ća gle­da­mo u ulo­zi ne­ga­tiv­ca u se­ri­ji No­ve TV

24sata - Cafe 24 - - PRVA STRANICA - Pi­še: MORANA ĆOSIĆ

Glum­ca Mom­či­la Ota­še­vi­ća (27) gle­da­te­lji će ove je­se­ni gle­da­ti u no­voj se­ri­ji No­ve TV “Čis­ta lju­bav”. Mar­kant­nog Cr­no­gor­ca do­ma­ća je pu­bli­ka upoz­na­la još 2013. jer je pr­vu ulo­gu za hr­vat­sko tr­ži­šte odi­grao u se­ri­ji “Zo­ra du­bro­vač­ka”.

Ka­da je lju­bav­ni ži­vot u pi­ta­nju, Ota­še­vić je sa­mo­za­ta­jan, a ovo lje­to uglav­nom je pro­veo rad­no s ko­le­ga­ma glum­ci­ma na se­tu, ima i ne­ko­li­ko pred­sta­va, no ba­rem je dva tjed­na uspio iz­dvo­ji­ti i za od­mor na oba­li.

U se­ri­ji glu­mi­te ne­ga­tiv­ca Ran­ka No­va­ka. Opi­ši­te nam malo svoj lik i svi­đa li vam se glu­mi­ti opa­ke mu­škar­ce?

Ran­ko je lo­kal­ni moć­nik. Mlad je, am­bi­ci­ozan, aro­gan­tan, pre­po­ten­tan, ali i du­bo­ko ne­sre­tan. Za­nim­lji­vo je igra­ti ga jer se raz­li­ku­je od mo­jih do­sa­daš­njih ulo­ga u serijama. Za­pra­vo uži­vam gra­de­ći lik ne­ga­tiv­ca jer imam pu­no pros­to­ra i gušt mi je ko­ris­ti­ti ga. Ja­ko mi se svi­đa glu­mi­ti Ran­ka, ali ne i nje­go­ve oso­bi­ne (smi­jeh).

Lju­bav­ne sce­ne glu­mi­te s pje­va­či­com Ni­ves Cel­zi­jus, ko­joj je ovo pr­va ulo­ga. Jes­te li sa­vje­to­va­li ko­le­gi­cu ka­ko da se opus­ti na se­tu?

Ni­sam imao po­tre­bu. Ni­ves je opu­šte­na na se­tu i ja­ko ko­rek­t­no ra­di svoj po­sao.

Kak­vi ste vi na se­tu se­ri­je? Jes­te li oz­bilj­ni ili na­đe­te vre­me­na i za za­fr­kan­ci­ju?

Ne­ma do­brog ra­da bez ze­za­nja, ali kad se ra­di, ra­di se. Do­du­še, za ša­lu sko­ro uvi­jek ima vre­me­na.

Ko­ji su va­ši ri­tu­ali dok

uči­te tekst za ulo­gu, ka­ko se naj­bo­lje opu­šta­te?

Obič­no žu­tim ili ze­le­nim flu­ores­cent­nim mar­ke­rom po­dvu­čem tekst jer ga on­da još lak­še pam­tim. On­da znam je li re­pli­ka na po­čet­ku, sre­di­ni ili na kra­ju sce­ne. Što se ti­če opu­šta­nja, znam ‘drem­nu­ti’ iz­me­đu sce­na, pi­ti ka­vu s Če­le­tom (Mi­la­nom Če­ki­ćem, maj­sto­rom za glaz­bu, op.a.) i raz­go­va­ra­ti o raz­nim te­ma­ma. Znam i gu­bi­ti vi­je­me u šmin­ke­ra­ju. Cu­re su div­ne, pa­ž­lji­ve i du­ho­vi­te.

Za­vr­ši­li ste Fa­kul­tet dram­skih umjet­nos­ti na Ce­ti­nju gdje ste ro­đe­ni, a stu­di­ra­li ste i ar­hi­tek­tu­ru u Ri­mu. U ko­jem ste tre­nut­ku i za­što baš oda­bra­li glu­mu?

Upi­sao sam ja i pra­vo u Pod­go­ri­ci i pao pri­jam­ni za po­li­tič­ke na­uke u Ri­mu te pri­pre­mio sve za upis tu­riz­ma na Kr­fu. Pre­lo­mio sam onog tre­na kad sam stao na da­ske na ce­tinj­skoj aka­de­mi­ji i po­čeo go­vo­ri­ti svoj pr­vi mo­no­log. To je bi­lo još na ši­rem kru­gu pri­jam­nog is­pi­ta. Do­go­di­lo mi se ne­što ja­ko do­bro i to se često do­ga­đa i dan-da­nas kad sam na sce­ni. Ne znam objas­ni­ti taj osje­ćaj, ali do­bro znam kad se do­go­di.

‘Vo­lim Za­greb. Od kon­ce­ra­ta, pre­ko par­ko­va, do is­pi­ja­nja ka­vi­ca i do­bre hra­ne...’

Cr­no­gor­ski glu­mac često je u Hr­vat­skoj

Član ste Cr­no­gor­sko­ga na­rod­no­ga ka­za­li­šta i Na­rod­no­ga ka­za­li­šta u Be­ogra­du. Je li vam se ikad do­go­di­la aneg­do­ta u sti­lu da ste se po­če­li smi­ja­ti ti­je­kom pred­sta­ve ili ste za­bo­ra­vi­li tekst i slič­no?

Ja sam član tih ka­za­li­šta, kao i u Kra­ljev­skom na Ce­ti­nju, Grad­skom u Pod­go­ri­ci, a u Cen­tru za kul­tu­ru u Tiv­tu igram ho­no­rar­no. Na­rav­no da ima sva­kak­vih aneg­do­ta. Raz­ne stva­ri se zna­ju do­go­di­ti na sce­ni, od to­ga da za­bo­ra­vim tekst do po­vre­de ko­ju tre­ba sa­kri­ti od pu­bli­ke. Do­go­di se ve­lik na­let adre­na­li­na i sa­mo raz­miš­ljam o to­me ka­ko da ri­je­šim ne­pre­dvi­đe­nu si­tu­aci­ju. Ne­kad je du­ho­vi­to, a ne­kad, bo­ga­mi, i bol­no.

“So­li­dan sam ku­har ka­da je ro­štilj u pi­ta­nju ili os­ta­le ra­dos­ti na ža­ru...”

Mom­či­lo ne skri­va da je ve­li­ki gur­man iako se ne sna­la­zi naj­bo­lje u ku­hi­nji

Zbog posla ste stal­no na re­la­ci­ji Ce­ti­nje – Za­greb - Be­ograd. Stig­ne­te li uop­će ras­pa­ki­ra­ti put­ne tor­be i uma­ra li vas to­li­ko pu­to­va­ti?

Stig­nem jer mo­ram opra­ti stva­ri (smi­jeh). Ni­je mi te­ško. Na­vi­kao sam na taj tem­po i već go­di­na­ma ži­vim ta­ko. Čak što­vi­še, od­go­va­ra mi. Ne­kad zna bi­ti i na­por­no, ali na­pu­nim ba­te­ri­je i sve bu­de ka­ko tre­ba.

Rek­li ste da vam se svi­đa ži­vot u Za­gre­bu. Što vas po­seb­no oduševljava i ima­te li ne­ke svo­je ri­tu­ale? Jes­te li sklo­pi­li pri­ja­telj­stva iz­van glu­mač­kog svi­je­ta?

Imam pu­no pri­ja­te­lja u Za­gre­bu. Gdje god sam ra­dio, ste­kao sam pri­ja­te­lje i sma­tram da je to bo­gat­stvo. Vo­lim raz­ne stva­ri što se ti­če Za­gre­ba, od kon­ce­ra­ta, pre­ko par­ko­va, do is­pi­ja­nja ka­vi­ca i do­bre hra­ne. Kli­ma mi sa­vr­še­no od­go­va­ra.

Po­pu­lar­nost ste stek­li u fil­mu “Led”, a hr­vat­skoj jav­nos­ti ste naj­poz­na­ti­ji kroz se­ri­je “Bu­dva na pje­ni od mo­ra”, “Zo­ra du­bro­vač­ka” i “Kud puklo da puklo”. Ko­ji vam je lik najviše pri­ras­tao sr­cu?

Da­mir Ga­vran iz se­ri­je “Kud puklo da puklo”. Za­is­ta je sjaj­na eki­pa ljudi ra­di­la na tom pro­jek­tu i po­taj­no se još nadam ne­koj tre­ćoj se­zo­ni. Bio je za­is­ta gušt sni­ma­ti tu se­ri­ju.

Ne­dav­no ste ima­li i pr­vi vo­di­telj­ski an­ga­žman. Ka­ko ste se snaš­li i bis­te li vo­lje­li opet ne­što vo­di­ti?

Ne znam ka­ko sam se sna­šao, to će re­ći pu­bli­ka umjes­to me­ne. Za me­ne je to bi­lo jed­no no­vo is­kus­tvo i sre­tan sam što sam imao pri­li­ku upoz­na­ti su­per lju­de. Bih li opet ra­dio ta­ko ne­što? Ne znam, vi­djet će­mo. Pu­no je to stre­sa.

Odras­li ste s dvi­je go­di­ne mla­đom ses­trom Sa­njom. Od­no­si­te li se za­štit­nič- ki pre­ma njoj i ko­li­ko ste po­ve­za­ni s ob­zi­rom na to da ona tre­nu­tač­no stu­di­ra u Mi­la­nu?

Bli­ži sam joj iz Za­gre­ba ne­go iz Cr­ne Go­re, na sa­mo ne­ko­li­ko sa­ti vož­nje sam od nje. Znam ja otići ta­mo ili zna ona do­ći kod me­ne. Na­rav­no da se od­no­sim za­štit­nič­ki, a i mi smo uz sve to vje­ro­jat­no naj­bo­lji pri­ja­te­lji.

S ob­zi­rom na to da ste omi­lje­ni me­đu že­na­ma, pi­šu li vam dje­voj­ke, ša­lju li vam pok­lo­ne?

Ni­šta po­seb­no. Mo­ji in­boxi su pre­tr­pa­ni, ali ri­jet­ko ko­ris­tim druš­tve­ne mre­že, ne­mam vre­me­na za to. Pok­lon još ni­sam do­bio od ne­poz­na­te osobe. A na ces­ti se obič­no že­le fo­to­gra­fi­ra­ti i po­raz­go­va­ra­ti.

Ka­kav ina­če tip dje­vo­ja­ka vo­li­te i što vam je od­boj­no kod že­na?

Ne vo­lim ge­ne­ra­li­za­ci­je i ne bih znao od­go­vo­ri­ti. Što­šta mi je od­boj­no, ali ne bih o to­me.

Je­su li va­še dje­voj­ke bi­le lju­bo­mor­ne jer zbog posla sni­ma­te lju­bav­ne sce­ne?

Tu ne­ma pre­vi­še ne­do­umi­ca, moj po­sao je moj po­sao. Lju­bo­mo­ri tu za­is­ta ne­ma mjesta.

Za­ljub­lje­nik ste u ski­ja­nje. Ko­je ho­bi­je ima­te još osim glu­me i ski­ja­nja?

Najviše me opu­šta otići na se­lo ili mo­re, uži­va­ti u ljen­ča­re­nju.

Ka­ko se sna­la­zi­te u ku­hi­nji i jes­te li pra­vi gur­man?

U ku­hi­nji se ne sna­la­zim baš sjaj­no, ali ne­ko­li­ko je­la znam pri­pre­mi­ti. So­li­dan sam kad je ro­štilj u pi­ta­nju ili os­ta­le ra­dos­ti na ža­ru (smi­jeh). Je­sam li gur­man? O, DA!

Ko­ji su vam pla­no­vi za bu­duć­nost i neo­s­tva­re­ne že­lje?

Že­lja go­to­vo ni­ka­da ne­mam. Što se ti­če os­ta­lih pla­no­va, sa­da me če­ka sni­ma­nje slje­de­ćih se­dam-osam mje­se­ci. Za­tim sni­ma­nje fil­ma, a nadam se i slo­bod­nom lje­tu, onom 2018. go­di­ne.

Na ra­dost mno­gih obo­ža­va­te­lji­ca, Mom­či­lo se vra­tio na ma­le ekra­ne. Za raz­li­ku od svih do­sa­daš­njih ulo­ga, Ota­še­vi­ću je ovog pu­ta pri­pa­la ulo­ga aro­gant­nog i am­bi­ci­oz­nog Ran­ka NA SE­TU SE­RI­JE ‘ČIS­TA LJU­BAV’

S ko­le­gi­com Mir­nom Me­da­ko­vić, s ko­jom je su­ra­đi­vao i pri­jaš­njih go­di­na

SE­RI­JA ‘KUD PUKLO DA PUKLO’

1) Mom­či­lo na se­tu se­ri­je ‘Kud puklo da puklo’ s ko­le­gi­com Je­le­nom Per­čin

2) Šu­ška se ka­ko su Je­le­na i on u ve­zi dvi­je go­di­ne, a u jav­nos­ti se ri­jet­ko po­jav­lju­ju 3) Crnogorac zbog do­brog iz­gle­da i šar­ma ima ‘voj­sku’ obo­ža­va­te­lji­ca 4) Sel­fie s ma­gar­cem 5) Mom­či­lo se kao pra­vi Crnogorac ša­li ka­ko ni­je la­ko ni le­ža­ti u 6) U Za­gre­bu je često zbog posla ‘Ne­opi­si­vo je do­bar osje­ćaj ka­da sam na sce­ni i glu­mim’

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.