Mlak film ko­ji se vi­še ba­vi us­pje­hom ben­da ne­go rock le­gen­dom

Po­seb­no je ša­ka u oko da se ‘Bo­he­mi­an Rhap­sody’ je­dva ov­laš do­ti­če bo­les­ti ko­ja je Fred­di­eja Mer­curyja na kra­ju sta­ja­la ži­vo­ta, ali film spa­ša­va Ra­mi Ma­lek

24sata - Cafe 24 - - U FOKUSU - Pi­še: KLA­RA GLAVAČ

Ga­do­vi, ukrali ste ci­je­li show, ta­ko je ne­što u bac­k­s­ta­geu 1985. go­di­ne, ti­je­kom Live Ai­da, re­kao El­ton John čla­no­vi­ma gru­pe Qu­een či­ji je 25-mi­nut­ni nas­tup za mno­ge esen­ci­ja onog što rock tre­ba bi­ti.

Ta­da još ne do kra­ja glaz­be­na ins­ti­tu­ci­ja, qu­eenov­ci su se su­oči­li s pa­dom pro­da­je plo­ča i po­pu­lar­nos­ti i bi­li su, ‘aj­mo re­ći, ma­nje važ­ni su­di­oni­ci rock spek­tak­la. Sve dok Fred­die Mer­cury ni­je iz­a­šao na po­zor­ni­cu u bi­je­loj pot­ko­šu­lji i is­pi­sao po­vi­jest.

- Mi smo bi­li do­bri, ali Fred­die je te ve­če­ri bio ne­ze­malj­ski, to je bio naj­bo­lji dan na­šeg ži­vo­ta i ka­ri­je­re - re­kao je ta­da Fred­di­ejev ko­le­ga iz ben­da, a taj je Live Aid nas­tup i sre­diš­nji dio du­go iš­če­ki­va­nog fil­ma o Fred­di­eju Mer­curyju “Bo­he­mi­an Rhap­sody” pre­ma nji­ho­voj is­to­ime­noj pje­smi s al­bu­ma “A Nig­ht at the Ope­ra”. Egi­pat­sko-ame­rič­ki 37-go­diš­nji

glu­mac Ra­mi Ma­lek (naj­poz­na­ti­ji iz ulo­ga u se­ri­ja­ma po­put “Gil­mo­re Gir­ls” i “Mr. Ro­bot” te fil­mo­va “Nig­ht at the Mu­se­um”) do­bio je ne­za­hva­lan ge­bis u us­ta ka­ko bi na­li­ko­vao na Mer­curyja (iako je on i gra­đom mno­go sit­ni­ji od pje­va­ča) i na­log da tre­ni­ra pje­va­nje pa svo­ju snim­ku po­ša­lje čla­no­vi­ma Qu­eena. E sa­da, iako je pje­va­nje Brad­leya Co­ope­ra i “ski­da­nje” co­un­tryja za “Zvi­jez­da je ro­đe­na” na­pra­vio i vi­še no od­lič­no, Mer­cury je, vo­lje­li ga ili ne, vo­kal­no po­sve dru­ga li­ga, net­ko tko je s la­ko­ćom pje­vao uz oper­nu di­vu Mont­ser­rat Ca­bal­lé (ima­li su hit “Bar­ce­lo­na”, a Ca­bal­lé je pre­mi­nu­la ne­ko­li­ko mje­se­ci pri­je pre­mi­je­re).

Na kra­ju (i vje­ro­jat­no bo­lje) Ma­lek ne pje­va ne­go su ko­ris­ti­li ori­gi­nal­ne Mer­curyje­ve snim­ke ko­je su u mon­ta­ži fan­tas­tič­no uvjer­lji­vo “sli­jep­lje­ne”s glum­cem. Da, po­dos­ta je jas­no da Ma­lek ne pje­va, ali za­što bi to uop­će bio pro­blem? Sa­mo sni­ma­nje ni­je tek­lo glat­ko i ci­je­la se pro­duk­ci­ja odu­ži­la tri pu­ta du­lje no što je bi­lo pla­ni­ra­no. Za po­če­tak, po­koj­nog je fron­t­me­na tre­bao glu­mi­ti ko­mi­čar Sas­c­ha Ba­ron Co­hen ko­ji, na­vod­no, ni­je bio odu­šev­ljen sce­na­ri­jem, a Fred­di­eje­vi ko­le­ge ni­su bi­li odu­šev­lje­ni nji­me. Sma­tra­li su, iz­me­đu os­ta­log, ka­ko je on pri­je sve­ga ko­mi­čar. Na kra­ju su, ipak, oda­bra­li re­la­tiv­no ne­poz­na­tog Ma­le­ka. I re­da­telj Bryan Sin­ger, iako je pot­pi­san kao autor, “od­le­tio” je sa se­ta pri­je kra­ja sni­ma­nja i ne­ko­li­ci­na ga je lju­di mi­je­nja­la - od glav­no­ga ka­mer­ma­na pa do Dexte­ra Flet­c­he­ra. Sin­ger je, na­vod­no, imao obi­telj­ske pro­ble­me, da bi sva­ko to­li­ko nes­tao na ne­ko­li­ko da­na. To bi Ma­le­ka to­li­ko živ­ci­ra­lo da je, na­vod­no, doš­lo do ne­kog obra­ču­na gdje se Sin­ger ba­cio na glum­ca. Pri­je no što je po­s­ljed­njih dva tjed­na do­šao Dexter Flet­c­her, ko­ji ra­di na fil­mu “Roc­ket­man” o El­to­nu Joh­nu, spo­mi­nja­lo se i Rid­leya Scot­ta.

Što se kri­ti­ka ti­če, iako su gle­da­te­lji za­do­volj­ni i jas­no je ka­ko je ri­ječ o pre­ten­den­tu za Os­ca­ra, ne­ki su kri­ti­ča­ri pi­sa­li ka­ko ovo ni­je “Mer­curyje­va bi­ogra­fi­ja i in­tim­ni pri­kaz ne­go os­mrt­ni­ca”. Re­da­te­lju se za­mje­ra što je niz de­ta­lja ko­ji su Mer­curyja za­is­ta či­ni­le čo­vje­kom iz­van sva­ko­ga ka­lu­pa (u to ula­ze nje­go­ve lju­bav­ne ve­ze, po­seb­no one ho­mo­sek­su­al­ne) sveo na mi­ni­mum, a gle­da­te­lji­ma dao pre­vi­še ne­bit­nih in­for­ma­ci­ja o usponu ben­da - ka­ko su “je­dan dan svi­ra­li u pu­bo­vi­ma, a za ne­ko­li­ko mje­se­ci na sta­di­oni­ma”. To je, po­seb­no ve­li­kim fa­no­vi­ma ben­da, si­gur­no za­nim­lji­vo, ali re­al­no, Fred­die je još ti­su­ću pu­ta dub­lje vre­lo in­s­pi­ra­ci­je no što je ov­dje is­ko­ri­šte­no. Po­seb­na je ša­ka u oko (po­se­bi­ce za 2018. go­di­nu) to da se film je­dva, ov­laš do­ti­če bo­les­ti ko­ja ga je, na kra­ju, sta­ja­la ži­vo­ta, a to je si­da. Do­nek­le je ra­zum­lji­vo da se o to­me mo­žda ma­lo go­vo­ri­lo u vri­je­me Band Ai­da, ka­da je on već bio bo­les­tan, ali da­nas već i pti­ce na gra­ni zna­ju od če­ga je pre­mi­nuo pa je pi­ta­nje ko­ga se tu toč­no ču­va ili na či­je se “osje­ća­je” pa­zi.

Po­seb­no za­to što je Mer­cury, u svo­joj glaz­bi, ali i u svom ži­vo­tu, bio ta­ko ne­dvo­smis­le­no hra­bar, be­skom­pro­mi­san i is­kren.

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.