OMI­LJEN PRO­JEKT

24sata - Cafe 24 - - NOSTALGIJA -

‘Li­si­ce’ re­da­te­lja Kr­ste Pa­pi­ća bio mu je po­seb­no drag i na­zi­vao ga je pr­vim

hr­vat­skim pr­kos­nim fil­mom

S Anjom je glu­mio u Sha­kes­pe­are­ovoj “Olu­ji”, on je bio Pros­per, a Anja, ta­da 17-go­diš­nja gim­na­zi­jal­ka, nje­go­va kći Mi­ran­da. I Fi­lip je uz oca bri­lji­rao u fil­mu “So­kol ga ni­je vo­lio”.

Ne­mi­li do­ga­đa­ji iz dje­tinj­stva, II. svjet­ski rat, ko­lo­ne ko­je su ne­pres­ta­no pro­la­zi­le kroz nje­go­ve La­di­mi­rev­ce... sve to ga je in­s­pi­ri­ra­lo da na­pi­še dra­mu “So­kol ga ni­je vo­lio”. Pre­mi­jer­no je iz­ve­de­na 1982. i bi­la je to hit-pred­sta­va osam­de­se­tih, zbog če­ga se i če­ti­ri, pet re­da­te­lja za­ni­ma­lo da baš oni re­ži­ra­ju film. Me­đu nji­ma i Sc­h­midt. No za raz­li­ku od dru­gih, Sc­h­midt je na­kon sva­ke iz­ved­be če­kao Šo­va­go­vi­ća u Ga­vel­li i na­go­va­rao ga da mu do­pus­ti re­ži­ra­ti film “So­kol ga ni­je vo­lio”.

- Ti si ba­la­vac, što ti znaš o Ble­ibur­gu, II. svjet­skom ra­tu... - go­vo­rio je Šo­vo Sc­h­mid­tu.

Šest mje­se­ci, pri­ča Sc­h­midt, ni­šta ni­je pi­tao do­aje­na, ali kad god se “So­kol” igrao, i da­lje je bio u Ga­vel­li. Na­kon jed­ne pred­sta­ve do­šao mu je Šo­va­go­vić i upi­tao ga: “Sc­h­midt, bi li ti re­ži­rao ‘So­ko­la’”. I pru­žio mu ru­ku kao znak do­go­vo­ra. Ove go­di­ne sla­vi se 30 go­di­na kul­t­nog dje­la.

- U Vin­kov­ci­ma smo

pro­ve­li noć na is­pi­ti­va­nju. Ju­gos­la­ven­ske taj­ne služ­be za­ni­ma­lo je ko­ja je us­ta­ška or­ga­ni­za­ci­ja fi­nan­ci­ra­la film - re­kao je Sc­h­m­dit.

Fi­lip Šo­va­go­vić pr­vu je film­sku ulo­gu do­bio slu­čaj­no. Šo­vo i Sc­h­midt u nje­go­vu su sta­nu raz­miš­lja­li tko će igra­ti Be­no­ša, a baš u tom tre­nut­ku u so­bu je ušao Fi­lip u uni­for­mi jer je ta­da slu­žio voj­sku. Bio je na­smi­jan, ve­dar, mlad, li­jep. I Sc­h­midt je upi­tao Šo­vu: “Što uop­će tra­žiš da­lje, evo ti ga”. Njih dvo­ji­ca su na­kon fil­ma “So- kol ga ni­je vo­lio” na­pra­vi­li i “Đu­ku Be­go­vi­ća”. Zna­čaj­nu po­moć na­kon “So­ko­la” do­bi­li su upra­vo iz Sla­vo­ni­je. Ve­li­ki šok do­ži­vio je glu­mac kad je po­čet­kom ra­ta ušao u osječ­ki HNK i spa­zio da se iz gle­da­li­šta vi­di ne­bo. Osi­jek je već bio straš­no gra­na­ti­ran. Na os­tat­ku mos­ta od Osi­je­ka pre­ma Ba­ra­nji htio je re­ci­ti­ra­ti pje­smu.

- Pos­ta­vi­li smo ka­me­ru, Šo­vo je kre­nuo, a u po­la re­ci­ti­ra­nja po­čeo je ar­ti­lje­rij­ski na­pad. Po­ba­ca­li smo se po po­du, a kad je na­pad za­vr­šio, ugle­da­li smo Šo­vu ka­ko sto­ji is­pred ka­me­re. Od šo­ka se ni­je mo­gao po­mak­nu­ti - pri­ča Sc­h­midt. Kad se sti­ša­lo, sje­li su u kom­bi i odju­ri­li pre­ma Na­ši­ca­ma. Sc­h­midt pam­ti ka­ko je ti­je­kom ruč­ka u ho­te­lu u Na­ši­ca­ma Šo­vo htio za­gra­bi­ti ju­hu i ru­ka mu je pa­la. Re­kao je da mu ni­je do­bro i da ide u so­bu.

- Iza po­no­ći sam čuo čud­ne zvu­ko­ve, gre­ba­nje po vratima. Uči­ni­lo mi se da čujem Šo­vin glas. Otvo­rio sam, ugle­dao ga u pi­dža­mi i shva­tio da ne mo­že go­vo­ri­ti. Zva­li smo hit­nu po­moć i odvez­li ga u Za­greb. To je bio nje­gov dru­gi mo­žda­ni udar, fa­ta­lan, na­kon ko­jeg se ni­kad ni­je opo­ra­vio – re­kao je Sc­h­midt. Na­kon “So­ko­la” i “Đu­ke” za­jed­no su na­pra­vi­li i film “Vu­ko­var se vra­ća ku­ći”.

Ni pri­je ni pos­li­je ni­kad ta­kav plje­sak ni­sam ču­la ka­kav je Fa­bi­jan Šo­va­go­vić te 1994. do­bio u Nu­š­tru na pre­mi­je­ri fil­ma “Vu­ko­var se vra­ća ku­ći”. Ne film, ne glum­ci. Plje­ska­li su sa­mo Šo­vi. Sta­jao je ta­mo 10, 15 mi­nu­ta, slu­šao ova­ci­je i gle­dao ka­ko ga poz­drav­lja Sla­vo­ni­ja.

1

21) U ‘Pu­to­va­nju u Vu­čjak’ Šo­va­go­vić i Mi­ra Fur­lan igra­li su s vr­hun­skom glu­mač­kom eki­pom U fil­mu ‘H-8’ Ni­ko­le Tan­ho­fe­ra iz 1958. mla­di Šo­vo je glu­mio Fra­nju Ro­ši­ća Sce­na iz fil­ma Kre­še Go­li­ka ‘Imam dvi­je ma­me i dva ta­te’

33)2)

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.