Imam HIV, ali ne­moj­te me se bo­ja­ti

STIGMA Ma­rio je ku­har u ško­li. Ima HIV, no ra­zi­na vi­ru­sa mu je ta­ko ni­ska da se ne mo­že ni iz­mje­ri­ti. Na pos­lu ga ne že­le

24sata - - PRVA STRANICA - Pi­še: VE­DRAN CIN­DRIĆ/’BJELOVARAC’

Ma­rio Le­me­šić (46) na­kon di­jag­no­ze oti­šao je na bo­lo­va­nje. Sad se želi vra­ti­ti na posao, ali stra­hu­je od re­ak­ci­je oko­li­ne...

Da je u bi­lo ko­jem tre­nut­ku pos­to­ja­la i naj­ma­nja mo­guć­nost da ne­ko­ga na pos­lu za­ra­zim, is­te se­kun­de bih sam oti­šao. No pri­ti­sak je bio ne­iz­dr­živ. Po­vu­kao sam se u osa­mu, ali doš­lo je vri­je­me da jav­no ka­žem is­ti­nu. Go­vo­ri to Ma­rio Le­me­šić (46), od 2011. go­di­ne za­pos­len kao ku­har u os­nov­noj ško­li u Bje­lo­va­ru. Pri­je to­ga, kao vr­lo mlad, bio je hr­vat­ski bra­ni­telj te je ra­dio u us­pješ­noj tvrt­ki. Sli­je­dom okolnosti od­lu­čio se vra­ti­ti ku­li­nar­stvu, pos­lu za ko­ji je ško­lo­van i ko­ji mu je odu­vi­jek bio ve­li­ka strast. Do­bio je posao ku­ha­ra u ško­li te uži­vao u svo­me za­ni­ma­nju. Sve je bi­lo ide­al­no. Sve do jed­nog da­na pri­je ne­ko­li­ko go­di­na, kad mu se sru­šio svijet.

‘SAD SE MO­RAM SE SABRATI’

Da­na kad su ljudi iz nje­go­va ko­lek­ti­va saz­na­li da je HIV po­zi­ti­van. - Saz­na­nje da sam HIV po­zi­ti­van i za me­ne je bi­lo ne­vi­đe­ni šok, kao što bi bio i za bi­lo ko­ga dru­go­ga tko saz­na tak­vo ne­što. Čim je po­čet­ni šok pro­šao, shva­tio sam da se br­zo mo­ram sabrati i vi­dje­ti što se mo­že uči­ni­ti. Pro­veo sam sa­te u raz­go­vo­ru sa struč­nja­ci­ma, epi­de­mi­olo­zi­ma i in­fek­to­lo­zi­ma, i jed­no od pr­vih pi­ta­nja koje sam upu­tio li­ječ­ni­ci­ma u Kli­ni­ci za in­fek­tiv­ne bo­les­ti ‘Dr. Fran Mi­ha­lje­vić’ u Za­gre­bu bi­lo je smi­jem li nas­ta­vi­ti ra­di­ti u svo­joj stru­ci, to jest u ku­li­nar­stvu. Od­mah su mi rek­li da to uop­će ni­je upit­no – emo­tiv­no nam pri­ča naš su­go­vor­nik. To po­t­vr­đu­je i či­nje­ni­ca da se pri­li­kom za­poš­lja­va­nja oso­ba na mjestu ku­ha­ra i slič­nim od njih ne tra­ži do­kaz o tome da je­su, od­nos­no ni­su HIV po­zi­tiv­ni. S dru­ge stra­ne, te oso­be duž­ne su oba­vi­ti ne­ke dru­ge zdrav­s­tve­ne pre­gle­de ko­ji­ma je cilj do­ka­za­ti da ni­su opas­ni za oko­li­nu. Me­đu­tim, ne pos­to­ji ni­ti je­dan za­kon­ski ili slič­ni akt ko­ji tak­ve za­pos­le­ni­ke obve­zu­je da se iz­jaš­nja­va­ju u svom even­tu­al­nom HIV sta­tu­su. Ta­ko­đer, ka­že da je od­mah na­kon šo­kant­nog saz­na­nja kre­nuo s te­ra­pi­ja­ma. Vr­lo br­zo su mu u Kli­ni­ci “Dr. Fran Mi­ha­lje­vić” rek­li da mu je vi­re­mi­ja u kr­vi to­li­ko ni­ska da ne pos­to­ji mo­guć­nost da bi­lo ko­ga za­ra­zi.

PROBLEMI TRA­JU ČE­TI­RI GO­DI­NE

- Vi­re­mi­ja je ra­zi­na vi­ru­sa u kr­vi. Kad je ona ne­mjer­lji­va u kr­vi vi­še od šest mje­se­ci, što je u mo­me slu­ča­ju već ne­ko­li­ko go­di­na, ja ne mo­gu za­ra­zi­ti dru­gu oso­bu čak ni ne­za­šti­će­nim spol­nim od­no­som, a ka­mo­li druš­tve­nim kon­tak­tom. To su vi­še pu­ta po­t­vr­di­li mno­gi struč­nja­ci, ugled­ni li­ječ­ni­ci i znans­tve­ni­ci – po­jaš­nja­va nam Le­me­šić. Me­đu­tim, da te znans­tve­ne či­nje­ni­ce u na­šem druš­tvu po­je­din­ci ja­ko te­ško pri­hva­ća­ju, do­kaz je i nje­go­va osob­na pri­ča o stig­ma­ti­za­ci­ji i pro­ble­mi­ma ko­ji ga pra­te već če­ti­ri go­di­ne.

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.