Ko­li­ko je Vi­di se u

24sata - - JA, POTROŠAČ -

Shva­ćam da zem­ljiš­ne knji­ge mo­ra­ju bi­ti jav­ne te da net­ko tko že­li ku­pi­ti ne­kret­ni­nu mo­ra zna­ti ima li na njoj te­re­ta. Ali za­što bi­lo tko mo­že vi­dje­ti i ko­joj ban­ci sam duž­na, ko­li­ko i do ka­da, pi­ta­la je či­ta­te­lji­ca. Iz­ne­na­di­lo ju je to što se do po­da­ta­ka ko­ji ne bi tre­ba­li bi­ti jav­no dos­tup­ni jed­nos­tav­no do­đe u sa­mo ne­ko­li­ko se­kun­di na in­ter­net­skoj stra­ni­ci oss.ure­dje­na­zem­lja.hr. - Na vlas­nič­kom lis­tu sta­na u ko­jem ži­vim pi­še broj par­ce­le na ko­joj je zgra­da. Kad ga uku­cam na tu in­ter­net­sku stra­ni­cu, otva­ra­ju se mo­ji po­da­ci i adre­sa. Na­ve­den je i broj sta­na. Ako uku­cam broj sli­čan mo­jem, po­jav­lju­ju se po­da­ci o su­sje­du, od­nos­no vlas­ni­ku dru­gog sta­na u zgra­di. Ta­ko sam vi­dje­la da su vlas­ni­ci go­to­vo svih 495 sta­no­va do gr­la u kre­di­ti­ma. U ban­ci ne­će ni mo­jem su­pru­gu re­ći tak­ve po­dat­ke, ako im ja to ne do­pus­tim, a sud, ko­ji bi nas tre­bao šti­ti­ti, prak­tič­ki ih stav­lja na oglas­nu plo­ču - lju­ti­ta je Za­grep­čan­ka. I Agen­ci­ja za za­šti­tu osob­nih po­da­ta­ka bi nas tre­ba­la šti­ti­ti, no ta­mo ne vi­de u to­me ni­šta čud­no i ka­žu da je sve to re­gu­li­ra­no Za­ko­nom o zem­ljiš­nim knji­ga­ma.

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.