‘Ne­ka mi zvi­žde, on­da imam mo­tiv igra­ti još bo­lje...’

REVANŠ ‘TRICOLORIMA’ Te 1998. pla­kao sam kao kiš­na go­di­na, ide­mo is­pi­sa­ti po­vi­jest i do­ni­je­ti Hr­vat­skoj to zlato

24sata - - SPORT -

Sva­ki do­dir lop­te 70.000 zvi­ždu­ka na Luž­nji­ki­ju. Pro­baj­te igra­ti s tim te­re­tom. Te­ško je i za­mis­li­ti. Kad god bi Do­ma­goj Vi­da pri­mio lop­tu, ci­je­li sta­di­on bi se pro­lo­mio od zvi­ždu­ka. - Ni­je mi ugod­no bi­lo, ali znam da sam po­gri­je­šio, da sam vru­će gla­ve re­kao ne­što što ni­sam tre­bao. Ni­sam ta­ko mis­lio i is­pri­čao sam se Ru­si­ma. Žao mi je, ni­ko­ga ni­sam htio uvri­je­di­ti, ne­mam pro­tiv ni­ko­ga ni­šta. Igrao sam pet go­di­na u Ukra­ji­ni i ta­ko mi je to doš­lo. Ali to je iza me­ne. Još jed­nom, is­pri­ke Ru­si­ma, ali kad mi net­ko zvi­ždi, on­da ću bi­ti još i bo­lji - re­kao je Do­mo. I bio je naj­bo­lji. On i Lo­vren ci­je­li tur­nir igraju sjaj­no. I sva­ka im čast. I ne­moj­te im za­mje­ri­ti ako po­pi­ju ko­je pi­vo na­kon utak­mi­ce. Uos­ta­lom, svi smo po­pi­li ba­rem jed­no. - Nek sla­vi ci­je­la Hr­vat­ska, nek’ se na­pi­ju, a mi će­mo se pri­pre­ma­ti za Fran­cu­sku. Ot­kud cr­pi­mo sna­gu? Od na­ših lju­di, od vi­dea ko­je do­bi­va­mo, od sli­ka... Na tom ve­se­lju i mi ži­vi­mo. To što se naš na­rod ve­se­li, to nam je naj­ve­ća po­bje­da. Ni­sam svjes­tan ni ja ni ci­je­la mom­čad što smo na­pra­vi­li. Kad smo vi­dje­li na­še na­vi­ja­če da ta­ko lu­du­ju, to je ne­što neo­pi­si­vo i ja­ko smo po­nos­ni što mo­že­mo na­šu zem­lju uči­ni­ti sret­nom. Pu­no smo vi­dea do­bi­li, pu­no po­ru­ka. Hr­vat­ska go­ri, svi su na no­ga­ma i to nas vo­di na­pri­jed. Tre­ću utak­mi­cu igrao sam 120 mi­nu­ta i to je do­kaz da ne­ma umo­ra kad se igra za dr­ža­vu i naš na­rod re­kao je Vi­da u Mo­sk­vi. Kad je Hr­vat­ska igra­la pro­tiv Fran­cu­ske po­lu­fi­na­le 1998., imao je sve­ga de­vet go­di­na. - Bio sam sta­ri­ji ne­go moj sin Da­vid da­nas. Pla­kao sam kao kiš­na go­di­na. Ma pla­kao sam kao ni­kad pos­li­je. Ide­mo sad is­pi­sa­ti po­vi­jest i do­ni­je­ti Hr­vat­skoj zlato. Pa za to se ži­vi - emo­tiv­no je go­vo­rio hr­vat­ski sto­per. Ci­je­la je Hr­vat­ska ovih da­na na no­ga­ma. - Do­bio sam vi­deo iz mog se­la gdje sve go­ri, 200 lju­di je bi­lo na uli­ci. Ma, ide­mo to osvo­ji­ti, uze­ti tro­fej i do­ni­je­ti ga na Trg ba­na Je­la­či­ća, a on­da u sve os­ta­le gra­do­ve. A ta­ko će i bi­ti. Vi­djet će­te. Di­je­li nas još sa­mo 90 mi­nu­ta od to­ga pro­tiv Fran­cu­za. Li­je­pa Na­ša bit će pri­ko­va­na uz ma­le ekra­ne ovu ne­dje­lju od 17 sa­ti i pra­ti­ti što se zbi­va na Luž­nji­ki­ju. - Ma ne­ka lu­du­je ci­je­la Hr­vat­ska - uba­cio se u tom tre­nut­ku Su­ba­šić. - Ta­ko je, bra­te. Tri pu­ta smo se vra­ća­li iz mi­nu­sa, gu­bi­li smo od Dan­ske, Ru­si­je i En­gle­ske, a to mo­gu sa­mo najveći. Je li ta­ko - pi­tao je Vi­da. - Ta­ko je, bra­te - po­t­vr­dio mu je Da­ni­jel Su­ba­šić. - On­da, ide­mo do kra­ja? - Ide­mo!

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.