IZ PU­LE U KI­JEV

Express - - PRVA STRANICA -

sam do­šao vo­lon­ti­ra­ti. Ni­sam bio je­di­ni stra­nac, bi­lo je mno­go lju­di iz Bje­lo­ru­si­je, La­tvi­je, Es­to­ni­je i svi su se bo­ja­li Ru­sa, jer Ru­si­ja že­li pos­ta­ti ve­li­ka Ru­si­ja. Sve mi se vra­ti­lo. Slič­no smo ima­li u Hr­vat­skoj s ve­li­kom Sr­bi­jom. Pa ovo sa­da je is­ta pro­pa­gan­da, ka­žu: gdje god su i Ru­si pri­sut­ni, tu je Ru­si­ja. Re­kao sam da to ni­je mo­gu­će, ne­će valj­da po­nov­no sve kre­nu­ti, mi smo u 2014., ne mo­že­mo po­nov­no ima­ti rat. U is­to vri­je­me, mo­ram priz­na­ti, mi ov­dje u Hr­vat­skoj vi­še ne­ma­mo ide­je i ide­ale. Ži­vi­mo u ra­tu, ali eko­nom­skom ra­tu. Da­je­mo naj­bo­lje od se­be za pre­ži­vje­ti i za­bo­ra­vi­li smo što zna­či umri­je­ti za re­vo­lu­ci­ju, ide­al ili za svo­ju zem­lju. Kad do­đeš ta­mo, vi­diš te mla­de lju­de od 17 go­di­na, i ne­maš ri­je­či da objas­niš njihovu go­le­mu hra­brost. Mis­lim da su Ukra­jin­ci ve­oma po­bož­ni i du­bo­ko­um­ni lju­di. Svi no­se kru­ni­ce sa so­bom, slič­no kao i u Hr­vat­skoj ‘91. Ne pi­ju, ne pu­še, ve­li­ka je raz­li­ka od Hr­vat­ske u ‘91. ka­da ni­si mo­gao pri­je­ći ni­ti 50 me­ta­ra bez ma­lo ka­ve i ra­ki­je. Ako ni­si po­pio ra­ki­ju, bio si iz­daj­nik. U Ukra­ji­ni su za­bra­nje­ne ci­ga­re­te i al­ko­hol - us­po­re­đu­je Gas­ton Ukra­ji­nu sa­da s Hr­vat­skom ‘91. Gas­ton je do­ži­vio ba­ri­ka­de u Ki­je­vu i pro­bi­ja­nje kroz njih na se­bi svoj­stven na­čin: - Sve je bi­lo za­tvo­re­no i okru­že­no ba­ri­ka­da­ma, a mo­raš ne­ka­ko ući. Po­ne­kad po­li­ci­ja za­tvo­ri jed­nu stra­nu i mo­raš na­ći pro­laz po­kraj zgra­da da bi ušao unu­tar ba­ri­ka­da da bi do­ni­je­li hra­nu. Ma­lo sam is­tra­žio i pi­tao mo­gu li ući unu­tra. Pi­ta­li su me je­sam li no­vi­nar, re­kao sam ne, ja sam vo­lon­ter iz Hr­vat­ske. Ni­sam re­kao da sam Fran­cuz, ne­go Hr­vat. Hr­vat si? Sti­že li još Hr­va­ta? Ne, sa­mo sam ja, ali dru­gi sti­žu. Ta­ko su me pri­hva­ti­li i uve­li unu­tra u Des­ni sek­tor. Ta­mo sam na­šao mno­go ma­njih gru­pa. Do­pao mi se šef, glav­ni čo­vjek, Dmy­tro Ja­roš. Svi­đao mi se jer nas je sve sku­pio i re­kao da ne do­pu­šta al­ko­hol, ci­ga­re­te, ra­si­zam. Svi ko­ji su ov­dje su Ukra­jin­ci. Mo­žeš bi­ti Židov, Rus, Ta­tar ali svi vi ov­dje sa­da, ako vje­ru­je­te u na­šu zas­ta­vu, ste do­bro­doš­li. Strik­t­no se dr­žao svo­jih uvje­re­nja pro­tiv ksenofobije i ra­siz­ma. U Ukra­ji­ni ima­te or­to­dok­s­ne Ukra­jin­ce, or­to­dok­s­ne Ru­se i mus­li­ma­ne. Svi ti lju­di ži­ve za­jed­no. Ne­ma pro­ble­ma što se ti­če re­li­gi­je ni na­ci­onal­nos­ti ako vje­ru­je­te u zas­ta­vu i u re­vo­lu­ci­ju. Za me­ne je to bi­lo pre­div­no, mo­žda za­to što sam to tre­bao ču­ti, mo­žda za­to što svi mi tre­ba­mo ne­ku vr­stu du­ha, ne­što što nas po­kre­će...

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.