SLA­BI­JEG. VI­DIO SAM TO I U HR­VAT­SKOJ

Express - - PRVA STRANICA -

Des­nom sek­to­ru je vi­še or­ga­ni­za­ci­ja, us­pos­ta­vi­ti ko­mu­ni­ka­ci­ju, pri­pre­mi­ti na­ci­onal­nu bri­ga­du, pos­la­ti ins­truk­to­re ta­mo, sa­mo kao dra­go­volj­ce. Nit­ko ne zna što se ta­mo u Ukra­ji­ni mo­že do­go­di­ti za tje­dan da­na. Mi ovih da­na sa­mo pri­pre­ma­mo i ja­ča­mo or­ga­ni­za­ci­ju in­ter­ne­tom. Mis­lim da su u straš­noj si­tu­aci­ji - go­vo­ri pri­pad­nik ukra­jin­skog Des­nog sek­to­ra iz Pu­le. Dmy­tro Ja­roš, pre­dvod­nik or­ga­ni­za­ci­je Des­ni sek­tor i ko­lo­vo­đa ra­di­kal­nog di­je­la Eu­ro­maj­da­na, jed­na je od ključ­nih fi­gu­ra ukra­jin­ske po­li­tič­ke sce­ne. Pu­lja­nin Gas­ton imao je pri­go­du upoz­na­ti ga, ona­ko, u du­šu. Gas­ton o Ja­no­šu. Gas­ton negira da je Ukra­ji­ni bio pla­će­nik: - Ni­smo ima­li uni­for­me, bi­li smo svi u ci­vil­noj odje­ći. Pos­li­je su doš­li be­dže­vi. Ja sam ta­mo bio kao dra­go­vo­ljac. Zna­te, sma­tra­te ple­me­ni­tim da dra­go­volj­ci do­la­ze da bi po­mo­gli, osje­ća­te se kao cen­tar svi­je­ta. I Ukra­jin­ci to sma­tra­ju ple­me­ni­tim. Ta­ta­ri su ima­li svoj ša­tor sa svo­jom zas­ta­vom i sa­mo ta­mo se mo­gli pi­ti. Pre­ko da­na sam po­ma­gao, or­ga­ni­zi­rao, a na­ve­čer sam bje­žao u ta­tar­ski ša­tor, da bi mo­gao slu­ša­ti njihovu glaz­bu i pi­ti vot­ku. Jer zna­te, Ja­roš je do­bar čo­vjek, ga­lan­tan, ali ne pi­je i ne do­pu­šta al­ko­hol. A ja sam re­kao: ‘Ako ne­ma vot­ke, ne­ma re­vo­lu­ci­je’ - pri­sje­ća se Gas­ton tre­nu­ta­ka re­lak­sa­ci­je is­pod ta­tar­skog ša­to­ra usred Ki­je­va. - Ako se stvo­ri in­ter­na­ci­onal­na bri­ga­da, ja ću se vra­ti­ti u Ukra­ji­nu. Sve što ra­dim sa­da mo­gu oba­vi­ti sa svo­ga ra­ču­na­la. Pres­tar sam za ta sr…a - pri­ča Gas­ton. Gas­ton Be­sson je naj­go­re vri­je­me iz­me­đu 1986. i 1988. go­di­ne pro­veo u Bur­mi. U La­osu se, ka­že, bo­rio pro­tiv ko­mu­niz­ma. U Ni­ge­ri­ji je bio 1989., u Kam­bo­dži 1999. a u Su­ri­na­mu 1987. go­di­ne. - Uvi­jek sam u kriz­na ža­ri- šta od­la­zio kao dra­go­vo­ljac, po­li­tič­ki ide­alist, re­vo­lu­ci­onar. Uvi­jek sam bio me­đu na­ro­dom, bo­rio se pro­tiv ve­ćih i ja­čih. Ne vo­lim kad tu­ku sla­bi­je. Ne znam, mo­žda sam ide­alist, mo­že­te mi vje­ro­va­ti ili ne. Uvi­jek će bi­ti lju­di ko­ji će se bo­ri­ti za re­vo­lu­ci­ju, ide­ale. Mo­žda sam do­bar u to­me. Moj otac je bio re­vo­lu­ci­onar. Umro je kad mi je bi­lo 12 go­di­na. Mo­žda je mo­gu­će da sam kroz re­vo­lu­ci­ju tra­žio svog oca - sli­ko­vit je Gas­ton u us­po­red­bi ja­čih i sla­bi­jih. ime Bož­je, ne mo­že­te ove lju­de pus­ti­ti da umru za ni­šta, bo­re se 1 pro­tiv 20. Tu si ne pos­tav­ljaš pi­ta­nja, mis­lim po­li­tič­ka pi­ta­nja, pi­taš se što je s du­hom. Ni­je te­ško ra­zaz­na­ti tko je u pra­vu a tko u kri­vu, tko bom­bar­di­ra i tko je bom­bar­di­ran, tko ubi­ja i tko bi­va ubi­jen. Ne­mam ni­šta pro­tiv tih lju­di. Ni­sam gle­dao na to kao rat Hr­vat­ske pro­tiv Sr­bi­je ne­go sla­bi­ji pro­tiv ja­čeg. Sje­ćam se ‘91. ci­vi­li su za­uzi­ma­li vo­jar­ne, ski­da­la se jed­na zas­ta­va i pos­tav­lja­la dru­ga. Gdje god ima ci­vi­la ko­ji umi­ru, to je re­vo­lu­ci­ja. Uvi­jek da­jem pri­mjer, sje­diš na te­ra­si ka­fi­ća i s dru­ge stra­ne uli­ce vi­diš tri ja­ča deč­ka ko­ji tu­ku sla­bi­jeg od se­be. Is­pr­va kažeš, to ni­je moj pro­blem, sje­diš i pi­ješ svo­ju ka­vu. Deč­ki su ba­ci­li sla­bi­jeg na pod i da­lje ga tu­ku. Po­mis­liš, mo­žda ih ne­što za­us­ta­vi i nas­ta­viš pi­ti svo­ju ka­vu. Na­kon ne­kog vre­me­na kažeš: ‘E, sad je dos­ta’, us­ta­neš, pre­bi­ješ na­pa­da­če i za­us­ta­viš ih. I to, moj pri­ja­te­lju, ne­ma ve­ze s po­li­ti­kom. Mo­raš bi­ti čo­vjek. U Hr­vat­skoj i Ukra­ji­ni is­ti je prin­cip.

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.