NI­JE PI­TA­NJE HO­ĆE LI IZ­BJE­GLI­CE KRE­NU­TI PRE­MA HR­VAT­SKOJ. PI­TA­NJE JE SA­MO KU­DA...

Express - - INBOX -

Sgrad­njom ži­ča­nog zi­da na ma­đar­sko-sr­bi­jan­skoj gra­ni­ci za­po­če­la su re­le­vant­na pi­ta­nja ko­jim smje­rom će se kre­ta­ti iz­bje­gli­ce pre­ma Za­pad­noj Eu­ro­pi. Opravdano je oče­ki­va­nje da će iz­bje­gli­ce kre­nu­ti pu­tem Hr­vat­ske ka­ko bi pro­naš­le naj­kra­ći mo­gu­ći tran­zit­ni put pre­ma Za­pa­du. Ti­me će ve­li­ki pri­ti­sak bi­ti os­tva­ren na po­dru­čju Osi­je­ka, Ba­ra­nje i Vi­ro­vi­ti­ce, jer će iz­bje­gli­ce nas­to­ja­ti pro­na­ći što kra­ći put da opet uđu u Ma­đar­sku. Oda­bir Ma­đar­ske je ve­zan uz naj­lak­ši put do­la­ska u Nje­mač­ku. Na­ime, svi dru­gi smje­ro­vi kre­ta­nja, uklju­ču­ju­ći pris­ta­ja­nje u Dal­ma­ci­ju ili kre­ta­nje put Za­gre­ba i da­lje pre­ko Slo­ve­ni­je, sa sobom no­se i te­ži­nu pre­la­ska Al­pa. Za­obi­la­ze­ći Al­pe pre­ko Ma­đar­ske, Slo­vač­ke i Če­ške, os­tva­ru­je se la­ga­ni­je kre­ta­nje. Tre­ba na­po­me­nu­ti da će Hr­vat­ska ima­ti pro­ble­ma s tzv. ze­le­nom gra­ni­com. Pri­bli­ža­va se zi­ma, a iz­bje­gli­ce bi tre­ba­le prijeći Du­nav i Dra­vu, dvi­je ve­li­ke i ši­ro­ke ri­je­ke, što sa sobom do­no­si opas­nost za ži­vo­te. Po­uče­ni is­kus­tvom iz Grč­ke, Ma­ke­do­ni­je i Sr­bi­je, Hr­vat­ska bi se mo­gla do­bro pri­pre­mi­ti za nji­hov do­la­zak. Ironija je do­sa­daš­njeg is­kus­tva da po­li­ci­ja re­dov­no pri­hva­ća ile­gal­ne imi­gran­te, omo­gu­ća­va im što br­ži pri­je­laz pre­ko te­ri­to­ri­ja dr­ža­ve u ko­joj se na­la­zi, ka­ko bi taj pro­blem pos­tao ne­či­ji dru­gi. To je sa­mo još je­dan do­kaz da Eu­rop­ska uni­ja ne dje­lu­je do­bro, ka­mo­li je­dins­tve­no i u su­rad­nji. Slič­no se oče­ku­je i od hr­vat­ske dr­ža­ve ko­ja ne­ma mogućnost da pru­ži adek­va­tan pri­vre­men smje­štaj i pi­ta­nje je je li ovo si­tu­aci­ja u ko­joj tre­ba­ju in­ter­ve­ni­ra­ti voj­ska i hr­vat­ske pri­čuv­ne sna­ge. S po­mo­ću voj­ske mo­gu­će je os­tva­ri­ti bo­lji red, spri­je­či­ti na­si­lje, te da­ti do­volj­no po­mo­ći i hra­ne. Ne­dav­na od­bi­ja­nja hra­ne iz Crvenog kri­ža znak su frus­tri­ra­nos­ti sa­mih iz­bje­gli­ca i nez­na­nja do­na­to­ra. Na­ime, hra­na ko­ja do­la­zi iz pa­ke­ta s oz­na­kom kri­ža mo­že im zna­či­ti da je nečista (ha­ram) i ti­me za­bra­nje­na za upo­tre­bu mus­li­ma­ni­ma. Upu­ći­va­njem na po­tre­bu ha­lal-hra­ne na­čin je ko­jim bi se taj pro­blem mo­gao ri­je­ši­ti. Tre­ba, me­đu­tim, zna­ti da i is­lam da­je mogućnost za ve­lik broj no­mi­nal­no ne­čis­te hra­ne da se upo­tri­je­bi u vri­je­me kraj­nje nu­žde. Du­go­roč­ni­je je pi­ta­nje što ako Ma­đar­ska od­lu­či na­pra­vi­ti ži­ča­nu ogra­du i uz gra­ni­cu s Hr­vat­skom. Ta­da bi na­ša zem­lja bi­la pod ve­li­kim pri­ti­skom i mo­ra­la bi do­ni­je­ti ci­je­lu stra­te­gi­ju uprav­lja­nja kri­zom. Put iz­bje­gli­ca­ma bi se zna­čaj­no pro­du­žio i uklju­čio bi pri­je­laz pre­ko Bos­ne i Her­ce­go­vi­ne. Me­đu iz­bje­gli­ca­ma ima raz­nih ti­po­va mi­gra­na­ta. Ve­lik udio ti­če se iz­bje­gli­ca iz ra­tom za­hva­će­ne Si­ri­je, i me­đu nji­ma ima si­ro­maš­nih, ali i imuć­ni­jih lju­di, iz svih slo­je­va druš­tva. Me­đu­tim, pos­to­ji i ve­lik broj eko­nom­skih iz­bje­gli­ca, ko­je ne žele če­ka­ti za­vr­še­tak ra­ta u Li­ba­no­nu ili Tur­skoj, i plan im je do­ko­pa­ti se Nje­mač­ke ili V. Bri­ta­ni­je ka­ko bi ta­mo po­če­li ra­di­ti. Pre­ma me­dij­skim iz­vje­šta­ji­ma vi­di­mo da je iz­nad­pro­sje­čan broj mu­ška­ra­ca bez obi­te­lji. Ra­di se naj­vje­ro­jat­ni­je o oso­ba­ma či­je su obi­te­lji sku­pi­le no­vac i pos­la­le rad­no naj­s­po­sob­ni­je da kre­nu put Za­pa­da gdje bi tre­ba­li za­ra­di­ti do­volj­no za uz­dr­ža­va­nje obi­te­lji kod ku­će. Iz­bje­gli­ce ko­je pre­la­ze Sre­do­zem­lje ve­ći­nom su iz sub­sa­har­ske Afri­ke i tu je čes­to ri­ječ o oso­ba­ma ko­je su ima­le do­bre ne­kret­ni­ne, mo­žda i tr­go­vi­nu, ko­je su pro­da­li i ku­pi­li kar­tu za bo­lji ži­vot na sje­ve­ru.

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.