PO­RIN ZA RU­NJI­ćA

Express - - GREJTST -

Pr­vi­je­nac ‘Ru­njić in Blue’bio je no­mi­ni­ran za Po­ri­na i osi­gu­rao joj je na­gra­du za naj­bo­lju jazz sklad­bu, a po­hva­li­la ga je i Iva­na, kći Zden­ka Ru­nji­ća s Ame­ri­kan­ci­ma. U Car­ne­gie ta­ko ide s no­vim ko­le­gom, sak­so­fo­nis­tom Bri­anom Gir­leyem, s ko­jim je ne­dav­no u New Yor­ku do­vr­ši­la no­vi al­bum. On ju je “sni­mio” na jed­nom od ki­ne­skih jazz fes­ti­va­la, ono­me u Shen­zhe­nu 2012. go­di­ne, kad je (pri­je ne­go u Hr­vat­skoj!) pro­mo­vi­ra­la ma­te­ri­jal sa za Po­ri­na no­mi­ni­ra­nog pr­vi­jen­ca. No osim to­ga, Ines se ba­vi dru­gim pro­jek­ti­ma, od ko­jih je je­dan od uz­bud­lji­vi­jih al­bum po­sve­ćen Tes­li, s tek­s­to­vi­ma te­me­lje­nim na nje­go­vim mis­li­ma. Pi­še i knji­gu za dje­cu i mla­de, or­ga­ni­zi­ra umjet­nič­ki festi­val u Ma­kau, ko­ji joj je sa­da dom i ko­ji joj je os­vje­že­nje, ka­že, na­kon hr­vat­ske kri­ze, mu­ke s iz­da­va­či­ma ko­ji “ni sa­mi, jad­ni, ne­ma­ju nov­ca” (zbog če­ga je sa­mos­tal­no fi­nan­ci­ra­la pr­vi­je­nac) i ne­po­tis­tič­ke glaz­be­ne sce­ne “sa stal­no jed­nim te is­tim fa­ca­ma, bez po­dr­ške mla­dim, fan­tas­tič­nim glaz­be­ni­ci­ma”.

PJE­VA CI­JE­LI ŽI­VOT, ALI NE­MA FORMALNU GLAZ­BE­NU ŠKO­LU

- Kad sam pr­vi put doš­la u Ki­nu, bi­lo mi je kao da sam na Ju­pi­te­ru. Sve je to­li­ko druk­či­je u ovoj zem­lji ogrom­nih kon­tras­ta, u ko­joj će­te uz ho­tel op­to­čen zla­tom vi­dje­ti ku­ću bez os­nov­nih sa­ni­ta­ri­ja. Ali Ma­kao je svijet za se­be, dr­ža­va u dr­ža­vi, s pro­sječ­nim pla­ća­ma od 25.000 ku­na, ne­za­pos­le­noš­ću od dva pos­to, po­re­zom od tri pos­to... Lu­do - pri­ča Ines, ko­joj do­sad ni­je bi­lo ni na kraj pameti da oko­lo pri­ča ka­ko joj je ujak ni vi­še ni ma­nje ne­go - Oli­ver Dra­go­je­vić. - Pro­bio se sam i ta­ko sam htje­la i ja pa, za­to ja­ko ma­lo lju­di zna da smo rod­bi­na. Da sam iš­la tom li­ni­jom, si­gur­no bih bi­la poz­na­ti­ja, ali čo­vjek ko­ji pro­pus­ti sam se iz­bo­ri­ti za svo­je mjes­to, pre­ma mo­je­mu miš­lje­nju, je kao des­ti­li­ra­na vo­da, ni­je to to - ka­že glaz­be­ni­ca ko­ja je, da ni­je bi­lo ja­zza, mo­gla bi­ti i slav­na te­ni­sa­či­ca. U sje­ver­noj Nje­mač­koj, u ko­joj je ži­vje­la ne­ko vri­je­me pos­li­je ra­ta, s 12 go­di­na je osvo­ji­la pr­vens­tvo. - To os­ta­je drag ho­bi, mo­žda ne­ka mo­guć­nost kas­ni­je, ali jazz je mo­ja pra­va lju­bav, još ot­kad sam sa šest go­di­na ču­la ‘Sum­mer­ti­me’ i po­tom opsesivno, kao ti­nej­dže­ri­ca i do osam sa­ti dnev­no u svo­joj so­bi slu­ša­la sve od ja­zza i bo­ssa­no­ve če­ga sam se mo­gla do­ko­pa­ti - ka­že Ines, ko­ja, kao u ko­rjen­skoj jazz pri­či o sa­mo­ukim ge­ni­jal­ci­ma, ne­ma for­mal­no glaz­be­no obra­zo­va­nje. “Sa­mo” strast, ta­lent i pu­no ra­da. - Ve­se­lim se pri­li­ka­ma da nas­tu­pam u Hr­vat­skoj, ali mo­ram priz­na­ti da su me do­sad svug­dje pri­ma­li i po­što­va­li bo­lje ne­go kod nas. Valj­da tre­bam do­bi­ti Gram­my da me do­ži­ve - ša­li se Ines.

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.