Sla­bo­vid­nost is­lje­pi­lo na Fi­lo­zof­skom te­atru

Baš kao što je Pi­ket­ty u HN K-u PRO­MO­VI­RAO knji­gu, ta­ko je iRed­gra­ve pro­mo­vi­ra­la film svo­gu­nu­ka idram­ske urat­ke obi­te­ljiŠer­be­dži­ja ko­je ni­je pro­pus­ti­la spo­me­nu­ti

Express - - KAZALIŠTE - Pi­še: MIA MI­TRO­VIĆ

Na otvo­re­nju no­ve se­zo­ne Fi­lo­zof­skog te­atra, či­ja je goš­ća bi­la glu­mi­ca Va­ne­ssa Red­gra­ve, mo­gli smo naj­vi­še na­uči­ti o - oč­nim bo­les­ti­ma ko­je po­ga­đa­ju sta­nov­ni­ke Bli­skog is­to­ka. Mre­ne, sla­bo­vid­nost i slje­pi­lo u tom su di­je­lu svi­je­ta češ­ći no bi­lo gdje drug­dje što do­nek­le objaš­nja­va re­cent­nu povijest be­smis­le­ne mrž­nje ko­ja des­ta­bi­li­zi­ra tu re­gi­ju. De­bi­tant­ski dokumentarac unu­ka Va­ne­sse Red­gra­ve o oč­noj kli­ni­ci u is­toč­nom Je­ru­za­le­mu ne­po­treb­no je za­uzeo pre­ve­lik vre­men­ski pros­tor ovog iz­da­nja Fi­lo­zof­skog te­atra. Naj­av­ljen kao sen­za­ci­onal­no iz­ne­na­đe­nje, film je dje­lo­vao vi­še kao ruž­na igračka iz kin­der-ja­je­ta. Dva su mo­gu­ća raz­lo­ga uba­ci­va­nja do­sad­nji­ka­va „fun­dra­ising“do­ku­men­ta­ra­ca u raz­go­vor s Va­ne­ssom Red­gra­ve ko­ji je mo­gao bi­ti emo­ti­van i na­dah­nju­ju­ći. Mo­že se pret­pos­ta­vi­ti da ži­vah­na 78-go­diš­nja­ki­nja ima te­ško­će u kon­cen­tra­ci­ji pa joj je po­treb­na stan­ka, no u tom slu­ča­ju, bi­lo bi pri­god­ni­je da smo gle­da­li in­ser­te iz nje­zi­ne pre­bo­ga­te glu­mač­ke ili ak­ti­vis­tič­ke ka­ri­je­re. Mo­gu­ći raz­log je i Sreć­ko­va kom­pe­ten­ci­ja da s ne­kim dva sa­ta po­le­mi­zi­ra o te­atru. U raz­go­vo­ru s glu­mač­kom di­vom dra­žes­ni se Hor­vat po­na­šao kao us­pla­hi­re­na ši­pa­ri­ca ko­ja je tek po­če­la pra­ti­ti kul­tu­ru u ne­kom stu­dent­skom lis­tu. Pi­ta­nja po­put “opi­ši­te nam svo­je po­čet­ke” , “ko­ja vam je omi­lje­na ulo­ga” , “na če­mu po­či­va va­ša glu­mač­ka me­to­da” ili “odak­le cr­pi­te hra­brost za ak­ti­vi­zam” sa­mo su pri­do­ni­je­li tom doj­mu, a či­ni­lo se ka­ko po­ma­lo živ­ci­ra­ju sim­pa­tič­nu sta­ri­cu. Va­ne­ssa Red­gra­ve uše­ta­la je na po­zor­ni­cu na­še glav­ne ka­za­liš­ne ku­će u is­to vri­je­me ka­da je Ste­fa­ni na­pu­šta­la Big Brot­her ku­ću. Dje­čač­ki se sra­me­ž­lji­vo ogle­da­la oko se­be te je iz­gle­da­lo da joj bo­ra­vak na ra­skoš­noj sce­ni HNK go­di i po­ma­lo im­po­ni­ra. Šte­ta što je vje­ro­jat­no ni­ka­da ne­će­mo ima­ti pri­li­ke ov­dje vi­dje­ti u ne­koj in­ter­na­ci­onal­noj pos­ta­vi Sha­kes­pe­area jer bi joj tak­vo ru­ho mno­go vi­še pris­ta­ja­lo. I ona je, baš kao svi os­ta­li, os­ta­la zbu­nje­na kon­cep­tom Fi­lo­zof­skog te­atra jer je nje­zi­no pr­vo pi­ta­nje Sreć­ku bi­lo “a što će­mo toč­no mi tu sad ra­di­ti’“. Te­ško je pro­su­di­ti tko je za­pra­vo Va­ne­ssa Red­gra­ve; hlad­na aris­to­krat­ki­nja u pro­le­ter­skom ru­hu i po­hlep­na NGO po­gla­var­ka ili pak hi­pi-ba­ki­ca i is­tin­ska humanitarka. De­cent­na bi­je­la blu­za s cvjet­nim uzor­kom ko­ju je no­si­la vi­še je iš­la u pri­log ovoj dru­goj te­zi jer je, ta­ko odje­ve­na, bi­la na­lik na vr­hov­nu vje­šti­cu kak­vog wic­can ko­ve­na. Svo­je­dob­no, bi­la je pr­va glu­mi­ca ko­ja je u Hol­lywo­odu hra­bro i dr­sko pro­go­vo­ri­la o svi­nja­ri­ji u Pa­les­ti­ni što ju je ko­šta­lo pri­jet­nji smr­ću i mno­gih „es­ta­bli­sh­ment-fri­end­ly“ulo­ga. S dru­ge stra­ne, upra­vo je ona po­kre­nu­la lji­gav trend ce­le­bo­va-ak­ti­vis­ta ko­ji u po­tra­zi za sla­vom skup­lja­ju bo­do­ve po­pu­lar­nos­ti na gr­ba­či svjet­ske si­ro­ti­nje. Sto­ga, La­er­to­va kći za­pra­vo pod­sje­ća na Shi­elu iz mju­zik­la “Ko­sa“- bo­ga­tu bur­žuj­ku ko­ju je pri­ja­te­lje­va­nje s Ber­ge­ro­vom dru­ži­nom tran­sfor­mi­ra­lo u iko­nu po­kre­ta “dje­ce cvi­je­ća’. Is­kus­tvo odras­ta­nja u ra­tom de­vas­ti­ra­nu Lon­do­nu uve­li­ke je utje­ca­lo na for­mi­ra­nje lič­nos­ti bri­tan­ske glu­mač­ke di­ve. U ku­ći nje­zi­nih ro­di­te­lja sklo­ni­šte su ta­da ima­li mno­gi emi­gran­ti ve­li­ka­ni, me­đu ko­ji­ma je bio i če­ški eks­pre­si­onist Oskar Ko­kos­c­h­ka pa je još kao di­je­te uvi­dje­la važ­nost umjet­nos­ti kao ot­po­ra fa­šiz­mu. Me­đu­tim, iz ono­ga što go­vo­ri, na tre­nut­ke se či­ni ka­ko za nju Dru­gi svjet­ski rat još tra­je pa, pri­ča­ju­ći rat­ne pri­če, po­ma­lo pod­sje­ća na dje­da iz Muć­ki. Mo­žda bi joj net­ko tre­bao re­ći da je rat ne­dav­no za­vr­šen i da su Ru­si već na Re­ic­h­s­ta­gu. Še­ćer na kra­ju gos­to­va­nja Va­ne­sse Red­gra­ve u HNK bio je nje­zin stras­tven za­gr­ljaj s naj­bo­ljim pri­ja­te­ljem sva­ke druš­tve­no an­ga­ži­ra­ne glu­mi­ce - Ra­dom Š ko­ji je za­pra­vo ot­krio smi­sao Fi­lo­zof­skog te­atra. Baš kao što je Pi­ket­ty u HNK-u pro­mo­vi­rao svo­ju knji­gu, ta­ko je i Va­ne­ssa pro­mo­vi­ra­la film svo­ga unu­ka i dram­ske urat­ke obi­te­lji Šerbedžija ko­je ni­je pro­pus­ti­la spo­me­nu­ti. Sto­ga se či­ni ka­ko je Fi­lo­zof­ski te­atar za­pra­vo ne­ka vr­sta top-sho­pa u ko­ji pri­pad­ni­ci vr­le no­ve lje­vi­ce do­la­ze rek­la­mi­ra­ti se­be, svo­je pri­ja­te­lje i naj­no­vi­je pro­izvo­de. Tenk ju sou mač, Srec­h­kou!

SRE­TAN U raz­go­vo­ru s di­vom dra­žes­ni

se Sreć­ko po­na­šao kao us­pla­hi­re­na

ši­pa­ri­ca

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.