OD­BA­ČE­NI ČLA­NO­VI SDP-A

Express - - BOSANSKI LONAC -

Kom­šić je na­pus­tio SDP i os­no­vao vlas­ti­tu stran­ku ko­ja je agre­siv­nom na­ci­ona­lis­tič­kom re­to­ri­kom pos­ti­gla bo­lji iz­bor­ni re­zul­tat od ma­tič­nog SDP-a. De­mo­krat­sku fron­tu, na­ime, či­ne uglav­nom mar­gi­na­li­zi­ra­ni i od­ba­če­ni ka­dro­vi La­gum­dži­ji­na SDP-a biv­šem sr­bi­jan­skom pred­sjed­ni­ku Bo­ri­su Ta­di­ću ka­ko će mu “po­lo­mi­ti pr­ste ko­ji­ma po­seg­ne za BiH”, ni tu ne staje: “Kom­šić je, skri­ven iza li­ka dže­ma­tli­je (pri­pad­ni­ka lo­kal­ne is­lam­ske vjer­ske za­jed­ni­ce) po Sa­ra­je­vu igrao ulo­gu ne­s­hva­će­na ge­ni­ja iza ko­jeg se, ka­ko ot­kri­smo, kri­je si­tan ši­bi­car ko­ji bi se igrao bu­duć­noš­ću ove zem­lje. I, za­is­ta, ni­je li bo­san­ska kri­za po­če­la upra­vo s uka­za­njem Kom­ši­ća u Pred­sjed­niš­tvu BiH?”, pi­še ko­men­ta­tor Dnev­nog ava­za. Ne­što sa­svim oče­ki­va­no, re­kao bih, ali se­dam-osam go­di­na pre­kas­no: na­kon što je Kom­šić fa­tal­no kon­ta­mi­ni­rao po­li­tič­ki pros­tor i sa­gra­dio vi­sok zid ne­po­vje­re­nja iz­me­đu Hr­va­ta i Boš­nja­ka, te za­ce­men­ti­rao Re­pu­bli­ku Sr­p­sku. Ka­da je Kom­šić dru­gi put, boš­njač­kim gla­so­vi­ma, na­rav­no, iz­a­bran kao hr­vat­ski član u pred­sjed­niš­tvo zem­lje, za­te­kao sam se u Sa­ra­je­vu. U li­be­ral­nim i (kva­zi)li­je­vim kru­go­vi­ma vla­da­lo je nes­kri­ve­no odu­šev­lje­nje. Ni­sam to mo­gao shva­ti­ti. Glav­ni ar­gu­ment u ve­li­ča­nju Kom­ši­će­ve po­bje­de bio je “Čo­vi­ćev po­raz”. Bio sam is­tin­ski za­pre­pa­šten krat­ko­vid­noš­ću odre­đe­nih lju­di ko­ji se tim pro­ce­si­ma ni­su ni na ko­ji na­čin oko­ris­ti­li. Zna­či, ni­su go­vo­ri­li iz “prag­ma­tič­nih raz­lo­ga ne­go su is­kre­no vje­ro­va­li u to. Re­kao sam im, ot­pri­li­ke, ka­ko je za­pra­vo je­di­ni po­bjed­nik ovih iz­bo­ra Dra­gan Čo­vić, što se, na­rav­no, obis­ti­ni­lo. Čo­vi­će­va po­zi­ci­ja je na­kon to­ga pos­ta­la ne­upit­na. Pos­tao je “je­di­na bra­na” agre­siv­nom uni­ta­ris­tič­kom i na­ci­ona­lis­tič­kom kon­cep­tu, ko­ji se ka­mu­fli­rao ne­kak­vom gra­đan­skom agen­dom, i u ko­je­mu su su­dje­lo­va­le sve boš­njač­ke stran­ke, bez ob­zi­ra na ide­olo­ške oz­na­ke ko­ji­ma su se ki­ti­le. Po­go­to­vo na­kon čvr­stog sa­vez­niš­tva s Mi­lo­ra­dom Do­di­kom na ko­je­mu je zube (i auto­ri­tet) po­lo­mio i kre­ator svog tog vi­še­go­diš­njeg ka­osa, OHR-ov “ma­te­ma­ti­čar” Valentin In­zko. Ili je on bio sa­mo neo­svi­je­šte­ni iz­vo­đač ra­do­va, za mje­seč­nu pla­ću ko­ja, pre­ma ne­kim in­for­ma­ci­ja­ma, iz­no­si go­to­vo tri­de­set ti­su­ća eura? “To­li­ko valj­da ko­šta”, da pa­ra­fra­zi­ram stih iz jed­ne pje­sme Za­bra­nje­nog pu­še­nja, “BiH va­ni.”

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.