PO­TOČ­NIK PRVISVEMIRSKI ARH ITEKT

Express - - FELJTON - Pi­še: SER­GEJ ŽUPANIĆ

Grad­ska knjižnica u Pu­li 22. lis­to­pa­da otvo­ri­la je iz­lož­bu “Her­man Po­toč­nik No­or­dung: ži­vot u ri­je­či i sli­ci” o pi­oni­ru as­tro­na­uti­ke i sve­mir­ske ar­hi­tek­tu­re ko­ji je stva­rao krat­ko na­kon Pr­vog svjet­skog ra­ta. Ve­li­ka ro­ti­ra­ju­ća sve­mir­ska pos­ta­ja u Zemljinoj or­bi­ti iz SF fil­ma Sta­nleyja Ku­bric­ka “Odi­se­ja u sve­mi­ru” iz 1968. bi­la je izvor­no is­klju­či­vo nje­go­va ide­ja. Uos­ta­lom, kao i sve os­ta­le ide­je i pro­ra­ču­ni u ve­zi s ko­mu­ni­ka­cij­skim sa­te­li­ti­ma, ge­os­ta­ci­onar­nim or­bi­ta­ma i raz­nim dru­gim ot­kri­ći­ma bez ko­jih era sve­mir­skih is­tra­ži­va­nja ne bi bi­la mo­gu­ća.

SNOVIO SVE­MI­RU U DO­BA KO­ČI­JA IPARNIH LO­KO­MO­TI­VA

O kak­vom je bri­ljant­nom umu bi­la ri­ječ svje­do­či to što je svo­je je­di­no dje­lo “Pro­blem pu­to­va­nja sve­mi­rom” na­pi­sao još 1928., dok je ces­ta­ma još pro­la­zi­lo da­le­ko vi­še ko­či­ja i konj­skih za­pre­ga ne­go auto­mo­bi­la. Prak­tič­no je ne­poz­na­to da je po­čet­kom 1990-ih Me­đu­na­rod­na sve­mir­ska pos­ta­ja (ISS) uma­lo do­bi­la ime po nje­mu ka­ko bi se čo­vje­čans­tvo ba­rem do­nek­le is­ku­pi­lo za to što mu ni­kad ni­je oda­lo zas­lu­že­no priz­na­nje. Po­dri­je­tlom Slo­ve­nac od ro­di­te­lja iz Do­nje Šta­jer­ske, Po­toč­nik se ro­dio 1892. u Pu­li gdje mu je bio sta­ci­oni­ran otac Jo­žef, ge­ne­ral u aus­trou

gar­skoj voj­s­ci. Bez oca je os­tao kad mu je bi­lo sa­mo dvi­je go­di­ne. Maj­ka je s njim i još tro­je dje­ce od­se­li­la u Ma­ri­bor, gdje je ma­li Her­man pro­veo dje­tinj­stvo, toč­ni­je do 14. go­di­ne, kad ga ujak, ge­ne­ral boj­nik, ša­lje u Če­šku u voj­nu sred­nju ško­lu, a od 1910. na teh­nič­ku voj­nu aka­de­mi­ju kod Be­ča, u svijet grad­nje že­ljez­ni­ca i mos­to­va u ko­jem je mla­di ge­ni­jal­ni teh­nič­ki um bri­lji­rao. Di­plo­mi­rao je kao pot­po­ruč­nik 1913., baš na vri­je­me da ga usi­sa Pr­vi svjet­ski rat, ko­ji je nje­go­vu že­ljez­nič­ku re­gi­men­tu ba­cao od Ga­li­ci­je, Sr­bi­je i Bos­ne do fron­ta na So­či. Kad bi nje­go­ve je­di­ni­ce na­pre­do­va­le, že­ljez­ni­cu i pru­gu bi gra­dio. Kad bi se pov­la­či­li, ru­šio bi ih. Iz ra­ta se iz­vu­kao živ, kao sat­nik, ali i ta­ko na­čet tu­ber­ku­lo­zom da su ga prak­tič­no od­mah umi­ro­vi­li. Vi­še ni­kad ni­je us­pio na­ći po­šte­ni po­sao, osi­ro­ma­šio je, čak se pre­se­lio bra­tu Adol­fu u Beč. Bi­la je to nje­go­va ži­vot­na tra­ge­di­ja, ali i za­če­tak ono­ga či­me će u do­ba par­nih lo­ko­mo­ti­va uda­ri­ti te­me­lje sve­mir­skim pu­to­va­nji­ma. Upi­sao je stu­dij elek­tro­teh­ni­ke i stro­jar­stva na Teh­nič­kom sve­uči­li­štu Beč, di­plo­mi­rao do 1925., ali i pos­tao ra­ket­ni struč­njak jer je us­po­re­do sklo­pio mre­žu poz­nans­ta­va s ču­da­ci­ma ko­ji su u to do­ba, prak­tič­no kao klin­ci, is­tra­ži­va­li na­či­ne pu­to­va­nja u sve­mir.

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.