Izu­ča­va­nje Sex Pis­tol­sa i Vel­vet Un­der­gro­un­da po­mo­glo joj je da pos­ta­ne kul­t­no ime su­vre­me­ne glaz­be­ne sce­ne

Express - - PRVA STRANICA -

Ex­press: U Za­gre­bu ste bi­li u kla­si pro­fe­so­ra Da­vo­ri­na Kem­p­fa ko­ji vas je, ka­ko ka­že­te, po­seb­no ohra­bri­vao na skla­da­telj­sku smje­lost. Ka­ko bis­te us­po­re­di­li za­gre­bač­ka i štut­gar­d­ska stu­dent­ska is­kus­tva? Na ko­jim se sve ra­zi­na­ma uop­će mo­že us­po­re­đi­va­ti stu­dij u Hr­vat­skoj i Nje­mač­koj?

Pro­fe­sor Kem­pf je odi­grao ve­li­ku ulo­gu u mo­jem skla­da­telj­skom obra­zo­va­nju i na to­me sam mu za­hval­na. On je eru­dit fas­ci­nant­nih umjet­nič­kih ka­pa­ci­te­ta i bi­lo je za­do­volj­stvo bi­ti nje­go­va stu­den­ti­ca. S ob­zi­rom na to da je i on stu­di­rao i dok­to­ri­rao u Nje­mač­koj kod Milka Ke­le­me­na, ta je dr­ža­va bi­la pri­sut­na u na­šim raz­go­vo­ri­ma od pr­vog se­mes­tra na za­gre­bač­koj aka­de­mi­ji. Kad se os­vr­nem, bi­lo bi do­is­ta čud­no da sam oda­bra­la bi­lo ko­ju dru­gu des­ti­na­ci­ju. Uvje­ti su da­ka­ko, ne­us­po­re­di­vi. To­me pri­do­no­si či­nje­ni­ca da Ba­den-Wür­t­tem­berg iz­dva­ja as­tro­nom­ske iz­no­se za kulturu i kul­tur­no obra­zo­va­nje, a na­ša ško­la ima po­seb­no mjes­to u tom sus­ta­vu. Ta­ko­đer, sam je stu­dij dru­ga­či­je struk­tu­ri­ran. Pred­me­ti su čes­to jed­no­se­mes­tral­ni, s in­ter­dis­ci­pli­nar­nom te­mom gdje se od stu­de­na­ta oče­ku­je ši­ro­ko poz­na­va­nje glaz­be, te­ori­je glaz­be, umjet­nos­ti op­će­ni­to, ali i po­li­ti­ke. Pri­mje­ri­ce, proš­li smo se­mes­tar ima­li pre­da­va­nje ko­je se zva­lo Po­li­tis­c­he Mu­sik (Po­li­tič­ka mu­zi­ka), obra­đi­va­li smo skla­da­te­lje od Han­n­sa Eis­le­ra i Kur­ta We­il­la do Con­c­hi­te Wurst te nji­hov zna­čaj u ok­vi­ru ta­daš­njeg druš­tva, a to je zna­či­lo da se kao gru­pa ta­ko­đer mo­ra­mo udu­bi­ti u ra­zu­mi­je­va­nje svih do­ta­daš­njih ide­olo­gi­ja, to­ta­li­tar­nih re­ži­ma i ot­po­ra pre­ma tim ide­olo­gi­ja­ma. Ukrat­ko, u jed­nom ter­mi­nu bi­smo proš­li sve: od krat­ke ana­li­ze dje­la do slu­ša­nja Sex Pis­tol­sa, Vel­vet Un­der­gro­un­da i Mer­z­bowa pa do žus­tre fo­rum­ske ras­pra­ve o to­me što smo upra­vo ču­li i do­ži­vje­li.

Ex­press: Što tra­ži­te u svo­jem skla­da­telj­skom ra­du? Ni­je ri­jet­kost miš­lje­nje o ‘kri­zi’ su­vre­me­ne aka­dem­ske glaz­be, s ob­zi­rom na teh­no­lo­gij­sku pro­gre­siv­nost, ali i za­si­će­nje in­pe­ra­ti­vi­ma ‘no­vo­ga’ u glaz­bi? U ko­jem as­pek­tu tra­ži­te pri­mar­nu kva­li­te­tu glaz­be?

Shva­ti­la sam da se mo­ram ba­vi­ti te­ma­ma ko­je me uz­bu­đu­ju i ko­je u me­ni re­zo­ni­ra­ju. Vi­še od to­ga ne mo­gu po­nu­di­ti. Mo­gu se sa­mo po­bri­nu­ti da se taj pro­dukt, to dje­lo, pre­zen­ti­ra u svo­joj naj­bo­ljoj, ‘uglan­ca­noj’ ver­zi­ji. Mo­ja se ide­ja skla­da­nja vre­me­nom pro­ši­ri­la pa sam shva­ti­la da umjet­nič­ki rad pre­la­zi gra­ni­ce to­no­va, ins­tru­me­na­ta i elek­tro­ni­ke. Za­to sam svoj rad pro­ši­ri­la na kon­cep­tu­al­nu umjet­nost, ko­ja je pro­miš­lje­na na skla­da­telj­ski na­čin: kre­ativ­ni rad s odre­đe­nim ma­te­ri­ja­lom. Kad je skla­da­telj sva­kod­nev­no okru­žen go­le­mim bro­jem in­for­ma­ci­ja, go­to­vo da se do­ga­đa ne­ka vr­sta fi­zi­olo­ške pro­mje­ne u ti­je­lu i ra­zi­na kre­ativ­nos­ti dos­lov­ce eks­plo­di­ra. Či­ni mi se da su lju­di ko­ji su svjes­ni što je oko njih i ko­ji ak­tiv­no su­dje­lu­ju na sce­ni no­ve glaz­be (ili ka­ko bi Vik­tor Žme­gač re­kao – ono što je li­je­vo ili des­no od njih) pu­no kre­ativ­ni­ji, dak­le otvoreniji za tu­đe pro­jek­te i in­ter­pre­ta­ci­je te­ma.

Ex­press: Na do­ma­ćoj sce­ni su­vre­me­ne glaz­be ni­ka­ko nis­te ne­poz­na­ni­ca: pam­ti vas pu­bli­ka Mu­zič­kog bi­en­na­la i Iz­lo­ga su­vre­me­nog zvu­ka, ako na­vo­di­mo dvi­je važ­ne adre­se tog po­lja. Ali upra­vo je u Stut­t­gar­tu pra­izve­de­na no­va kom­po­zi­ci­ja- zvuč­na ins­ta­la­ci­ja ko­ja se slu­ži sin­te­ti­zi­ra­nim mi­ri­si­ma i ko­mu­ni­ci­ra pu­tem Fa­ce­bo­oka? Ka­kav je to rad, što ste htje­li po­ka­za­ti?

To je in­te­rak­tiv­na ins­ta­la­ci­ja pod na­zi­vom Con­fe­ssi­on Box, gdje sam is­tra­ži­va­la ne­ko­li­ko, me­ni vr­lo in­te­re­sant­nih poj­mo­va. Pr­vo, in­ti­ma: na ko­ji na­čin mi­ri­si dje­lu­ju na na­ša sje­ća­nja i emo­ci­je, ko­li­ko smo vlas­ti­te in­ti­me volj­ni po­di­je­li­ti ako je za to postavljen odre­đe­ni ok­vir. Ins­ta­la­ci­ja je pos­tav­lje­na u tri di­je­la. U pr­vom di­je­lu po­sje­ti­te­lji do­bi­va­ju mp3 playe­re na ko­ji­ma je audio tra­ka u tra­ja­nju od 5 mi­nu­ta. Ti­je­kom slu­ša­nja te snim­ke pre­us­mje­re­ni su u pros­tor u ko­je­mu se na­la­ze 4 so­be, gdje su 4 raz­li­či­ta mi­ri­sa (mi­ris jef­ti­ne žva­ka­će gu­me, čokolade, mo­kre zem­lje i kre­me za sun­ča­nje). U so­ba­ma se na­la­zi po je­dan tablet na ko­je­mu je otvo­ren Fa­ce­bo­ok pro­fil spe­ci­jal­no kre­iran za ovu ins­ta­la­ci­ju. U svim so­ba­ma je is­ti pro­fil otvo­ren. Pri­je ne­go što uđu u so­bu, svi do­bi­ju upu­te što u so­ba­ma mo­ra­ju ra­di­ti. Ula­ze unu­tra i bi­va­ju ‘trig­ga­ni’ tim mi­ri­som. Na Fa­ce­bo­oku na­pi­šu kak­ve su aso­ci­ja­ci­je ili mis­li ima­li s ob­zi­rom na mi­ris ko­ji je bio u so­bi, a po iz­la­sku do­bi­va­ju ko­ris­nič­ko ime i lo­zin­ku za taj pro­fil, te­me­ljem če­ga do­bi­va­ju pris­tup svim os­ta­lim ‘con­fe­ssi­oni­ma’. S ob­zi­rom na to da je sve ano­nim­no, na pro­fi­lu mo­gu ra­di­ti što že­le (mi­je­nja­ti ko­ris­nič­ke pos­tav­ke, bri­sa­ti sta­tu­se, do­da­va­ti fo­to­gra­fi­je, pri­ja­te­lje itd.). Pro­fil ne­će bi­ti cen­zu­ri­ran, on će nas­ta­vi­ti svoj ži­vot. Ide­ja je da taj pro­fil pos­ta­ne spre­mi­šte svih mis­li i emo­ci­ja ko­je lju­di do­živ­lja­va­ju kad osje­te odre­đe­ni mi­ris. Na­kon što do­bi­ju ko­ris­nič­ko ime i lo­zin­ku, bi­va­ju po­pr­ska­ni s još jed­nim, pe­tim mi­ri­som (ko­ji je mi­ris PlayDo­ha, plas­te­li­na ko­ji sam kao di­je­te vo­lje­la) i na kra­ju shva­ća­ju da je audio tra­ka ko­ju su na po­čet­ku slu­ša­li za­pra­vo moj ‘con­fe­ssi­on’ (priz­na­nje) o mi­ri­su ko­jim su bi­li po­pr­ska­ni. Na taj na­čin se do­ga­đa in­te­re­san­tan pro­ces: in­ti­ma se tran­sfe­ri­ra pu­tem mi­ri­sa pa ono što je me­ni in­tim­no i pri­vat­no, na kra­ju pos­ta­je i po­sje­ti­te­lji­ma.

Ex­press: Kak­ve su bi­le re­ak­ci­je na iz­ved­bu?

Ja­ko sam za­do­volj­na. Pro­jekt je bio stvar­no us­pje­šan jer je na pro­fi­lu u jed­noj no­ći bi­lo objav­lje­no 65 uni­kat­nih sje­ća­nja/emo­ci­ja/pi­ta­nja/ opi­sa. A slje­de­ći ko­rak bio bi pos­tav­lja­nje te ins­ta­la­ci­je u adek­vat­ni­ji mu­zej­ski ili ga­le­rij­ski pros­tor, o če­mu raz­miš­ljam.

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.