Eros je u te­atru va­žan za­to što vje­ru­jem u moć priv­lač­nos­ti. Mis­lim da je to os­no­va dra­me. Sva­ka uz su­kob, u se­bi sa­dr­ži i žud­nju. Li­ko­vi žu­de i u os­tva­re­nju tih žud­nji na­ila­ze na pro­ble­me. Ako u dram­skom za­ple­tu ne­ma žud­nje, ne­ma ni rad­nje ni ak­ci­je

Express - - PRVA STRANICA -

Po to­me je uni­ka­tan jer kroz igru i hu­mor nje­go­vo stva­ra­laš­tvo do­no­si ne­na­met­lji­vu i te­me­lji­tu ana­li­zu ljud­skos­ti - go­vo­ri nam sim­pa­tič­ni Mek­si­ka­nac. “Fi­ga­rov pir” je, priz­na­je, vr­lo kom­plek­s­na ope­ra kroz ko­ju se vr­lo jas­no ocr­ta­va­ju ba­zič­ne ljud­ske emo­ci­je pa ga to či­ni svi­ma bli­skim i ra­zum­lji­vim. - So­ci­jal­na i sek­su­al­na kom­po­nen­ta iz­me­đu gos­po­da­ra i slu­gu či­ni ‘Fi­ga­rov pir’ po­li­tič­kim i jed­na­ko ak­tu­al­nim da­nas. U mo­joj in­ter­pre­ta­ci­ji mjes­to rad­nje je ku­ća - labirint šup­ljih zi­do­va u ko­jem svi zna­ju sve o svi­ma, a zi­do­vi su pro­vid­ni pa je mo­ment vo­aje­riz­ma ve­oma pri­su­tan. Na­gla­sak ni­sam sta­vio to­li­ko na od­nos gos­po­da­ra i slu­gu, ne­go na vječ­ni su­kob iz­me­đu mu­ška­ra­ca i že­na - objaš­nja­va Ma­uri­cio svo­ju re­da­telj­sku vi­zi­ju Mo­zar­to­va kla­si­ka. Ka­že ka­ko su mu u re­ali­za­ci­ji uve­li­ke po­mo­gli HNK-ovi oper­ni so­lis­ti te nji­ho­va otvo­re­nost za su­rad­nju i eks­pe­ri­ment. ci­je zna­ju pje­va­ti uvod­ne špi­ce iz mek­sič­kih te­le­no­ve­la. - Poj­ma ni­sam imao da su mek­sič­ke te­le­no­ve­le u Hr­vat­skoj to­li­ko po­pu­lar­ne! Ni­sam pra­tio ‘Esme­ral­du’ ni ‘Ma­ri­sol’, no so­lis­ti su mi is­pri­ča­li sve o nji­ma te mi stal­no pje­va­ju uvod­ne špi­ce. Zbog to­ga se kat­kad osje­ćam kao da sam do­ma - smi­je se Lo­za­no ko­jeg je pros­la­vi­la ne­ko­nven­ci­onal­na re­ži­ja Mo­zar­to­va Don Gi­ovan­ni­ja. Priz­na­je, pri­li­kom pr­ve oper­ne re­ži­je imao je tre­mu. - Bio sam ne­si­gu­ran i po­ma­lo stra­ho­vao od ra­da s oper­nim so­lis­ti­ma. Zbog to­ga sam po­zvao svo­je stu­den­te glu­me i re­kao im: ‘Ide­mo se za­ba­vi­ti!’. S nji­ma sam na­pra­vio stu­di­ju ‘Don Gi­ovan­ni­ja’. Re­ci­ta­ti­vi su bi­li na špa­njol­skom, a arije su pje­va­li na playback. Kad je re­ali­za­ci­ja dos­pje­la u fa­zu ra­da sa so­lis­ti­ma, oni su doš­li na go­to­vo pos­tav­lje­nu ope­ru, a to ih je zbu­ni­lo - opi­su­je Lo­za­no rad na svo­joj pr­voj oper­noj re­ži­ji, hva­lje­noj od pu­bli­ke i kri­ti­ke. Osim ope­re, ak­ti­van je i kao glu­mac, dra­ma­ti­čar, ka­za­liš­ni re­da­telj te dram­ski pe­da­gog. U bo­ga­toj ka­ri­je­ri pos­ta­vio je vi­še od 40 ko­ma­da, no ope­ra mu je, ka­že, naj­ve­ći iz­a­zov, što zbog re­da­telj­skih iz­a­zo­va ko­je zah­ti­je­va, što i zbog pri­li­ke da pu­tu­je. - Čast mi je ra­di­ti na ope­ri jer je zah­tjev­na, ali ima tu jed­nu do­zu in­ter­na­ci­onal­nos­ti ko­ju je s dram­skim te­atrom te­že pos­ti­ći. Je­zik glaz­be je uni­ver­za­lan u Ci­udad de Mexi­cu, Pa­ri­zu, Be­ču, Za­gre­bu i Lon­do­nu. Sto­ga je lak­še putovati. S dra­mom je to pu­no te­že. Da bi to pos­ti­gao, mo­raš ima­ti eta­bli­ra­nu ka­za­liš­nu kom­pa­ni­ju, spon­zo­re i su­bven­ci­je, a ja sam slo­bod­njak pa mi ta­kav tip bi­ro­kra­ci­je ne le­ži- is­kren je mek­sič­ki re­da­telj ko­ji čes­to u in­ter­v­ju­ima na­vo­di ka­ko je ero­ti­ka bi­tan dio nje­go­va stva­ra­laš­tva. - Eros je u te­atru va­žan za­to što vje­ru­jem u moć priv­lač­nos­ti. Mis­lim da je to os­no­va dra­me. Sva­ka do­bro na­pi­sa­na dra­ma, uz su­kob, u se­bi sa­dr­ži i žud­nju. Li­ko­vi žu­de i u os­tva­re­nju tih žud­nji na­ila­ze na pro­ble­me. Ako u dram­skom za­ple­tu ne­ma žud­nje, ne­ma ni rad­nje ni ak­ci­je. To je za me­ne ero­tič­nost. Pri to­me ne mis­lim sa­mo na sek­su­al­ni eros, ne­go na po­kre­tač­ku sna­gu unu­tar čo­vje­ka i ten­zi­ju ko­ju on evo­ci­ra. ‘Fi­ga­rov pir’ go­vo­ri o to­me, o žud­nji, lju­ba­vi i stras­ti te svim emo­ci­ja­ma ko­je ta bor­ba pri­zi­va, iako ni­je otvo­re­no ero­ti­čan. Sup­til­na ero­ti­ka fr­ca na po­zor­ni­ci iz svih li­ko­va, pa čak i iz­me­đu Ba­si­lia i Cur­zia, i oni su ma­lo za­ljub­lje­ni - na­mi­gu­je nam Ma­uri­cio, no do­da­je da go­lo­ti­nje u “Fi­ga­ro­vu pi­ru” ne­će bi­ti jer ni­je po­treb­na. - Fi­ga­ro ne go­vo­ri o se­sku, ne­go o mu­ško-žen­skim od­no­si­ma i emo­ci­ja­ma. Kad sam ra­dio ‘Don Gi­ovan­ni­ja’, on je iz­a­zvao kon­tro­ver­zu zbog uver­ti­re u ko­joj le­ži gol dok se part­ne­ri­ce iz­mje­nju­ju u nje­go­vu kre­ve­tu pa sam či­ta­vu sce­nu pri­ka­zao kao ko­lek­ci­ju nje­go­vih or­ga­za­ma. Don Gi­ovan­ni go­vo­ri o sek­su, po­ten­ci­ji, sub­mi­si­ji i do­mi­na­ci­ji te je sto­ga otvo­re­na go­lo­ti­nja bi­la po­treb­na. Me­đu­tim, ona je anu­li­ra­na u za­vr­š­noj sce­ni kad Don Gi­ovan­ni od­la­zi u pa­kao gdje ga pro­go­ne sve nje­go­ve biv­še lju­bav­ni­ce - otvo­re­no će o sek­su­al­nos­ti u te­atru stras­tve­ni Mek­si­ka­nac. Ka­že da ga ner­vi­ra ne­po­treb­no po­ka­zi­va­nje go­lih mu­ških i žen­skih ek­s­tre­mi­te­ta u te­atru. - Ero­ti­ku ko­ris­tim sa­mo kad je po­treb­na zbog rad­nje. Ako mis­lim da bi odre­đe­na sce­na mo­gla funk­ci­oni­ra­ti bez ero­ti­ke, on­da je iz­bje­ga­vam jer su­viš­nu ero­ti­ku pu­bli­ka osje­ti. Ako se pu­bli­ka gle­da­ju­ći ne­ku pred­sta­vu pi­ta: ‘Za­što je ovaj tip gol’, on­da je to znak da on uop­će ne tre­ba bi­ti bez ga­ća. Sve što se odvi­ja na sce­ni mo­ra ima­ti svoj smi­sao. Ni­sam po­bor­nik go­lo­ti­nje u te­atru sa­mo ra­di efek­ta,

U svo­joj bo­ga­toj ka­ri­je­ri pos­ta­vio je vi­še od 40 ko­ma­da

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.