Ni­je no­vost da je do­ma­ći pa­ra­zit u pro­tek­lih 25 go­di­na te­me­lji­to osi­ro­ma­šio Hr­vat­sku i nje­zi­ne gra­đa­ne. Da­nas taj pa­ra­zit do­vr­ša­va ras­pro­da­ju zem­lje

Express - - PRVA STRANICA -

U ruj­nu 1991. raz­go­va­rao sam za Vjes­nik s fi­lo­zo­fom Mi­la­nom Kan­gr­gom. Rat se tek za­huk­ta­vao. Na kra­ju raz­go­vo­ra upi­tao sam gos­po­di­na Kan­gr­gu vi­di li kraj ra­tu i ka­kav će bi­ti kraj. Od­go­vo­rio je: “Pr­vo, Hr­vat­ska je oku­pi­ra­na, dru­go, ona će bi­ti do­brim di­je­lom i ra­zo­re­na, tre­će, past će mno­go žr­ta­va u tom ra­tu, če­t­vr­to, u ti­je­ku pro­ce­sa do­ći će do op­ćeg os­lo­bo­di­lač­kog ra­ta u Hr­vat­skoj, pe­to, taj će rat bi­ti us­pje­šan i Hr­vat­ska os­lo­bo­đe­na. Mo­žda se Hr­va­ti­ma sa­da u bor­bi za go­lo sa­mo­odr­ža­nje pru­ža pr­va pra­va šan­sa u no­vi­joj po­vi­jes­ti da se jed­nom zauvijek vlas­ti­tim sna­ga­ma i oruž­jem u ru­ci ota­ra­se stra­nog pa­ra­zi­ta na svom ti­je­lu. A na­kon to­ga mo­rat će se ota­ra­si­ti i svog vlas­ti­ta, do­ma­ćeg pa­ra­zi­ta, ka­ko bi se ži­vje­lo bo­lje, bo­ga­ti­je i smis­le­ni­je na ovom tlu. Sve dru­go bio bi po­vi­jes­ni pro­ma­šaj i po­vra­tak na sta­ro. Pi­ta­nje je ko­li­ko sna­ge pos­to­ji za taj za­da­tak”. Kan­gr­ga je, ka­ko da­nas vi­di­mo, toč­no pre­dvi­dio bu­duć­nost Hr­vat­ske, nje­zi­nu us­pješ­nu bor­bu za sa­mos­tal­nost. Vid­lji­vo je, ta­ko­đer, da je nje­go­va sum­nja u ot­kla­nja­nje do­ma­ćeg pa­ra­zi­ta bi­la oprav­da­na. Da­nas s pra­vom mo­že­mo go­vo­ri­ti o po­vi­jes­nom pro­ma­ša­ju u stva­ra­nju neo­vis­ne Hr­vat­ske. Hr­vat­ska se ni­je ota­ra­si­la do­ma­ćeg pa­ra­zi­ta ko­ji je, da stvar bu­de go­ra, sa­mo pre­uzeo funk­ci­ju stra­nog pa­ra­zi­ta. Ni­je ni­kak­va no­vost da je do­ma­ći pa­ra­zit u pro­tek­lih 25 go­di­na te­me­lji­to op­ljač­kao, ras­pro­dao i osi­ro­ma­šio Hr­vat­sku i nje­zi­ne gra­đa­ne. Da­nas taj pa­ra­zit do­vr­ša­va ras­pro­da­ju zem­lje i pri­pre­ma ra­di­kal­nu pro­mje­nu po­li­tič­ke pa­ra­dig­me u smje­ru dik­ta­tu­re. O sta­bil­noj de­mo­kra­ci­ji, so­ci­jal­noj prav­di, bla­gos­ta­nju, slo­bo­di miš­lje­nja i go­vo­ra, rav­no­prav­nos­ti i po­što­va­nju raz­no­li­kos­ti i slič­nim vred­no­ta­ma slo­bod­nih, de­mo­krat­skih dru­šta­va je­dva da mo­že bi­ti ri­je­či kad go­vo­ri­mo o da­naš­njoj Hr­vat­skoj. A ka­ko bi i mo­glo bi­ti ri­je­či? Pa­ra­zit ne mo­že gra­di­ti moderno, plu­ral­no, de­mo­krat­sko druš­tvo na­pros­to za­to što u tak­vom druš­tvu ne­ma mjes­ta za nje­ga, i gra­de­ći ga, gra­dio bi vlas­ti­tu smrt. Za­to do­ma­ći pa­ra­zit či­ni ono što naj­bo­lje zna i či­me se mo­že hra­ni­ti: us­pos­tav­lja no­ve/ sta­re kul­to­ve (do­mo­vi­na, na­ci­ja, rat, bra­ni­te­lji, vje­ra), ne­umor­no iz­miš­lja ne­pri­ja­te­lje, ši­ri nes­noš­lji­vost pre­ma druk­či­ji­ma, druk­či­je miš­lje­nje i kri­ti­ku pro­gla­ša­va iz­da­jom, otvo­re­no pre­zi­re i oma­lo­va­ža­va in­te­lek­tu­al­ce, umjet­ni­ke, znans­tve­ni­ke, pri­pre­ma te­ren za no­vu kul­tur­nu po­li­ti­ku... Sa­mo u tom kon­tek­s­tu mo­že se gle­da­ti i tu­ma­či­ti mno­go to­ga što ak­tu­al­na vlast či­ni i go­vo­ri pro­tek­lih mje­se­ci. Us­put re­če­no, za sva­ku iz­go­vo­re­nu svi­nja­ri­ju na ko­ju bu­de upo­zo­ren i zbog ko­je do­ži­vi la­vi­nu kri­ti­ka, vla­da­ju­ći do­mo­ljub­ni kon­glo­me­rat od­go­va­ra ka­ko je to “iz­vu­če­no iz kon­tek­s­ta”. Pri­tom su ov­dje iz­van kon­tek­s­ta, ne nji­ho­ve iz­ja­ve, ne­go oni sa­mi. Oni su u pot­pu­nom ne­su­gla­sju i nes­po­ra­zu­mu sa su­vre­me­noš­ću, sa zah­tje­vi­ma ko­je da­naš­nji­ca pos­tav­lja pred sva­ku za­jed­ni­cu i sva­kog po­je­din­ca po­nao- sob. Za­nim­lji­vo je s tim u ve­zi kak­ve sve akro­ba­ci­je iz­vo­de vla­da­ju­ći ka­ko bi re­tu­ši­ra­li i uljep­ša­li sli­ku kak­vu je vi­še­go­diš­njim jav­nim nas­tu­pi­ma o se­bi stvo­rio mi­nis­tar kul­tu­re Zlat­ko Ha­san­be­go­vić. Pa ta­ko is­pa­da da Ha­san­be­go­vić ni­je re­kao ka­ko je naj­ve­ća hr­vat­ska na­ci­onal­na tra­ge­di­ja po­raz 1945., ili da se u Ja­se­nov­cu ne ko­me­mo­ri­ra

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.