Ra­nih ‘30-ih ope­ret­ne di­ve bi­le su po­pu­lar­ne po­put ame­rič­kih glu­mač­kih he­ro­ina, a iz­lož­ba u Mu­ze­ju gra­da Za­gre­ba ot­kri­va ka­ko je naj­ve­ća scen­ska zvi­jez­da pre­drat­nog Za­gre­ba osvo­ji­la hr­vat­sku me­tro­po­lu i Eu­ro­pu

Express - - PRVA STRANICA -

no­vih ulo­ga. U to vri­je­me u Hr­vat­skom na­rod­nom ka­za­li­štu na nji­ho­ve dvi­je sce­ne – ve­li­koj, u HNK, i ma­loj, u Fran­ko­pan­skoj uli­ci (da­naš­nje Dram­sko ka­za­li­šte Ga­vel­la) – pos­tav­lja­le su se mje­seč­no i po dvi­je pre­mi­je­re, i to s vr­hun­skom sce­no­gra­fi­jom, kos­ti­mo­gra­fi­jom i umjet­nič­kim an­sam­blom. Ta­ko je Ru­ža ma­ti­ne­je igra­la u Ma­lom ka­za­li­štu, a na­ve­čer je ima­la pred­sta­ve u Ve­li­kom ka­za­li­štu. A pu­bli­ka je hr­li­la na pred­sta­ve, ko­je su u vri­je­me stid­lji­vih za­če­ta­ka ra­di­ja i pri­je te­le­vi­zi­je bi­le naj­bo­lji na­čin pro­vo­đe­nja slo­bod­nog vre­me­na. Pje­va­či i glum­ci bi­li su pra­ve zvi­jez­de, a gle­da­te­lji su ih na­kon pred­sta­va do­če­ki­va­li ka­ko bi do­bi­li auto­gra­me. Ta­ko su se i Ru­ži­ne fo­to­gra­fi­je snim­lje­ne u ate­li­je­ru Fo­to Ton­ke um­no­ža­va­le i pro­da­va­le, a lju­di su je na­kon pred­sta­ve do­če­ki­va­li ka­ko bi im se pot­pi­sa­la. Ru­ža je ot­po­čet­ka ima­la po­seb­nu nak­lo­nost i pu­bli­ke i kri­ti­ča­ra zbog do­bre in­ter­pre­ta­ci­je, šar­ma, odvaž­nos­ti i pri­rod­nos­ti u nas­tu­pu – ka­že Ma­ri­na Pe­ri­ca Krap­lja­nov, auto­ri­ca iz­lož­be, za ko­ju li­kov­no obli­ko­va­nje pot­pi­su­je Ni­ko­li­na Je­la­vić Mi­tro­vić.

Ma­ri­na Wür­th Kle­pač, kći Ru­že Cvje­ti­ča­nin i Ru­dol­fa Kle­pa­ča is­pred svo­je vi­le u Crik­ve­ni­ci

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.