Iz­me­đu po­čet­ka i kra­ja Bo­sso­va kon­cer­ta u Ri­mu pro­tek­lo je tri sa­ta i pe­de­set mi­nu­ta. Ej, tri i pe­de­set!

Express - - PRVA STRANICA -

bi­le tri­bi­ne unu­tar Cir­cu­sa Maxi­mu­sa, ku­da sam ušao ne­ka dva sa­ta pri­je po­čet­ka kon­cer­ta, bi­ra­ju­ći stra­te­ški sjaj­no mjes­to – tik do pr­ve po­mo­ći, uz štand za klo­pu i pi­će. Ima­mo, kvra­gu, pu­no go­di­na, svi u tom ma­lom druš­tvu ima­ju pu­no uno go­di­na, i va­lja po­du­ze­ti ne­ke mje­re opre­za... U an­tič­ko do­ba ka­pa­ci­tet­pa­ci­tet tog hi­po­dro­ma ma bio je sto­ti­nu i pe­de­set ti­su­ća lju­di,udi, oni ni­su ima­li­li poj­ma što o će se ta­mo­mo do­ga­đa­ti u da­le­koj j bu­duć­no­os­ti. Tu je na­ša pred­d­nost, mi ot­pri­li­ke zna­mo što to se ta­da do­ga­đa­lo. Ma­kar su (i) ova na­ša vre­me­na j….a, du­ge su ci­je­vi u Ri­mu na sva­koj zna­čaj­ni­joj lo­ka­ci­ji, a kom­plet­no je po­dru­čje odr­ža­va­nja kon­cer­ta bi­lo za­tvo­re­no za pro­met ci­je­log da­na. Bog roc­ka – ba­rem je te ve­če­ri Sprin­g­s­te­en bio bog roc­ka – kon­cert je otvo­rio pje­smom “Bad­lan­ds”, a za­tvo­rio hi­tom “Sho­ut”, na ko­ju je šez­de­set i pe pet ti­su­ća lju­di re­agi­ra­lo kao je­dan. Na­ći će­te na Yo­uTu­beu,You si­gur­no, ako to že­li­te vi­dje­ti. Pa pos­li­je­posl to­ga kli­mak­sak­lim ide još sa­mo­sam akus­tič­nis­tičn en­co­re... A iz­me­đu po­čet­ka i kra­ja pro­tek­lo je tri sa­ta i p pe­de­set mi­nu­ta.mi­nut Ej, tri i pe­de­set!p Bez pa­uze,p bez – da opros­ti­te­opro – Ne­il Yo­ung je tri sa­ta pe­gla­nja­pe gl an ja po­di­je­li­ood ij el io na akus­ti­ku i elek­tri­ku ku pi­ša­nja, pre­ne­ma­ga­nja, onog bal­kan­sko es­trad­nog “ru­ke go­re” i slič­nih sra­nja. Čo­vjek je, valj­da, iz­mis­lio elik­sir mla­dos­ti – ni­ti iz­gle­da kao da mu je šez­de­set i se­dam go­di­na ni­ti se po­na­ša kao da mu je šez­de­set i se­dam go­di­na. Na “Dan­cing in the Dark” na po­zor­ni­cu je iz­vu­kao – ta mi je bi­la naj­dra­ža – gos­po­đu ko­ja je dr­ža­la tran­s­pa­rent “usko­ro ću na­pu­ni­ti šez­de­set i pet, ple­ši sa mnom pri­je no što bu­de pre­kas­no”, mal­ca ko­ji je imao tran­s­pa­rent “imam tri­na­est go­di­na i stu­di­ram uda­ralj­ke” pos­lao je za bub­nje­ve, lje­po­ti­cu ko­ja je htje­la ple­sa­ti s ma­lim Ste­vi­jem, Ste­ve­om van Zan­d­tom – a ko­jeg sam do­bro upoz­nao gle­da­ju­ći nor­ve­šku se­ri­ju “Lilyham­mer” baš ti­je­kom pro­tek­lih mje­sec da­na – cu­ru ko­ja je u ru­ke do­bi­la gi­ta­ru i još jed­nu pla­vu­šu či­ju pri­ču ni­sam za­pam­tio. Da, da ne za­bo­ra­vim, pri­je sa­mog Sprin­g­s­te­ena za­ba­vi­li

Ne­ilNeNe il You oun­gou ng pe­pe ak akak us ti j tr lek­t­k­tle kt ri sa ta

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.