Je­di­no Mi­lan Ban­dić tvr­di da u vr­ti­ći­ma ima sve­ga na­pre­tek

Pri­mi­je­ti­li ste za­si­gur­no da ni­ka­ko ne vo­li nez­god­na pi­ta­nja. Na sve što ga even­tu­al­no kom­pro­mi­ti­ra za­gre­bač­ki gra­do­na­čel­nik uvi­jek ima is­ti od­go­vor - svi ga mr­ze i že­le ga uni­šti­ti. Ovaj put su mu naj­ve­ći ne­pri­ja­te­lji ti­su­će za­gre­bač­kih ro­di­te­lja ko­ji si

Express - - EXPRESS - Pi­še:

Kad vas net­ko u li­ce ot­pu­ži da la­že­te, a vi zna­te da to ni­je ta­ko i da go­vo­ri­te is­ti­nu, do­đe li vam da maj­mu­na ko­ji si uzi­ma za pra­vo bla­ti­ti vas opa­li­te ša­kom po no­su i još jed­nom u tr­buh, čis­to da bez­o­braz­ni­ka ne za­bo­li sa­mo gla­va ne­go još ko­ji or­gan. Si­gur­na sam da se te­ško suz­dr­ži­te da to ipak ne na­pra­vi­te, suz­bi­ja­ju­ći u se­bi bi­jes i srdž­bu, ne­moć i ra­zo­ča­ra­nje ka­ko se net­ko uop­će usu­di na ta­kav vam se na­čin obra­ti­ti i okri­vi­ti vas za ne­što što ni­ka­ko ni­je is­ti­na. Za­si­gur­no ste u tak­vim si­tu­aci­ja­ma bi­li ne­bro­je­no mno­go pu­ta i nis­te od šo­ka zna­li ka­ko re­agi­ra­ti, ali to je ra­zum­lji­vo, čo­vjek se sam te­ško sna­đe. No po­s­ljed­njih tje­da­na svje­do­či­mo u Hr­vat­skoj pri­mje­ru u ko­jem de­se­ci ti­su­ća ro­di­te­lja une­zvi­je­re­no tr­pe op­tuž­be jed­nog čo­vje­ka ko­ji ih op­tu­žu­je da ko­lek­tiv­no i bez­oč­no la­žu. Priz­nat će­te, ri­jet­ko se kad uka­že ovak­va pri­li­ka da se po­ja­vi do­volj­no dr­zak čo­vjek, u ovom slu­ča­ju Mi­lan Ban­dić, da­ju­ći si za pra­vo pro­gla­si­ti pot­pu­nu am­ne­zi­ju u gla­va­ma za­gre­bač­kih ro­di­te­lja ko­ji su se na­po­kon usu­di­li pro­go­vo­ri­ti o lo­šem sta­nju u grad­skim vr­ti­ći­ma, ka­mo sva­ki dan odvo­ze svo­ju dje­cu. ra­do­na­čel­nik Za­gre­ba s nad­lež­nim ure­dom za kul­tu­ru već mje­se­ci­ma dr­sko tvr­di da je sta­nje u vr­ti­ći­ma glav­nog hr­vat­sko­ga gra­da u naj­bo­ljem re­du, a pri­mjed­be rav­na­te­lja, pe­da­go­ga i ro­di­te­lja upor­no od­ba­cu­je apos­tro­fi­ra­ju­ći da svi od re­da la­žu. I ta­man kad po­mis­liš da čo­vje­ko­va ba­ha­tost ne mo­že ići da­lje od vi­đe­nog, gra­do­na­čel­nik je zor­no de­mons­tri­rao gran­de fi­na­le pri­je ne­ko­li­ko da­na gos­tu­ju­ći u RTL-ovim Vi­jes­ti­ma. I evo što ću vam ja na­kon sve­ga to­ga ona­ko is­kre­no ka­za­ti kao bu­du­ća maj­ka i ured­ni pla­ti­ša svih do­pri­no­sa Gra­du Za­gre­bu, doš­la mi je ne­ka neo­bič­na muč­ni­na u že­lu­dac slu­ša­ju­ći Mi­la­na Ban­di­ća, sram me bi­lo da ži­vim u gra­du na či­jem če­lu sto­lu­je je­dan ta­kav ne­kul­tu­ran čo­vjek ko­ji si uzi­ma za pra­vo vri­je­đa­ti sve oko se­be u sva­kom tre­nut­ku kad mu ne­što ne od­go­vo­ra. Uz duž­no po­što­va­nje ins­ti­tu­ci­ji gra­do­na­čel­ni­ka, oblio me osje­ćaj pre­zi­ra pre­ma oso­bi ko­ja tu funk­ci­ju tre­nut­no i ob­na­ša. Ne­ma ni­kak­vog oprav­da­nja za ono se­ljač­ko i pri­mi­tiv­no po­na­ša­nje pre­ma Mir­ja­ni Hr­gi, ko­ju je bez par­do­na ne­ugod­nim rječ­ni­kom op­tu­žio da la­že kad je ka­za­la da sta­nje u za­gre­bač­kim vr­ti­ći­ma i ni­je

GNe­ki dan je te­ta u vr­ti­ću ma­lom rek­la da pi­je vo­du iz ru­ke jer ne­ma ča­ša. Dje­ča­kov otac su­tra­dan je od­nio u vr­tić ci­je­li pa­ket ča­ša baš ta­ko sjaj­no ka­ko on stal­no tvr­di. Hr­ga je na te­me­lju svje­do­čans­ta­va ro­di­te­lja ko­ji ra­de na RTL-u ka­za­la ka­ko u vr­ti­ći­ma ma­sov­no ne­dos­ta­je to­alet­nog pa­pi­ra, sal­ve­ta, plas­tič­nih ča­ša, vlaž­nih ma­ra­mi­ca, cr­ta­ćeg pri­bo­ra i dru­gih po­trep­šti­na, ko­je vr­ti­ći zbog pre­ma­lih bu­dže­ta ne mo­gu ku­pi­ti, te ga na­rav­no za­mo­li­la da to ko­men­ti­ra. Ban­dić je, ne­za­do­vo­ljan pi­ta­njem, pot­pu­no iz­gu­bio kon­tro­lu i još joj jed­nom re­kao da la­že. Ono što joj je iz­go­vo­rio na­kon emi­si­je, vri­je­đa­ju­ći je na ljud­skoj os­no­vi, bi­lo je to­li­ko ni­sko, jad­no, bi­jed­no i sek­sis­tič­ki da čak ne zas­lu­žu­je ni ko­men­tar. Mi­lan Ban­dić svo­jim je po­na­ša­njem tek sad otvo­rio pan­do­ri­nu ku­ti­ju. Ro­di­te­lji se ma­sov­no jav­lja­ju i tvr­de - te­te iz vr­ti­ća nas mo­le da za svo­ju dje­cu do­no­si­mo hi­gi­jen­ski pri­bor, ča­še, pri­bor za cr­ta­nje, kre­de, pa­pi­re i os­ta­lo. Što će na to ka­za­ti za­gre­bač­ki gra­do­na­čel­nik - da ga opet svi mr­ze, da mu že­le zlo i nje­go­vu gla­vu? Čo­vjek se te­ško sje­ti svih glu­pa­ri­ja ko­je je po­s­ljed­njih go­di­na iz­go­vo­rio iz­bje­ga­va­ju­ći od­go­vor na pi­ta­nja ko­ja mu ne pa­šu. U Grad­skom ure­du za kul­tu­ru ta­ko­đer tvr­de da su to sve obje­de i la­ži, a ro­di­te­lji iz da­na u dan u me­di­je i na druš­tve­ne mre­že pla­si­ra­ju in­for­ma­ci­je ko­je sve do jed­ne de­man­ti­ra­ju Mi­la­na Ban­di­ća i nje­go­vu svi­tu, što se pred Bo­gom i na­ro­dom ku­ne da u vr­ti­ći­ma ni­šta ne ne­dos­ta­je. Ne­ki dan je, pri­mje­ri­ce, jed­na te­ta u vr­ti­ću ka­za­la dje­te­tu da pi­je iz ru­ke vo­du s pi­pe jer ne­ma ča­ša, a ka­ko je di­je­te ma­lo, ni­je se po­šte­no na­pi­lo. Do­šav­ši do­ma, ma­li je sa­lio u se­be po­la li­tre vo­de, a nje­gov je otac su­tra­dan u vr­tić do­nio ci­je­li pa­ket ča­ša. da se ra­zu­mi­je­mo, ni­je Mi­lan Ban­dić na­pra­vio ni­šta no­vo u slu­ča­ju s vr­ti­ći­ma, sa­mo je sad u pi­ta­nju te­ma ko­ja se iz­rav­no ti­če na­še dje­ce. Gra­do­na­čel­nik je i od pri­je poz­nat kao čo­vjek ko­ji ži­vi u pa­ra­no­ji da svi ima­ju ne­što pro­tiv nje­ga, a to se uvi­jek ma­ni­fes­ti­ra u si­tu­aci­ja­ma u ko­ji­ma mu no­vi­na­ri pos­tav­lja­ju nez­god­na pi­ta­nja. Nje­gov od­go­vor ma­hom bu­de uvred­ljiv i agre­si­van. No ovaj put oti­šao je uis­ti­nu pre­da­le­ko i ba­ha­tost ko­ja uklju­ču­je i te­zu da de­se­ci ti­su­ća ro­di­te­lja la­žu, a da on go­vo­ri is­ti­nu, mo­gla bi ga sku­po ko­šta­ti. Lju­di tr­pe sva­šta, po­go­to­vo od po­li­ti­ča­ra, ali jed­nu stvar kaž­nja­va­ju - kad im net­ko bez ima­lo par­do­na u li­ce ka­že da la­žu, a oni zna­ju da go­vo­re is­ti­nu.

I

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.