Ve­nje 1998. je ve­li­ko vi­no. Ne za­to što je sta­ro ne­go za­to što je do­bro

Express - - EXPRESS -

Taj vi­no­grad po­sa­dio sam 1997. na­kon pu­no go­di­na mu­ka oko ot­ku­pa zem­lje. Bi­lo je ta­mo par­ce­la ma­njih od 100 če­tvor­nih me­ta­ra, no s nji­ho­vim vlas­ni­ci­ma je tre­ba­lo pre­go­va­ra­ti kao i s oni­ma ko­ji su ima­li ne­ko­li­ko hek­ta­ra. Po­tom sam očis­tio gor­nji sloj od ko­ro­va i tr­nja, rav­nao te­ren ski­dav­ši neg­dje 10, neg­dje i 15 me­ta­ra zem­lje, spre­mao ta­nak hu­mu­is­ni sloj pa ga pos­li­je vra­ćao… Ta­ko gla­so­vi­ti vi­nar Ivan Enjin­gi iz Ve­to­va iz­me­đu Po­že­ge i Ku­tje­va po­či­nje pri­ču o nas­tan­ku Ve­nja, ve­li­kog hr­vat­skog vi­na ko­je je 2004., na pr­vom ocje­nji­va­nju bri­tan­skog ča­so­pi­sa De­can­ter, osvo­ji­lo ti­tu­lu svjet­skog pr­va­ka u ka­te­go­ri­ji bi­je­lih vi­na ko­ja sto­je ma­nje od 10 fun­ta. Po­sa­dio je pet od­lič­nih so­ra­ta. Si­vi pi­not, tra­mi­nac i raj­n­ski riz­ling su ve­li­ki trio Al­sa­cea, naj­po­za­ti­je svjet­ske re­gi­je za bi­je­la vi­na. Sa­uvig­non je naj­po­pu­lar­ni­ja sor­ta na svi­je­tu za is­ta­ka­nje na ča­še u vin­skim ba­ro­vi­ma, a gra­še­vi­na ve­li­ka po­du­nav­ska sor­ta ko­ja u Hr­vat­skoj, po­seb­no Sla­vo­ni­ji i Po­du­nav­lju, da­je naj­bo­lja vi­na. Ide­ja je bi­la od sva­ke ra­di­ti po­seb­no vi­no. Već slje­de­će go­di­ne, u pr­voj ber­bi, Enjin­gi je sva­kom od so­ra­ta na­pu­nio ne­ko­li­ko ba­čvi­ca. Ni­je te 1998. bi­lo do­volj­no vi­na za pet eti­ke­ta, pa je sve, kao što se to ne­kad ra­di­lo u nje­go­vu kra­ju, smi­je­šao u ve­li­ki tank i na­kon odre­đe­nog vre­me­na pro­bao. - Bi­lo je groz­no na pr­vom ku­ša­nju. Mis­lio sam sve ba­ci­ti, no imao sam mjes­ta u po­dru­mu pa je vi­no os­ta­lo. Ne­ko­li­ko mje­se­ci kas­ni­je vi­no je po­če­lo is­ka­zi­va­ti kva­li­te­tu, a na sva­kom slje­de­ćem ku­ša­nju bi­lo je bo­lje. Vi­dje­lo se da bi od nje­ga ipak mo­glo ne­što bi­ti - pri­sje­ća se Enjin­gi. Ja­vio mu se Ivo Iva­niš, vin­ski kon­zul­tant i pu­bli­cist iz Du­brov­ni­ka, ko­jeg su iz De­can­te­ra za­mo­li­li da za nji­ho­vo pr­vo ocje­nji­va­nje osi­gu­ra ne­ke uzor­ke iz Hr­vat­ske. Mno­gi su ga vi­na­ri od­bi­li, a Enjin­gi je pos­lao vi­na i Gra­še­vi­nom kas­ne ber­be 2002. osvo­jio ti­tu­lu re­gi­onal­nog šam­pi­ona, a tad sa­svim no­vo vi­no, Ve­nje kas­ne ber­be 1998., pos­ta­lo je svjet­ski pr­vak. Po­čast kap­lji­ci ko­ja je uš­la u hr­vat­sku vin­sku po­vi­jest oda­li smo na proš­lo­tjed­nom 11. me­đu­na­rod­nom fes­ti­va­lu Vi­no. com u za­gre­bač­koj Es­pla­na­di, na ra­di­oni­ci na ko­joj smo oku­pi­li sve ber­be ve­li­kog hr­vat­skog vi­na, me­đu nji­ma i ne­ke ko­je ni­su na tr­ži­štu. Pi­će do­bro­doš­li­ce za 45 su­di­oni­ka ko­ji su se na­gu­ra­li u pros­to­ri­ju pre­dvi­đe­nu za 30 bi­la je Gra­še­vi­na kas­ne ber­be 2002., a po­tom je po­to­čen svjet­ski pr­vak. “Je­be­no do­bro”, iz­le­tje­lo mi je na­kon gut­lja­ja. Ve­nje 1998. da­nas je od­lič­no vi­no. Ne za­to što je pu­no­ljet­no ne­go za­to što je vr­lo do­bro. Mi­ri­še na zre­lo vo­će, bo­ja mu je mla­de­nač­ka, okus pr­šti svje­ži­nom, a vri­je­me mu je da­lo ta­man to­li­ko pa­ti­ne da se osje­ti ka­ko je ri­ječ o ne­čem po­seb­nom. Sli­je­di­le su ber­be 2002. i 2003., pa 2004. iz po­lu­bu­telj­ke (0,375 l) jer je u bu­te­lja­ma vi­še ne­ma u Enjin­gi­je­voj ar­hi­vi (ima u mo­joj). Po­tom su pos­lu­že­ne 2007. i 2008. Sad su u pro­da­ji, a mla­đa je u is­toj dvo­ra­ni, ne­ko­li­ko sa­ti pri­je, pro­gla­še­na pr­vim od svih naj­bo­lje oci­je­nje­nih bi­je­lih vi­na tre­će se­zo­ne Vin­skih zvi­jez­da. Sti­gla je i 2010., na­pu­nje­na u bo­ce baš za ovu pri­li­ku. Enjin­gi ka­že da ga naj­vi­še pod­sje­ća na šam­pi­on­sku 1998., ko­ju smo po­no­vi­li pa ih us­po­re­di­li te po­ku­ša­li pre­dvi­dje­ti ka­ko će 2010. iz­gle­da­ti 2028. kad na­pu­ni 18 go­di­na. I tad je pos­lu­že­na ber­ba 2006. Za to vi­no Enjin­gi go­vo­ri ka­ko je naj­bo­lje od svih ko­ja je do­sad na­pra­vio. Još je u tan­ku. Po­vre­me­no se na­pu­ni ma­la se­ri­ja bo­ca da bi se pro­ba­lo. Pi­ta­nje je kad će se, i ho­će li se, pro­da­va­ti, ili će pre­os­ta­lih oko 25.000 li­ta­ra, ka­ko to Enjin­gi po­ne­kad ka­že, kod nje­ga po­pi­ti pri­ja­te­lji i oni ko­ji zna­ju što pi­ju. Na kra­ju, tre­ba re­ći da ak­tu­al­ne ber­be ve­li­kog vi­na u vi­no­te­ka­ma sto­je 80 ku­na. Ve­nje je na­ziv vi­no­gra­dar­skog po­lo­ža­ja na ko­jem Ivan Enjin­gi uz­ga­ja riz­ling, gra­še­vi­nu, si­vi pi­not, tra­mi­nac i sa­uvig­non.

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.