Dan dr­žav­nos­ti BiH uve­li­ke pod­sje­ća na sud­bi­nu dr­ža­ve ko­ja se di­či sve­ča­nim otva­ra­njem no­gos­tu­pa

Express - - PRVA STRANICA - Pi­še:

Dva­de­set i dvi­je go­di­ne na­kon pot­pi­si­va­nja Dayton­skog mi­rov­nog spo­ra­zu­ma, Bos­na i Her­ce­go­vi­na još ne­ma je­dins­tven za­kon o dr­žav­nim blag­da­ni­ma. Re­pu­bli­ka Sr­p­ska ima svoj, a Fe­de­ra­ci­ja BiH svoj za­kon. Me­đu­tim, ni­ti u Fe­de­ra­ci­ji to ni­je do kra­ja iz­de­fi­ni­ra­no, zbog prek­la­pa­nja in­ge­ren­ci­ja žu­pa­ni­ja i vi­še, fe­de­ral­ne ins­tan­ce vlas­ti. To je ta­ko­đer je­dan od pro­ble­ma ko­ji op­te­re­ću­je od­no­se unu­tar Fe­de­ra­ci­je. Boš­njač­ka stra­na nas­to­ji sma­nji­ti ov­las­ti žu­pa­ni­ja, dok hr­vat­ska na to ne pris­ta­je. To je na­vi­še iz­ra­že­no u oblas­ti obra­zo­va­nja ko­je je u pot­pu­nos­ti, po Dayton­skom spo­ra­zu­mu, pod in­ge­ren­ci­jom žu­pa­ni­ja. Sli­čan slu­čaj je i ka­da je ri­ječ o dr­žav­nim blag­da­ni­ma. Na ra­zi­ni BiH po ovom pi­ta­nju uglav­nom se su­kob­lja­va­ju boš­njač­ka i sr­p­ska po­li­ti­ka. “Do­di­kov re­fe­ren­dum”, na pri­mjer, jed­na je od po­s­lje­di­ca tog prav­nog va­ku­uma. Taj svo­je­vr­s­ni ra­šo­mon naj­vi­še do­đe do iz­ra­ža­ja pri­li­kom obi­lje­ža­va­nja 25. no­vem­bra, ko­ji se u Fe­de­ra­ci­ji po iner­ci­ji iz biv­še Ju­gos­la­vi­je pros­lav­lja kao Dan dr­žav­nos­ti BiH, dok je u Re­pu­bli­ci Sr­p­skoj to uobi­ča­je­ni rad­ni dan. Us­put, za­što 25. no­vem­bar, a ne 25. stu­de­ni? Na­ziv 25. no­vem­bar se du­go­go­diš­njom upo­ra­bom na ne­ki na­čin ure­zao u ko­lek­tiv­nu me­mo­ri­ju sta­nov­ni­ka Bos­ne i Her­ce­go­vi­ne, bez ob­zi­ra na je­zič­no čis­tuns­tvo. Ta­kav, ši­zo­fren od­nos pre­ma 25. no­vem­bru tra­je već du­že vri­je­me, ig­no­ri­ra­nje u RS-u, dok u Fe­de­ra­ci­ji, uglav­nom na po­dru­čji­ma na ko­jim ve­ćin­ski Sa­ra­je­vo je, pri­mje­ri­ce, taj dan, po­red dr­žav­nih zas­ta­va, bi­lo oki­će­no i zas­ta­va­ma s lji­lja­ni­ma, što je tre­ba­lo po­ka­za­ti tko je pra­vi vlasnik zem­lje. ži­ve Boš­nja­ci, na po­vr­ši­nu is­pli­va­ju ogrom­ne ko­li­či­ne nos­tal­gič­ne ide­olo­ške ma­gle bez sa­dr­ža­ja i smis­la ko­ja nas zap­ljus­ne s jav­nih emi­te­ra i sku­po­va ko­ji se odr­ža­va­ju tim po­vo­dom. Hr­vat­ski po­li­tič­ki pred­stav­ni­ci ured­no pri­sus­tvu­ju na pri­je­mu u Pred­sjed­niš­tvu BiH po­vo­dom 25. no­vem­bra, uglav­nom kao ukras, ne­ka vrst ne­že­lje­nog “boš­njač­kog cvi­je­ća” ko­je ni­ti smr­di ni­ti mi­ri­še, ia­ko je nji­hov od­nos pre­ma Da­nu dr­žav­nos­ti BiH ma­nje-vi­še ig­no­rant­ski. U et­nič­ki “naj­čis­ti­joj” žu­pa­ni­ji u Fe­de­ra­ci­ji BiH, onoj Za­pad­no­her­ce­go­vač­koj, na pri­mjer, 25. stu­de­ni je pro­gla­šen ne­rad­nim da­nom, me­đu­tim ta­mo se taj dan “sla­vi” sve­ta Ka­ta­ri­na, a ne Dan dr­žav­nos­ti, od­nos­no 25. no­vem­bar. Za­to na ce­re­mo­ni­ji u Pred­sjed­niš­tvu BiH ni­ka­da ne su­dje­lu­je sr­p­ski član Pred­sjed­niš­tva. U ovom man­da­tu to je Mla­den Iva­nić ko­ji ne­ma ne­ga­ti­van stav pre­ma tom da­tu­mu, što je eks­pli­cit­no na­veo u jed­noj di­ja­lo­škoj emi­si­ji na Fe­de­ral­noj te­le­vi­zi­ji, ali on po tom pi­ta­nju “pro­vo­di po­li­ti­ku Re­pu­bli­ke Sr­p­ske”, što je u nje­go­vu slu­ča­ju kraj­nje “prag­ma­tič­no”: ka­da bi su­dje­lo­vao u toj laž­noj pa­ra­di dr­žav­nos­ti bez dr­ža­ve, ko­ja po svo­me zna­če­nju vi­še pod­sje­ća na kar­mi­ne, ne­go li na pros­la­vu, bio bi u Re­pu­bli­ci Sr­p­skoj za krat­ko vri­je­me po­li­tič­ki zom­bi ko­je­mu bi kraj man­da­ta vje­ro­jat­no bio i kraj po­li­tič­ke ka­ri­je­re. Ta­ko ot­pri­li­ke sto­je stva­ri. Da pod­sje­ti­mo: 25. stu­de­nog 1943. u Mrkonjić Gra­du odr­ža­no je Dru­go za­sje­da­nje ZAVNOBIH-a i ta­da su uda­re­ni te­me­lji mo­der­ne Bos­ne i Her­ce­go­vi­ne kak­vu poz­na­je­mo da­nas, od­nos­no, da bu­dem pre­ciz­ni­ji, kak­vu smo poz­na­va­li. Ta­mo je sko­va­na ona zna­me­ni­ta mak­si­ma o Bos­ni i Her­ce­go­vi­ni ko­ja “ni­je ni hr­vat­ska ni sr­p­ska ni boš­njač­ka, već i hr­vat­ska i sr­p­ska i boš­njač­ka”. ZAVNOBIH-ška Bos­na i Her­ce­go­vi­ne vi­še ne pos­to­ji, jer je ve­li­ki broj nje­nih sta­nov­ni­ka u vlas­ti­toj zem­lji sve­den na obes­prav­lje­nu ma­nji­nu. To vri­je­di i za kons­ti­tu­tiv­ne na­ro­de, dok su ta­ko­zva­ni “os­ta­li” na­pros­to iz­bri­sa­ni i dis­kri­mi­ni­ra­ni su u sva­kom po­gle­du. Naj­poz­na­ti­ji pri­mjer tak­vog sta­tu­sa je slu­čaj “Sej­dić - Fin­ci”. Der­vo Sej­dić, is­pred rom­ske, i Pre­drag Fin­ci is­pred ži­dov­ske ma­nji­ne pod­ni­je­li su 2006. ape­la­ci­ju Eu­rop­skom su­du za ljud­ska pra­va, jer se po za­ko­nu ne mo­gu kan­di­di­ra­ti za odre­đe­ne po­li­tič­ke funk­ci­je, kon­kret­no za čla­na Pred­sjed­niš­tva BiH. Za tu funk­ci­ju is­klju­či­vo se mo­gu kan­di­di­ra­ti pri­pad­ni­ci kons­ti­tu­tiv­nih na­ro­da, Boš­nja­ci, Hr­va­ti i Sr­bi. Pre­su­du su dobili, ia­ko ni­ka­da ni­je im­ple­men­ti­ra­na, što je je­dan od ključ­nih pre­du­vje­ta za ot­po­či­nja­nje pris­tup­nih pre­go­vo­ra Bos­ne i Her­ce­go­vi­ne s Eu­rop­skom uni­jom. Uoči 25. no­vem­bra do­go­dio se je­dan ur­ne­bes­ni igro­kaz ko­ji pod­sje­ća na naj­bo­lje ske­če­ve iz le­gen­dar­ne “Top lis­te na­dre­alis­ta”. Na­ime, 23. stu­de­nog, a po­vo­dom Da­na dr­žav­nos­ti, sve­ča­no je otvo­ren no­gos­tup is­pred zgra­de Pred­sjed­niš­tva BiH

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.