Ta­li­jan­ski pre­mi­jer tre­bao je u EU re­ći da ne od­la­zi dok se ne smis­le no­va pra­vi­la za euro ko­ja funk­ci­oni­ra­ju. Ni­je to uči­nio i sad mo­ra oti­ći

Express - - PRVA STRANICA -

nas­ta­vit će se gu­ši­ti. Zbog to­ga će se Uni­ja po­če­ti ras­pa­da­ti, a ka­ko taj pro­ces na­pre­du­je, ta­ko je Hr­vat­skoj sve go­re. Ali ne­moj­te se za­va­ra­va­ti da je to pro­blem sa­mo va­še zem­lje. Svi smo u to­me za­jed­no i svi će­mo tr­pje­ti is­te po­s­lje­di­ce – ka­že Va­ro­ufa­kis vo­de­ći se po­vi­jes­nim pri­mje­ri­ma, kao što je tzv. zlat­ni stan­dard, ko­ji na­zi­va pre­te­čom eura. Uru­ša­va­njem tog sus­ta­va naj­vi­še su iz­gu­bi­le one zem­lje ko­je su ne­gi­ra­le pro­blem. - Tu pr­vens­tve­no mis­lim na Fran­cu­sku i Ni­zo­zem­sku, ko­je su se gr­če­vi­to dr­ža­le za zlat­ni stan­dard i uni­šti­la ih je eko­nom­ska kri­za – ka­že. Je­di­ni na­čin da se Hr­vat­ska iz­vu­če iz za­ča­ra­nog kru­ga je pro­mje­na sta­va vla­de pre­ma Bruxel­le­su. - Va­ša vla­da, ne­bit­no je li li­je­va ili des­na, mo­ra se pres­ta­ti po­na­ša­ti kao uzor­ni za­tvo­re­nik i od­la­zi­ti u Bruxelles kao jad­ni­ci s ru­ba Eu­ro­pe ko­ji idu po gut­ljaj s fon­ta­ne mu­dros­ti. Ako to ne uči­ne, zna­či da ne slu­že in­te­re­si­ma na­ro­da – sma­tra. Hr­vat­skoj vla­di – ne­koj bu­du­ćoj, ko­ja će se na­ći u toj si­tu­aci­ji, Va­ro­ufa­kis po­ru­ču­je: - Ne uzi­maj­te euro kao svo­ju va­lu­tu, bo­ri­te se pro­tiv nje­ga do kos­ti! To je užas­na va­lu­ta. Naj­go­ra ikad stvo­re­na u ljud­skoj po­vi­jes­ti. Dr­ži­te se da­lje od to­ga. Ako mi ne vje­ru­je­te, sa­mo po­gle­daj­te Ita­li­ju ko­ja je pu­no važ­ni­ja i ve­ća eko­no­mi­ja ne­go hr­vat­ska i po­la­ko se gu­ši u euru. Ima­te duž­nost pre­ma hr­vat­skoj po­vi­jes­ti da ne uzi­ma­te euro kao va­lu­tu. Ia­ko, ne vje­ru­jem da će euro pos­to­ja­ti za de­se­tak go­di­na ako nas­ta­vi­mo ra­di­ti ono što ra­di­mo sad. Ako se EU re­kons­tru­ira od te­me­lja i us­pi­je re­kons­tru­ira­ti euro, to je dru­ga stvar. No ako sve os­ta­ne is­to, za­bo­ra­vi­te na tu va­lu­tu, os­ta­ni­te iz­van euro­zo­ne – ka­že Va­ro­ufa­kis. Hr­vat­ski će po­li­ti­ča­ri, ko­ji­ma se čes­to spo­ti­če ka­ko po miš­lje­nje idu u Bruxelles, vje­ro­jat­no za­klju­či­ti ka­ko je to la­ko re­ći, a ma­lo te­že na­pra­vi­ti. No ako it­ko zna o če­mu go­vo­ri, to je Ya­nis Va­ro­ufa­kis. On je to za­is­ta uči­nio. Re­kao je “ne” nji­ho­vim pla­no­vi­ma o po­li­ti­ci šted­nje, nje­go­vo “OXI” od­zva­nja­lo je u uši­ma nje­mač­kog mi­nis­tra fi­nan­ci­ja Wol­f­gan­ga Sc­häu­bla i dru­gih čel­ni­ka Eu­rop­ske uni­je. Aneg­do­te iz tih po­la go­di­ne, ko­li­ko je bio mi­nis­tar u Syri­zi­noj vla­di, opi­sao je, iz­me­đu os­ta­log, u svo­joj knji­zi “Tr­pi­te ono što mo­ra­te? Po­vi­jest Eu­rop­ske uni­je i nje­zi­na bu­duć­nost”, ko­ja se na tre­nut­ke či­ni kao lju­bav­no pi­smo čo­vje­ka ko­je­mu su upra­vo slo­mi­li sr­ce. Priz­na­je da su ga mno­ge stva­ri iz tog vre­me­na po­go­di­le na osob­noj ra­zi­ni. - Osob­no sam se osje­ćao po­vri­je­đe­nim zbog ne­dos­tat­ka di­ja­lo­ga, od­nos­no zbog pot­pu­nog ne­dos­tat­ka in­te­re­sa nje­mač­kih eli­ta da se upus­ti­mo u oz­bi­ljan raz­go­vor. Po­go­di­la me je nji­ho­va od­luč­nost da iz­vr­nu ono što sam go­vo­rio, da pred­sta­ve to na na­čin na ko­ji to vi­še ni­sam mo­gao pre­poz­na­ti. Pred­stav­lja­li su me kao an­ti­nje­mač­ki ras­po­lo­že­nog. Ako vam se ne svi­đa moj pri­jed­log, od­bij­te ga, ali ne­moj­te iz­vr­ta­ti ono što sam re­kao i ne­moj­te se pra­vi­ti da ni­sam to re­kao. Kad ta tok­sič­nost za­mi­je­ni pra­vo da vas se ču­je, mi gu­bi­mo sva­ku mo­guć­nost da kao Eu­rop­lja­ni ima­mo za­jed­nič­ki dom – ka­že Va­ro­ufa­kis, ko­ji vje­ru­je ka­ko je pra­va moć Eu­rop­ske uni­je u nje­mač­kim ru­ka­ma. Eu­rop­ska ko­mi­si­ja je ta­mo sa­mo kao sta­tist. Uos­ta­lom, sma­tra Va­ro­ufa­kis, Eu­rop­ska uni­ja jest uni­ja Nje­mač­ke i Fran­cu­ske. Mi os­ta­li – i Hr­va­ti, i Gr­ci, Ta­li­ja­ni, Špa­njol­ci i dru­gi – svi smo sa­mo ukra­si. - Vi­dim da Hr­va­ti, jed­na­ko kao i Gr­ci, ima­ju ma­lo po­vje­re­nja u svo­ju vla­du i u ins­ti­tu­ci­je svo­je dr­ža­ve, a pu­no bo­lje miš­lje­nje ima­ju o npr. nje­mač­koj ili fran­cu­skoj vla­di. To je po­greš­no. Mo­ra­te shva­ti­ti da oni ne­ma­ju poj­ma što ra­de – za­klju­ču­je Va­ro­ufa­kis. S ob­zi­rom na to da je on je­dan od ri­jet­kih ko­ji su se su­prot­sta­vi­li po­li­tič­koj eli­ti u Nje­mač­koj i Eu­rop­skoj uni­ji, sa­mo od se­be pos­ta­vi­lo se pi­ta­nje za­što ne­ki dru­gi po­li­ti­ča­ri ne­ma­ju hra­bros­ti pro­vo­di­ti svo­je pro­gra­me jed­nom kad do­đu vlast. - Imam jed­nu op­će­ni­tu te­ori­ju o sta­nju po­li­ti­ke da­nas. Na­kon 70-ih go­di­na do­go­dio se ve­li­ki pri­je­nos mo­ći iz po­li­ti­ke u fi­nan­cij­ski sektor. U 60-ima su pre­mi­je­ri i pred­sjed­ni­ci dr­ža­va ima­li pu­no mo­ći u us­po­red­bi sa še­fo­vi­ma ba­na­ka, a u 80ima je već bi­lo obr­nu­to. Jed­nos­tav­no, mla­di ta­len­ti­ra­ni lju­di ko­je je ne­kad priv­la­či­la po­li­ti­ka sad ra­di­je idu u fi­nan­cij­ski sektor jer je ta­mo pra­va moć. Ta­ko se kva­li­te­ta lju­di u po­li­tič­koj sfe­ri sma­nji­la – za­klju­ču­je.

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.