Ma­nji pro­blem za ovu zem­lju je to što si je ne­ki rek­tor sva­šta umis­lio pa kr­ši za­ko­ne i sta­tu­te kad god mu to od­go­va­ra. Ve­ći pro­blem je to što ga u bez­a­ko­nju šti­ti mi­nis­tar zna­nos­ti, sit­ni pla­gi­ja­tor Pa­vo Ba­ri­šić

Express - - PRVA STRANICA -

Spe­ci­jal­na po­li­ci­ja ko­ja se u uto­rak mo­gla vi­dje­ti is­pred zgra­de rek­to­ra­ta Sve­uči­li­šta u Za­gre­bu treš­nji­ca je na šlag, ka­ko se ono ka­že, na­si­lja rek­to­ra Da­mi­ra Bo­ra­sa i nje­go­vih pos­luš­ni­ka u Se­na­tu pre­ma stu­den­ti­ma i pro­fe­so­ri­ma Fi­lo­zof­skog fa­kul­te­ta, pre­ma Sta­tu­tu i le­gal­no iz­a­bra­nim ti­je­li­ma tog fa­kul­te­ta, te ko­nač­no, što u ovoj zem­lji vi­še go­to­vo ni­je važ­no, pre­ma zdra­vom ra­zu­mu i gra­đan­skoj pris­toj­nos­ti. Ni­je jas­no tko je u po­li­ci­ji pro­cje­nji­vao ri­zik ko­ji no­si pro­tes­t­na po­vor­ka stu­de­na­ta i pro­fe­so­ra FF-a. Tko god da jest, taj poj­ma ne­ma o sred­stvi­ma nji­ho­ve vi­še­go­diš­nje bor­be. Ta sred­stva, da po­no­vi­mo, ni­su plin­ske bo­ce, ša­ka, čiz­ma, če­kić, dr­ve­na pa­li­ca, ne­go is­klju­či­vo ne­na­sil­na sred­stva: gra­đan­ski ne­pos­luh, ple­num i ar­gu­men­ti. Da bi se shva­ti­lo po­na­ša­nje rek­to­ra Bo­ra­sa i nje­go­ve eki­pi­ce tre­ba pret­hod­no ra­zu­mje­ti jed­nu vr­lo jed­nos­tav­nu stvar: Sve­uči­li­šte ni­je ni­šta dru­go ne­go Hr­vat­ska u ma­lom. Kao što je sva­ka ins­ti­tu­ci­ja u Hr­vat­skoj za­pra­vo sa­mo zr­cal­ni odraz Vla­de RH i Sa­bo­ra. I ono što je uobi­ča­je­no u Vla­di RH i u Sa­bo­ru, uobi­ča­je­no je i na Sve­uči­li­štu. Ono što je uobi­ča­je­no za pre­mi­je­ra, mi­nis­tra i zas­tup­ni­ka, uobi­ča­je­no je i za rek­to­ra i de­ka­na. Ni­ko­me od njih, na nji­ho­vu pu­tu pre­ma go­re, ni u pe­ti ni­su us­tav­ne odred­be, za­ko­ni, sta­tu­ti te slič­ne tri­ce i ku­či­ne. Sa­mo go­la, ne­za­sit­na am­bi­ci­ja. Pri­tom je ma­nji pro­blem za ovu zem­lju to što si je ne­ki rek­tor sva­šta umis­lio pa kr­ši za­ko­ne i sta­tu­te kad god mu to od­go­va­ra. Ve­ći pro­blem je to što ga u bez­a­ko­nju šti­ti mi­nis­tar zna­nos­ti. Pri­tom uža i ši­ra jav­nost mi­nis­tra zna­nos­ti, Pa­vu Ba­ri­ši­ća, poz­na­je uglav­nom kao pla­gi­ja­to­ra, auto­ra be­ne­vo­lent­nog tek­s­ta o us­ta­škom mi­nis­tru Ju­li­ju Ma­kan­cu, opor­tu­nis­ta ko­ji mi­je­nja na­zo­re i sta­vo­ve ona­ko ka­ko vje­tar puh­ne, te čo­vje­ka ko­jeg je s po­lo­ža­ja po­moć­ni­ka mi­nis­tra, zbog oz­bilj­nih pre­kr­ša­ja, smi­je­nio ta­daš­nji mi­nis­tar zna­nos­ti Dra­gan Pri­mo­rac. Još ve­ći pro­blem jest to što je Ba­ri­ši­ća ime­no­vao i šti­ti ga pre­mi­jer Plen­ko­vić. Ba­ri­ši­će­ve sil­ne ne­kom­pe­ten­ci­je i ma­ne u Plen­ko­vi­će­vu uhu oči­to zvu­če kao vr­hun­ska pre­po­ru­ka za mi­nis­tra. Što opet ni­je naj­ve­ći pro­blem ove zem­lje i ovo­ga druš­tva. Naj­ve­ći pro­blem je taj što je Hr­vat­ska za­pra­vo oli­gar­hi­ja, zem­lja gdje su važ­ni je­di­no in­te­re­si ma­le­ne kli­ke bo­ga­tih, klep­to­kra­ta (po­li­ti­ča­ra ko­ji su u po­li­ti­ku uš­li i ba­ve se njo­me is­klju­či­vo zbog stje­ca­nja osob­nog bo­gat­stva i dru­ge osob­ne ko­ris­ti) te nji­ho­vih va­za­la u obra­zov­nim, znans­tve­nim, zdrav­s­tve­nim, kul­tur­nim i dru­gim ins­ti­tu­ci­ja­ma. O če­mu je tu ri­ječ i ka­ko u Hr­vat­skoj “obi­čan” gra­đa­nin mo­že za­šti­ti­ti vlas­ti­ti in­te­res re­kao je ne­dav­no pre­mi­jer Plen­ko-

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.