Tren­do­vi: Pit će se cr­ve­na vi­na iz re­gi­ja zna­nih po bi­je­li­ma i obr­nu­to

Express - - EXPRESS -

Do­li­na fran­cu­ske ri­je­ke Lo­ire poz­na­ta je ši­rom svi­je­ta po iz­vr­s­nim bi­je­lim vi­ni­ma od char­don­naya, sa­uvig­no­na i si­vog pi­no­ta, a od­li­ku­ju ih umje­re­ni al­ko­ho­li, os­vje­ža­va­ju­će ki­se­li­ne te do­bar od­nos kva­li­te­te i ci­je­ne. U utje­caj­nom bri­tan­skom ča­so­pi­su De­can­ter, me­đu­tim, pre­dvi­đa­ju da će se slje­de­će go­di­ne u svjet­skim vi­no­te­ka­ma i vin­skim ba­ro­vi­ma vi­še tra­ži­ti cr­na vi­na iz te regije. Cr­ni pi­not, ca­ber­net franc, ga­may i mal­bec na­ma su naj­poz­na­ti­je cr­ne sor­te ko­je ta­mo uz­ga­ja­ju, a pr­ve dvi­je ni­je te­ško pro­na­ći i kod nas. Naj­bo­lji hr­vat­ski cr­ni pi­no­ti sti­žu s Ple­ši­vi­ce, jed­ne od naj­hlad­ni­jih hr­vat­skih vi­no­rod­nih po­dre­gi­ja. Od­li­ku­ju ih vit­ki­je ti­je­lo te njež­ni­ja i “pro­zir­ni­ja” bo­ja ne­go što je ima­ju dru­gi cr­nja­ci, ali i de­li­kat­ne aro­me cr­ve­nog vo­ća, po­put ja­go­da, ma­li­na i Vi­ša­nja. Ko­rak, Šem­ber, To­mac po­uz­da­ne su vi­na­ri­je s či­jim se cr­nim pi­no­ti­ma ne mo­že po­gri­je­ši­ti, a mo­gu se pro­na­ći u ve­ći­ni vi­no­te­ka. Tko po­že­li is­tra­ži­va­ti, ne­će se ra­zo­ča­ra­ti vi­ni­ma ko­ja od te njež­ne sor­te ra­de obi­te­lji Kur­talj, Bra­je, Re­žek... Za njih, me­đu­tim, tre­ba do­ći na Ple­ši­vi­cu, a pe­če­na pat­ka im je ja­ko do­bro druš­tvo. Fi­nih cr­nih pi­no­ta ima i u po­dre­gi­ji Za­go­rje-Me­đi­mu­rje, ta­ko­đer hlad­noj i ta­ko­đer poz­na­toj po bi­je­lim vi­ni­ma. Ne na­sje­daj­te pri­ča­ma o za­gor­skim ki­se­li­ši­ma jer da­nas je ši­rom Za­gor­ja lak­še pro­na­ći do­bro ili ja­ko do­bro vi­no ne­go lo­še, a što se ti­če cr­nih pi­no­ta, sva­ka­ko tre­ba ku­ša­ti one iz vi­na­ri­ja Bol­fan Vin­ski vrh u za­gor­skoj Hraš­ći­ni te Dva­naj­š­čak-Ko­zol u me­đi­mur­skom Dra­gos­lav­cu. Do­bro je zna­ti da u obje po­dre­gi­je od cr­nog pi­no­ta ra­de i fi­ne ru­ži­čas­te pje­nuš­ce. Što­vi­še, Ple­me­ni­ta brut ro­se vi­na­ri­je Dva­naj­š­čak-Ko­zol bi­la je naj­bo­lja na ocje­nji­va­nju za Vin­ske zvi­jez­de 2015. Dru­gi svjet­ski trend u 2017. tre­ba­la bi bi­ti, ta­ko naj­av­lju­ju u De­can­te­ru, bi­je­la vi­na iz Bor­de­auxa. Iz oko­li­ce ovo­ga gra­da na ri­je­ci Gi­ron­di sti­žu ne­ka od naj­skup­ljih cr­nih vi­na svi­je­ta, ma­hom su to mje­ša­vi­ne ca­ber­net sa­uvig­no­na, mer­lo­ta i ca­ber­net fran­ca uz do­dat­ke mal­be­ca i pe­tit ver- do­ta. Me­đu bi­je­lim bor­do­škim vi­ni­ma naj­poz­na­ti­ji su slat­ki­ši iz Sa­uter­ne­sa i Bar­sa­ca, no go­to­vo sva­ki bor­do­ški châte­au ima i su­ho bi­je­lo vi­no. To su mje­ša­vi­ne sa­uvig­no­na bi­je­log, ro­di­te­lja ca­ber­net sa­uvig­no­na, te se­mil­lo­na. Za raz­li­ku od sa­uvig­no­na ko­ji go­to­vo svi vo­le, se­mil­lon pod­sje­ća na riz­ling, ve­li­ku sor­tu ko­ja ima re­la­tiv­no uzak krug go­to­vo fa­na­tič­nih pok­lo­ni­ka, ali pro­sječ­ni ga po­tro­ša­či ne vo­le pre­vi­še. No ta­kav se­mil­lon da­je ka­rak­ter bi­je­lim bor­do­škim vi­ni­ma. U Hr­vat­skoj su go­to­vo is­klju­či­vo po cr­nim vi­ni­ma poz­na­ta vi­no­gor­ja Za­dar-Bi­ograd, Ben­ko­vac-Stan­kov­ci i Pri­mo­šten u sje­ver­noj Dal­ma­ci­ji te Pe­lje­šac. U pr­va dva prev­la­da­va­ju slav­ne fran­cu­ske sor­te ca­ber­net sa­uvig­non, mer­lot i syrah, a u dru­ga dva na­še autoh­to­ne ba­bić i pla­vac ma­li. No ima tu i bi­je­lih vi­na. Ma­ra­šti­na je me­đu pre­po­ru­če­nim bi­je­lim sor­ta­ma u sje­ver­noj Dal­ma­ci­ji. Sma­tra­mo je autoh­to­nom, ia­ko je ge­ne­ti­ka po­ka­za­la ka­ko je ri­ječ o sor­ti iz ve­li­ke obi­te­lji mal­va­si­ja, is­toj kao što je to­skan­ska mal­va­sia lun­ga ili mal­va­sia del Chi­an­ti. Su­ha vi­na od ma­ra­šti­ne ne­kad su se pi­la u naj­sve­ča­ni­jim pri­go­da­ma. Do­bru ma­ra­šti­nu u Na­di­nu u za­dar­skom za­le­đu ima Ši­me Ška­ulj, a na­gra­de je vi­ni­ma od te sor­te osva­ja­la i Vi­na­ri­ja Jo­kić. Ve­ći­na ma­ra­šti­ne pri­je je za­vr­ša­va­la kao za­čin u dru­gim vi­ni­ma. I da­nas skra­din­ska obitelj Sla­dić de­bi­tu do­da­je 15 pos­to ma­ra­šti­ne ka­ko bi do­bi­li svje­ži­nu i aro­me dal­ma­tin­skog sa­mo­nik­log bi­lja. Kao što u Bor­de­auxu se­mil­lon do­da­ju sa­uvig­no­nu. Na ju­gu Dal­ma­ci­je zo­vu je i ru­ka­tac. Pre­po­ru­če­na je i na Pe­lješ­cu, ali do­bar dio pe­lje­ških ma­ra­šti­na je od gro­žđa s obliž­nje Kor­ču­le, dal­ma­tin­skog ma­log car­stva ve­li­kih bi­je­lih vi­na.

Ca­ber­net sa­uvig­no­na i mer­lo­ta ima naj­vi­še u vi­no­gra­di­ma. Sli­je­de

airén, tem­pra­nil­lo, char­don­nay, syrah, gre­nac­he, sa­uvig­non blanc,

treb­bi­ano i cr­ni pi­not.

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.