Zo­vu ga grk, a u stva­ri je gr­ki­nja. Spol ni­je va­žan jer su vi­na od­lič­na

Express - - EXPRESS -

Ma tko je sa­dio taj pla­vac na Lum­bar­di? Ni­kak­va nam vi­na ne da­je. Ta­ko je, pre­ma le­gen­di, za­va­pio vi­no­gra­dar iz ovog kor­ču­lan­skog mjes­ta gle­da­ju­ći ka­ko mu u vi­no­gra­du čo­ko­ti ne­že­lje­nog plav­ca za­uzi­ma­ju mjes­to gr­ku, od dav­ni­na slav­noj sor­ti ko­ja na ta­moš­njim pje­sko­vi­tim tli­ma da­je iz­nim­no do­bra bi­je­la vi­na. I is­kr­čio je pla­vac. Za­do­vo­ljan je bio do lje­ta slje­de­će go­di­ne, kad je na groz­du umjes­to okru­glih bo­bi­ca de­be­le i čvr­ste ko­že te soč­nog me­sa ugle­dao sit­ne ku­gli­ce bez sje­me­na. Ni­je bi­lo oplod­nje jer grk je sor­ta ko­ja se ne mo­že sa­ma opra­ši­ti. Cvi­jet ima or­ga­ne oba spo­la, no mu­ški, praš­ni­ci, su za­kr­ž­lja­li i po­vi­je­ni pre­ma do­lje, pa ne­ma sa­mo­oplod­nje. Jas­no da je go­di­nu pos­li­je vra­tio pla­vac. Ne­jas­no je za­što se kroz po­vi­jest baš pla­vac sa­dio kao opra­ši­vač jer te dvi­je sor­te cva­tu u raz­li­či­to vri­je­me. Osim to­ga, nji­ho­va se lju­bav mo­že na­zva­ti i in­ces­tom. Grk je, na­ime, u bli­skom srod­stvu s ka­šte­lan­skim cr­ljen­kom ili tri­bi­dra­gom, ko­ji je ro­di­telj plav­ca ma­log. Su­vre­me­ne ge­ne­tič­ke me­to­de to su us­pje­le do­ka­za­ti, no am­pe­lo­gra­fi, struč­nja­ci ko­ji pro­uča­va­ju sor­te vi­no­ve lo­ze, po­dri­je­tlo gr­ka ni­su ot­kri­li. Ne­ki sma­tra­ju da je jed­na od pr­vih so­ra­ta ko­ju su grč­ki do­se­lje­ni­ci do­ni­je­li u Dal­ma­ci­ju, a dru­gi ka­ko je ime nas­ta­lo po ka­rak­te­ris­tič­nom ugod­no gor­kom oku­su vi­na. Osim to­ga, u po­vi­jes­ti se sve sta­ro i ne­poz­na­tog po­dri­je­tla um hr­vat­skom pri­oba­lju na­zi­va­lo grč­kim. Taj je grk po­se­ban, što­vi­še i po­seb­no vri­je­dan, jer ras­te na pje­sko­vi­tom tlu, pa je za­to dio tr­so­va pre­ži­vio fi­lok­se­ru, ko­ja je ta­li­jan­ske i fran­cu­ske vi­no­gra­de po­ha­ra­la kra­jem 19. sto­lje­ća, a po­čet­kom 20. i hr­vat­ske. Po­seb­no su straš­ne po­s­lje­di­ce bi­le na dal­ma­tin­skim oto­ci­ma či­ji su sta­nov­ni­ci ži­vje­li od gro­žđa i vi­na. Kad su os­ta­li bez tr­sja, po­če­li su is­e­lja­va­ti u pre­ko­mor­ske zem­lje. I grk je tad stra­dao. Ne­kad je bio me­đu vo­de­ćim bi­je­lim sor­ta­ma Dal­ma­ci­je, a da­nas sve­ukup­no ima oko 15 hek­tar. Ko­li­ko je to ma­lo za ta­ko ve­li­ku sor­tu, mo­že se uvi­dje­ti ako se ci­je­la po­vr­ši­na vi­no­gra­da za­sa­đe­nih gr­kom upo­sre­di s no­go­met­nim igra­li­šti­ma. Hek­tar je 100 me­ta­ra pu­ta 100, dak­le to su dva te­re­na pa gr­ka ima za 30 utak­mi­ca ko­je se igra­ju u is­to vri­je­me. Za pr­vu, dru­gu i tre­ću en­gle­sku li­gu, pri­mje­ri­ce. Osim u Lum­bar­di, da­nas ga se spo­ra­dič­no mo­že pro­na­ći u du­bro­vač­kom pri­oba­lju te na oto­ci­ma Ši­pa­nu i Mlje­tu i po­lu­oto­ku Pe­lješ­cu. No sti­žu bo­lja vremena. Po­naj­pri­je za­to što je uklju­čen u pro­gram klon­ske i sa­ni­tar­ne se­lek­ci­je ko­ji­ma je cilj stva­ra­nje pre­du­vje­ta za kva­li­tet­ni­ju re­pro­duk­ci­ju sor­te. Po­dig­nut je ma­nji ma­tič­ni na­sad na po­lo­ža­ju Ba­šti­ca po­kraj Za­dra, a pro­izve­de­ne su i pr­ve ko­li­či­ne cer­ti­fi­ci­ra­nih cje­po­va. Prim­ke sor­te ču­va­ju se u Ko­lek­ci­ji hr­vat­skih autoh­to­nih so­ra­ta vi­no­ve lo­ze u Za­gre­bu kao i u ko­lek­ci­ji Ins­ti­tu­ta za ja­dran­ske kul­tu­re i me­li­ora­ci­ju kr­ša u Spli­tu. Za svi­je­tlu bu­duć­nost gr­ka zas­luž­ni su i vi­na­ri. Ce­ba­lo i Zu­re eti­ke­te su ko­je po­la­ko ali si­gur­no osva­ja­ju tr­ži­šte, a Fra­ne Mi­li­na Bi­re ima ne­ve­li­ku vjer­nu sljed­bu ko­ja sva­ke go­di­ne drh­te­ći iš­če­ku­je no­vu ber­bu nje­go­va gr­ka u de­be­lju­škas­toj bur­gun­dij­skoj bo­ci s eti­ke­tom ko­ja iz da­lji­ne iz­gle­da jed­no­lič­no tam­no­si­va, a na njoj po­ma­lo “grč­kim” slo­vi­ma pi­še ime sor­te i na­di­mak vi­na­ra (vi­di do­lje). Bi­re je za grk va­žan i za­to što, osim na pi­je­sku Lum­bar­de, sor­tu uz­ga­ja i na ka­me­ni­tom po­lo­ža­ju De­fo­ra. Ta­moš­nje te­ra­se ogra­đe­ne ka­me­nom pod­sje­ća­ju na slav­nu pri­mo­šten­sku vi­no­gra­dar­sku čip­ku, a vi­no Grk De­fo­ra stek­lo je kul­t­ni sta­tus ia­ko ga se ne mo­že ni ku­pi­ti. To­či se kod Fra­ne Mi­li­ne u po­dru­mu te na saj­mo­vi­ma i fes­ti­va­li­ma, is­pod pul­ta. I sva­kom no­vom ča­šom le­gen­da ima po­glav­lje vi­še. Grk je do pri­je 100 go­di­na bio me­đu vo­de­ćim bi­je­lim sor­ta­ma Dal­ma­ci­je. Po­šast fi­lok­se­re sa­mo je u Lum­bar­di pre­ži­vio, na pi­je­sku u ko­jem tr­s­na uš ili ži­lo­žder ne ži­vi

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.