To što će Sr­bi­ja ima­ti naj­ja­če zrač­ne sna­ge od Al­ba­ni­je do Aus­tri­je ne­će utje­ca­ti na si­tu­aci­ju u re­gi­ji

Express - - PRVA STRANICA -

naj­a­vom ja­ča­nja hr­vat­skih zrač­nih sna­ga. “Od­lu­ku o na­ba­vi nad­zvuč­nih voj­nih avi­ona pre­ba­ci­li smo za kraj 2017. jer nam to­li­ko tre­ba da bi­smo do­ni­je­li ra­ci­onal­nu od­lu­ku. No već smo do­ni­je­li od­lu­ku da ide­mo da­lje u na­ba­vu tran­s­port­nih he­li­kop­te­ra, naj­vje­ro­jat­ni­je ame­rič­kih Black Hawk”, iz­ja­vi­la je pred­sjed­ni­ca Ko­lin­da Gra­bar Ki­ta­ro­vić i, is­ti­na - ali tek na­kon ne­ko­li­ko da­na his­te­ri­je oko sr­p­skog na­oru­ža­va­nja - objas­ni­la da se tu ne ra­di o ne­kak­voj

utr- ci, ne­go o po­tre­ba­ma dva­ju dr­ža­va da, sva­ka za se­be, šti­te vlas­ti­ti zrač­ni pros­tor ne­na­oru­ža­nim avi­oni­ma i he­li­kop­te­ri­ma za pre­ba­ci­va­nje spe­ci­jal­nih pos­troj­bi u du­bi­nu ne­pri­ja­telj­skog te­ri­to­ri­ja. Pri­je 25 go­di­na vi­dje­li smo ka­ko se dr­ža­ve po­na­ša­ju kad im zbi­lja tre­ba oruž­je i kad rat­na opas­nost ni­je ne­što što mo­že bi­ti, ne­go ne­što što se de­ša­va u prak­si i na cr­ta­ma bo­jiš­ni­ce. U oz­bilj­nim, pri­je­lom­nim, po­vi­jes­nim mo­men­ti­ma avi­oni se ne do­bi­ja­ju na pok­lon ni­ti se od­ga­đa ku­po­vi­na oruž­ja ka­ko bi se do­ni­je­la naj­ra­ci­onal­ni­ja od­lu­ka. Sa­svim su­prot­no: pri­je­ka po­tre­ba ne poz­na­je ni­kak­vu zva­nič­nu i pri­ja­telj­sku su­rad­nju, ne vo­di ra­ču­na o me­đu­na­rod­nom pra­vu i sank­ci­ja­ma Uje­di­nje­nih na­ro­da ni­ti se, kad se pr­vo mo­ra pre­ži­vje­ti, pa­zi na to od ko­ga se što ku­pu­je. Važ­no je tek da se ku­pi što je mo­gu­će pri­je, ako mo­že što jef­ti­ni­je, a ako ne mo­že, on­da po bi­lo kak­voj ci­je­ni, te do­pre­mi u naj­kra­ćem vre­men­skom ro­ku. Plus, na­rav­no, što sve mo­ra bi­ti ubo­ji­to čim pri­đe zo­ni su­ko­ba. O to­me, o pu­te­vi­ma na­oru­ža­nja i sple­to­vi­ma in­te­re­sa ne pos­to­ji jed­na, ne­go tri iz­van­red­ne knji­ge slo­ven­skih auto­ra Ma­te­ja Šur­ca i Bla­ža Zga­ge, ko­ji su u obim­nom dje­lu “U ime dr­ža­ve” do u de­talj ra­zot­kri­li ka­ko u su­ro­voj stvar­nos­ti i kr­va­vim go­di­na­ma iz­gle­da ja­ča­nje vlas­ti­tih oru­ža­nih sna­ga. A ono, to ja­ča­nje, ne objav­lju­je se na kon­fe­ren­ci­ja­ma za me­di­je i ne naj­av­lju­je na nas­lov­ni­ca­ma naj­u­tje­caj­ni­jih dnev­nih

lis­to­va. Ti­hi je to, sku­pi, taj­ni, ri­zič­ni po­sao u ko­jem se do­bra ku­po­vi­na po­ka­zu­je sa­mo ne­pri­ja­te­lju s dru­ge stra­ne ni­ša­na. Ni­su Sr­bi od Ru­sa do­bi­li MiGo­ve ka­ko bi bi­li su­pe­ri­or­ni na Bal­ka­nu ni­ti će Hr­vat­ska od SAD-a ku­pi­ti, za po­če­tak, he­li­kop­te­re da bi mo­gla od­go­vo­ri­ti na na­pa­de s dru­ge stra­ne Du­na­va jer, ma ko­li­ko se či­ni­lo da je su­prot­no, ve­li­kih pro­ble­ma iz­me­đu dvi­je dr­ža­ve vi­še ne­ma - za­vr­še­ni su u lje­to 1995. go­di­ne. Sve pos­li­je je ili me­đu­sob­no pot­hra­nji­va­nje na­ci­ona­li­za­ma ili kre­ira­nje vanj­sko­po­li­tič­kih pro­ble­ma od unu­tar­njih po­tre­ba da se pro­izvo­di sta­nje traj­ne na­pe­tos­ti. Glo­bal­ni, re­gi­onal­ni i sva­ki dru­gi kon­tekst u ko­jem su 1991. ra­to­va­le Sr­bi­ja i Hr­vat­ska s ovim da­naš­njim ima ve­ze ko­li­ko i sta­tus, re­ci­mo, neo­vis­nog

Ko­so­va s onim ko­jeg je 1979. u ju­gos­la­ven­skoj fe­de­ra­ci­ji ima­la ta­daš­nja naj­ne­ra­zvi­je­ni­ja auto­nom­na po­kra­ji­na. Ne­kad voj­no su­kob­lje­ne zem­lje, da­nas su bli­že voj­nim ot­pa­di­ma ve­li­kih si­la ko­je u spe­ci­jal­nim ra­to­vi­ma mar­ki­ra­ju zo­ne in­te­re­sa i us­put se rje­ša­va­ju ono­ga što bi mo­ra­le po­prav­lja­ti. Ru­si su Sr­bi­ma ta­ko da­li avi­one ko­ji je­su ne­kad bi­li do­bri i mo­gu opet bi­ti do­bri, ali na­kon što se u njih ulo­ži ne­ko­li­ko sto­ti­na mi­li­ju­na eura za po­prav­ke i na­oru­ža­va­nje. Šest po­lov­nih MiG-ova ko­ji tre­nu­tač­no mo­gu pos­lu­ži­ti je­di­no ka­mi­ka­za­ma ne tre­ba­ju Sr­bi­ji ra­di po­ka­zi­va­nja si­le su­sje­di­ma, ne­go zbog smi­ri­va­nja pro­ble­ma kod ku­će. “Pred ne­po­sred­nim do­ka­zi­ma o ru­ini­ra­nju sr­p­ske voj­ne sna­ge i pro­pa­da­nju voj­ske, pre­mi­jer po­ku­ša­va da po­pra­vi bar ne­ke stva­ri, i to pri­vid­no de­lo­tvor­nom teh­no­lo­škom in­fu­zi­jom. Sr­p­ska voj­ska je go­di­na­ma sa­mo pa­rad­na fa­sa­da za pa­te­tič­ne dr­žav­ne pro­ce­si­je. U me­đu­vre­me­nu su sma­nje­ne pla­te voj­ni­ci­ma, ni­je bi­lo pa­ra za odr­ža­va­nje pos­to­je­će teh­ni­ke, a na­ro­či­to ne za na­bav­ku no­vih stva­ri. E sad, ma ko­li­ko pok­lon bio atrak­ti­van, i so­bom no­sio ras­pi­ri­va­nje vru­ćih emo­ci­ja pre­ma Ru­si­ji i Pu­ti­nu, pi­ta­nje je šta sve sto­ji iza ove ak­ci­je na­bav­ki ra­ubo­va­nih, ali sku­pih igra­ča­ka. Na sr­p­ske za­ljub­lje­ne po­gle­de i uz­di­sa­je Ru­si­ja uvek od­go­va­ra gos­pod­ski hlad­no i ra­ci­onal­no, vo­de­ći ra­ču­na sko­ro is­klju­či­vo o svo­jim in­te­re­si­ma. Ko­nač­no, kak­ve će ko­ris­ti od sve­ga to­ga ima­ti Voj­ska Sr­bi­je? Mo­žda sa­svim ma­le ili ni­kak­ve“, pi­še Lju­bo­drag Sto­ja­di­no­vić, biv­ši pro­fe­si­onal­ni voj­nik i du­go­go­diš­nji no­vi­nar, autor na por­ta­lu Peš­ča­nik.net. Mir­no­dop­ska, jav­na, me­dij­ski pre­na­gla­še­na na­bav­ka oruž­ja ne de­ša­va se ne­plan­ski, pre­ko no­ći i u last mi­nu­te po­nu­di. Ni­je, dru­ga­či­je re­če­no, pred­sjed­ni­ca ni ugo­vo­ri­la ni naj­a­vi­la na­bav­ku Cr­nih jas­tre­bo­va na­kon što je vi­dje­la Vu­či­će­ve ra­sho­do­va­ne MiG-ove, ali su joj oni sa­vr­še­no pos­lu­ži­li da iz­bjeg­ne bi­lo kak­va ne­ugod­na pi­ta­nja i po­s­lje­dič­na mo­gu­ća oprav­da­va­nja te - za po­tre­be Hr­vat­ske voj­ske upit­ne - inves­ti­ci­je u tre­nut­ku u ko­jem gra­đa­ne če­ka­ju no­va po­rez­na op­te­re­će­nja, pre­ka­ri­jat sma­nje­nje pri­ho­da, sve za­jed­no, ra­ču­na­ju­ći i dra­ge gos­te u tu­ris­tič­koj se­zo­ni, po­skup­lje­nja u ugos­ti­telj­stvu i tr­go­vi­ni. Is­pa­lo je na kra­ju ka­ko su se dvi­je zem­lje ko­je ne­ma­ju raz­lo­ga ra­to­va­ti ni oko če­ga ma­lo utr­ki­va­le u na­oru­ža­va­nju, pre­tva­ra­ju­ći za­pra­vo vlas­ti­te oru­ža­ne sna­ge u ču­va­re sta­rog že­lje­za, sa­mo što za taj po­sao ni­su čak ni pla­će­ne, ne­go mo­ra­ju pla­ća­ti da bi ga ra­di­li - i to čvr­stom va­lu­tom: hr­vat­ske ku­ne i sr­p­ski di­na­ri ni­su baš na ci­je­ni u svi­je­tu mi­li­ju­na i avi­ona.

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.