Alep i Mo­sul su po­če­tak, ču­do­vi­šta ko­ja će Trump i Er­do­gan pus­ti­ti ni­kad ne­će­mo vra­ti­ti u bo­cu

Express - - PRVA STRANICA - Pi­še:

Te­ku po­s­ljed­nji da­ni 2016. go­di­ne i to je pra­vo vri­je­me za ne­ku gru­bu re­ka­pi­tu­la­ci­ju pro­tek­le go­di­ne. Re­ka­pi­tu­al­ci­ja je na ne­ki na­čin po­pud­bi­na s ko­jom ula­zi­mo u no­vu go­di­nu, s na­da­ma i oče­ki­va­nji­ma, ka­ve­ni ta­log iz ko­jeg po­ku­ša­va­mo “pro­či­ta­ti” bu­duć­nost, di­le­ma ko­ja pod­sje­ća na tekst iz jed­nog pras­ta­rog šla­ge­ra: “Kud plo­vi ovaj brod/ kud lju­de od­no­si/i da li i’ko zna/ što mo­re spre­ma”. Na­ža­lost, “ni­ko ni­šta ne zna” (Do­bri­ša Ce­sa­rić), po­go­to­vo što da­naš­nji ci­vi­li­za­cij­ski brod oči­to plo­vi bez kor­mi­la­ra, što mo­žda i ni­je naj­go­ra stvar ko­ja nam se u 2016. do­go­di­la, ako se pri­sje­ti­mo “kor­mi­la­ra” po­put Do­nal­da Trum­pa ili na­bil­da­nog Tayyi­pa Er­do­ga­na ko­ji će nam tek obi­lje­ži­ti ži­vo­te. U ne­kim proš­lim, (ne)sret­ni­jim vre­me­ni­ma, kraj go­di­ne je, me­đu os­ta­li­ma, bio re­zer­vi­ran i za raz­no­raz­ne me­dij­ske “pro­ro­ke” ko­ji su svi re­dom svo­je­dob­no “pre­dvi­dje­li” naj­važ­ni­je do­ga­đa­je iz pro­tek­log pe­ri­oda, a ko­ji su on­da is­pi­si­va­li plah­te tek­s­to­va o to­me što nas oče­ku­je u slje­de­ćoj go­di­ni. Ovo­ga je po­s­ljed­njih go­di­na sve ma­nje. Ba­be van­ge te raz­no­raz­ni ta­ra­bi­ći i slič­ni do­ži­vje­li su, iz­gle­da, sud­bi­nu gra­mo­fon­skih plo­ča. Ubio ih je pri­je sve­ga Go­ogle. Nit­ko vi­še ne uzi­ma zdra­vo za go­to­vo nji­hov “mi­nu­li rad”, ako je sva­ka “is­ti­na” da­nas pro­vjer­lji­va jed­nim kli­kom. Me­đu­tim, pos­to­je i ne­ki dru­gi raz­lo­zi osim Go­ogla o ko­ji­ma ću pos­li­je. Kre­nut ću s “re­ka­pi­tu­la­ci­jom” od Bos­ne i Her­ce­go­vi­ne, ali i Hr­vat­ske. Pi­ta­nje, iz mo­je per­s­pek­ti­ve na­rav­no, od­nos­no na­da, ve­za­na je Ne­dav­no sam čuo po­da­tak, ne znam ko­li­ko je to­čan, ka­ko je iz go­to­vo jed­no­na­ci­onal­ne op­ći­ne San­ski Most u ino­zem­s­tvo otiš­lo vi­še od dvi­je ti­su­će obi­te­lji, pre­tež­no Boš­nja­ka za is­tu stvar: za­us­tav­lja­nje ma­sov­nog is­e­lja­va­nja ko­je je obi­lje­ži­lo 2016., a ko­je će se vje­ro­jat­no, s još ja­čim in­ten­zi­te­tom, nas­ta­vi­ti i u 2017. Hr­vat­ska, na­ža­lost, tap­ka u mjes­tu, u nas­li­je­đe­nom Ka­ra­mar­ko­vu mra­ku, bez ob­zi­ra na to što je oz­ra­čje do­la­skom An­dre­ja Plen­ko­vi­ća pos­ta­lo ulju­đe­no, me­đu­tim bez ijed­nog no­vog raz­lo­ga za “os­ta­nak” oni­ma ko­ji su na­pus­ti­li ili se spre­ma­ju na­pus­ti­ti zem­lju, osim pro­zir­nih no­vin­skih re­por­ta­ža ti­pa “ka­ko ni va­ni ne cvje­ta­ju ru­že”. Ipak, i to je go­le­ma pred­nost u od­no­su na Bos­nu i Her­ce­go­vi­nu: u Hr­vat­skoj se tra­že raz­lo­zi za os­ta­nak, dok se iz Bos­ne i Her­ce­go­vi­ne bje­ži jer ne pos­to­ji ni­šta što bi lju­de za­us­ta­vi­lo u anar­hič­nom okru­že­nju “jed­ne i je­di­ne”. Ne­dav­no sam čuo po­da­tak, ne znam ko­li­ko je to­čan, ka­ko je iz go­to­vo jed­no­na­ci­onal­ne op­ći­ne San­ski Most u ino­zem­s­tvo otiš­lo vi­še od dvi­je ti­su­će obi­te­lji, pre­tež­no Boš­nja­ka ko­ji­ma je, za raz­li­ku od Hr­va­ta, od­la­zak u ino­zem­s­tvo ote­žan ad­mi­nis­tra­tiv­nim ba­ri­je­ra­ma. Pro­tek­la go­di­na će u svjet­skim raz­mje­ri­ma bi­ti za­pam­će­na po bi­blij­skoj tra­ge­di­ji mit­skog Ale­pa, gra­da sta­rog vi­še od 3000 go­di­na, ko­ji je pre­tvo­ren u Mje­se­če­vu po­vr­ši­nu po ko­joj le­že bez­broj­na tru­pla ko­ja su, iz­gle­da, je­di­no pre­os­ta­lo “po­gon­sko go­ri­vo” no­vog svjet­skog po­ret­ka. S kor­mi­la­rom ili bez nje­ga, sve­jed­no. U ne­kom bu­du­ćem ka­len­da­ru 2016. bit će po­dvu­če­na kr­va­vo­cr­ve­nim ili sra­mom od­go­vor­nih, ako i ta “ins­ti­tu­ci­ja” u me­đu­vre­me­nu do kra­ja ne iz­u­mre. Što je još tuž­ni­je, mi za­pra­vo i ne­ma­mo pra­ve in­for­ma­ci­je što se za­pra­vo u Ale­pu do­ga­đa. Ko­me vje­ro­va­ti, kad je već po­odav­no i UN pre­tvo­ren sa­mo u jed­nu od ma­nje za­in­te­re­si­ra­nih “stra­na u su­ko­bu”, te je pos­tao be­smis­le­na i su­viš­na or­ga­ni­za­ci­ja. Su­kob Asa­da i po­bu­nje­ni­ka mo­že­mo pri­ka­za­ti i kao su­kob se­ku­lar­ne vlas­ti pro­tiv is­la­mis­tič­kih mi­li­ci­ja ko­ji­ma Za­pad dr­ži svi­je­ću. Po­zi­ci­ja me­đu­na­rod­ne za­jed­ni­ce u ovo­me je kraj­nje li­ce­mjer­na. Pri­je go­di­nu da­na ot­pri­li­ke po­ja­vio se vi­deo na ko­jem pri­pad­ni­ci “de­mo­krat­ske opor­be” od­sje­ca­ju gla­vu dva­na­es­to­go­diš­njem pa­les­tin­skom dje­ča­ku, na ko­jeg je ne­dav­no pod­sje­tio Zlat­ko Diz­da­re­vić u ovom lis­tu. Ta straš­na pri­ča bi­la je ak­tu­al­na ne­ko­li­ko da­na, a on­da je po­to­nu­la u za­bo­rav jer su nje­zi­ni ak­te­ri bi­li “na­ši”. Još je jed­na stvar u slu­ča­ju Ale­pa in­di­ka­tiv­na: to­li­ko se, s pra­vom na­rav­no, pi­sa­lo o tra­ge­di­ji ci­vil­nog sta­nov­niš­tva u is­toč­nom di­je­lu Ale­pa, dok su s dru­ge stra­ne in­for­ma­ci­je ko­je go­vo­re o užas­nim uvje­ti­ma u iz­bje­glič­kim kam­po­vi­ma u po­kra­ji­ni Id­lib štu­re i ne­pot­pu­ne, iako ta­mo od­la­zi ve­ći dio eva­ku­ira­nih ci­vi­la iz Ale­pa. Je­su li za tu hu­ma­ni­tar­nu ka­tas­tro­fu kri­vi Ru­si, Iran ili Asa­dov re­žim? Ta­mo je, po ne­kim po­da­ci­ma, u ka­tas­tro­fal­nim uvje­ti­ma smje­šte­no vi­še od 230.000 ci­vi­la. Za ta­oce si­rij­ske “de­mo­krat­ske opor­be” zem­lje Za­pa­da ko­ris­te vlas­ti­to sta­nov­niš­tvo. Za­nim­lji­va je us­po­red­ba sud­bi­ne Ale­pa s Mo­su­lom, gdje se do­ga­đa iden­tič­na stvar kao u Ale-

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.