Ro­ma­ne­sk­na tri­lo­gi­ja Sla­ven­ke Dra­ku­lić o po­ni­že­nim, za­ne­ma­re­nim i is­pa­će­nim že­na­ma okru­nje­na je ro­ma­nom o su­pru­zi Al­ber­ta Eins­te­ina

Express - - PRVA STRANICA -

ste­re­otip. Do­du­še, nje­zin Eins­te­in jest i sa­mo­živ, ali je i dje­ti­njast, nez­reo, ne­si­gu­ran u se­be. Uv­la­če­ći se u ko­žu sen­zi­bil­ne, in­te­li­gent­ne že­ne, spi­sa­te­lji­ca zr­ca­li lik mu­škar­ca ko­ji ni­kad ni­je odras­tao i ni­kad, kao ni ve­ći­na mu­ško­ga ro­da, ni­je ra­zu­mio že­nu, pa je sto­ga i ni­je mo­gao pri­hva­ti­ti kao rav­no­prav­na part­ne­ra. Nje­mu je Mi­le­va ili maj­ka, za­štit­ni­ca ili mr­zak te­ret. Okrut­nost kak­vu sa­mo dje­ca mo­gu pri­ušti­ti, do­ku­men­ti­ra­na je auten­tič­nim od­lom­ci­ma Al­ber­to­vih pi­sa­ma Mi­le­vi. oš je­dan obra­zac is­pu­nja ju­na­ki­nja Dra­ku­lić­ki­na ro­ma­na. Onaj jed­no­duš­ne žr­tve. Ima ne­če­ga go­to­vo mit­sko­ga u že­ni us­kra­će­noj za oče­ki­va­ne žen­ske ča­ri, še­pa­voj, ne­ugled­noj, a osim to­ga i sta­ri­joj od su­pru­ga. Že­ni či­ja je ses­tra te­ški du­šev­ni bo­les­nik, maj­ci či­ji sin na kra­ju obo­li­je­va od shi­zo­fre­ni­je, oso­bi te­ško op­te­re­će­noj de­pre­si­jom. U re­al­nom svi­je­tu ona je pred­met ko­lek­tiv­ne okrut­nos­ti, a u ro­ma­nu pred­met či­ta­telj­skog su­živ­lja­va­nja. Sla­ven­ka Dra­ku­lić opi­su­je svo­ju ju­na­ki­nju ne­sen­ti­men­tal­no, a opet su­osje­ćaj­no, je­zi­kom jed­nos­tav­nim i uvjer­lji­vim,

Jpro­di­ru­ći u žen­sku na­rav ka­ko to sa­mo že­na mo­že. Ni­sam oso­bi­ti pris­ta­li­ca kla­si­fi­ka­ci­je po ko­joj žen­sko pi­smo pos­ta­je go­to­vo po­sve­će­ni pred­met te­orij­skih ras­pra­va, ali me gos­po­đa Dra­ku­lić uvje­ri­la svo­jim knji­žev­nim pos­tup­kom: te­ško da bi it­ko dru­gi bio spo­so­ban iz­mje­ri­ti sva­ki ot­ku­caj na­pa­će­ne Mi­le­ve, ro­đe­njem Ma­rić, ne­sre­ćom Eins­te­in. Pro­tiv nje na kra­ju se okre­nu­la i po­vi­jest – ako je su­prug stig­ma­ti­zi­ran kao Ži­dov, ona ba­rem ne mo­že iz­bje­ći či­nje­ni­cu da je Sr­p­ki­nja usred ra­ta u ko­ji nje­zi­na ma­tič­na zem­lja bi­va naj­iz­rav­ni­je uklju­če­na. ilja­ma iz­nad šup­ljeg ma­ni­riz­ma, Sla­ven­ka Dra­ku­lić knji­žev­ni­ca je od for­ma­ta, bez ob­zi­ra na ide­olo­ška (fe­mi­nis­tič­ka) po­la­zi­šta. Ključ­no u knji­žev­nos­ti i jest “bez ob­zi­ra”. Ovaj ro­man ne ovi­si o do­dat­nim ide­olo­škim pro­po­vi­je­di­ma. On se sam pri­po­vi­je­da. Li­ko­vi ži­ve pu­no­krv­no, stvar­nost je pri­ka­za­na, a ne sa­su­ta u hr­pu his­te­rič­nih ne­bu­lo­za. To­pli­na, umjet­nič­ki oprav­da­na, ni na čas ne žon­gli­ra jef­ti­nim emo­ci­ja­ma. Mo­ral­nost an­ga­ži­ra­ne po­zi­ci­je u toj se sin­tag­mi po­dra­zu­mi­je­va.

M

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.