Ma­gel­li­jev je im­po­tent­na po­sve­ta Ok­to­bar­skoj re­vo­lu­ci­ji ko­ja se de­zin­te­gri­ra u hr­vat­skom ja­lu uz ti­su­ća­ma pu­ta od­s­lu­ša­ne pa­ro­le i još to­li­ko pu­ta u ka­za­li­štu vi­đe­ne flo­sku­le Mlo­ha­vi tri­jumf do­ma­ćih re­vo­lu­ci­onar­nih sna­ga

Express - - PRVA STRANICA - Pi­še:

“Noć­ni ži­vot” u ZKM-u otuž­ni je spek­takl, mlo­ha­vi tri­jumf do­ma­ćih re­vo­lu­ci­onar­nih sna­ga, im­po­tent­na po­sve­ta Ok­to­bar­skoj re­vo­lu­ci­ji i is­for­si­ra­ni af­ter par­ty os­ni­va­nju stran­ke No­va lje­vi­ca. Ako si­ro­ti, sta­ri Le­njin s onog svi­je­ta gle­da tko sve i ka­ko uzi­ma u us­ta nje­gov po­ku­šaj da uje­di­ni i spa­si ljud­ski rod, si­gur­no pa­ti od te­ških na­pa­da­ja onos­tra­ne di­ja­re­je. U drami Iva­na Vi­di­ća re­vo­lu­ci­ja je ne­dos­tiž­na po­put va­gi­ne ne­iskus­nom stu­den­tu Fi­lo­zof­skog, pa je on di­že s na­dom da će mu po­mo­ći u mo­bi­li­za­ci­ji vlas­ti­tog di­ja­lek­tič­kog uda te da će se, iza ba­ri­ka­da, us­pje­ti uvu­ći ne­koj pr­poš­noj stu­den­ti­ci u vre­ću za spa­va­nje. U “Noć­nom ži­vo­tu” re­vo­lu­ci­ja je sa­mo ok­vir unu­tar ko­jeg se odvi­ja sa­pu­ni­ca. Ona se vr­ti oko zgod­ne Me­li­se (igra je Lu­ci­ja Šer­be­dži­ja) ko­ja je u ve­zi s Pro­fe­so­rom u kri­zi sred­njih go­di­na (kras­na ka­ri­ka­tu­ra Sre­te­na Mo­kro­vi­ća). U že­lji da osvo­ji Me­li­su, Pro­fe­sor oko se­be okup­lja ja­to bun­tov­nih stu­dent­skih pti­ća. Usred pred­sta­ve Me­li­sa shva­ća da je ipak za­ljub­lje­na u Vla­du, mla­dog ko­lo­vo­đu po­bu­ne (Fra­no Ma­ško­vić) i os­tav­lja jad­nog Pro­fe­so­ra ko­ji, opa­san ko­ba­sa­ma od di­na­mi­ta, od­la­zi na Mar­kov trg. Tu je i Me­li­si­na maj­ka ko­ja že­li kćer iz­ba­vi­ti iz ra­lja pro­pas­ti, po­li­ci­ja ko­ja bi mla­ti­la, al’ ne­ma po­vod, kon­tra­re­vo­lu­ci­onar­ke ko­je pje­va­ju “Raj­sku dje­vu” i stu­dent­ski ka­pe­lan (Mi­li­voj Be­ader u ge­ni­jal­noj epi­zo­di) ko­ji nad pro­s­vjed­ni­ci­ma vr­ši eg­zor­ci­zam, dok Ci­ga­ni odvo­ze ba­ri­ka­de u krup­ni ot­pad... Pro­blem “Noć­nog ži­vo­ta” je u to­me što da­je pa­met­nu i cr­no­hu­mor­nu di­jag­no­zu, ali ne nu­di rje­še­nje. Ka­tar­za iz­os­ta­je pa sa sce­ne li­ko­vi ur­la­ju sa­mo žuč i bez­na­đe. Ne­ma po­le­ta, ne­ma sr­ca, pa se či­ta­va ide­ja po­bu­ne či­ni una­pri­jed iz­gub­lje­nom. ZKM-ova Za­gre­bač­ka ko­mu­na de­zin­te­gri­ra se ta­ko u hr­vat­skom ja­lu uz ti­su­ća­ma pu­ta od­s­lu­ša­ne pa­ro­le. Sto­ga ni­je ni ču­do da je Ma­gel­li­je­va ši­ro­ko­kut­na re­ži­ja odveć ci­nič­na, dis­per­zi­ra­na i ago­ra­fo­bič­na. Ob­na­že­no glu­mač­ko ti­je­lo ur­la u ma­si kao u Ur­ba­no­vu “Dra­ku­li”, for­si­ra­nje po­li­tič­nos­ti i ba­ca­nje agru­ma po sce­ni pod­sje­ća na “Cr­nu knji­gu” Bo­ru­ta Še­pa­ro­vi­ća, a su­bver­ziv­ni sa­jam ta­šti­ne na “Ži­vjet će­mo bo­lje” Sen­ke Bu­lić. Ako iz­uz­me­mo ne­ko­li­ko upe­čat­lji­vih ver­si, “Noć­ni ži­vot” je li­me­na glaz­ba na gro­bu re­vo­lu­ci­je, usam­lje­ni bu­banj uz či­ju glaz­bu nit­ko živ ne mar­ši­ra. Za­pra­vo, glaz­ba Ljup­če Kons­tan­ti­no­va je­di­ni je ele­ment vri­je­dan gle­da­nja pred­sta­ve jer an­sambl uži­vo svi­ra raz­ne ins­tru­men­te, a to zvu­či po­put eks­pe­ri­men­tal­nog al­bu­ma Fran­ka Zap­pe, no i to tra­je pre­du­go da bi bi­lo za­bav­no.

U ‘Noć­nom ži­vo­tu’ re­vo­lu­ci­ja je sa­mo ok­vir unu­tar ko­jeg se odvi­ja sa­pu­ni­ca

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.