Za pu­ca­nje če­po­vi­ma do­bre su i bo­ce za 10 ku­na. Za pi­ti ipak ni­su

Express - - EXPRESS -

Is­pla­ti li se pla­ti­ti 300 ku­na za šam­pa­njac ili 150 ku­na za ja­ko do­bar pje­nu­šac kad će­mo No­vu go­di­nu jed­na­ko ve­se­lo do­če­ka­ti s bo­com za 9,99 ku­na? Na­rav­no da se ne is­pla­ti, od­go­va­ram na to čes­to pos­tav­lje­no pi­ta­nje. Ne is­pla­ti se ako se če­pom že­li “pu­ca­ti”, a sa­dr­ža­jem bo­ce pr­ska­ti. Ako ga se mis­li pi­ti, pi­ta­nje je bes­pred­met­no. Zah­tjev­na i vi­še­go­diš­nja pro­izvod­nja pri­rod­nih pje­nu­ša­ca ima svo­ju ci­je­nu. S dru­ge stra­ne, ne znam što je u šam­panj­skoj bo­ci s eti­ke­tom ko­ja je za­tvo­re­na plu­te­nim če­pom pri­č­vr­š­će­nim ži­ča­nom mre­ži­com i po­kri­ve­nim ukras­nom ka­pi­com. Na­bro­ja­ni di­je­lo­vi am­ba­la­že sto­je 10 ku­na pa ne tre­ba ču­di­ti što se ne bih usu­dio sa­dr­žaj tak­ve bo­ce pro­li­ti po ku­ći da ne spa­li te­pih ili uni­šti par­ke­te, a ni iz­li­ti u za­hod jer se bo­jim da bi mo­gao iz­gris­ti ka­na­li­za­cij­ske ci­je­vi. Go­di­ne su proš­le ot­kad je dra­gi ko­le­ga Mla­den Stub­ljar pred te­le­vi­zij­skim ka­me­ra­ma iz­lio jed­nu od tih bo­ca objaš­nja­va­ju­ći da ni­šta pit­ko u njoj ne mo­že bi­ti. Bi­lo je to pri­je ula­ska Hr­vat­ske u EU, u ono mrač­no do­ba kad se uvoz vi­na kon­tro­li­rao, pa je Za­vod za vi­no­gra­dar­stvo i vi­nar­stvo, na pri­mjer, za­bra­nio uvoz Bol­lin­ge­ra, jed­nog od naj­cje­nje­ni­jih šam­pa­nja­ca, jer ko­li­či­na pe­pe­la u tom div­nom vi­nu ni­je od­go­va­ra­la na­šim pro­pi­si­ma. Taj Bol­lin­ger ni­je ni sti­gao do or­ga­no­lep­tič­ke ko­mi­si­je u ko­joj su cer­ti­fi­ci­ra­ni ocje­nji­va­či ku­ša­li vi­na i di­je­li­li ka­te­go­ri­je kva­li­tet­nog ili vr­hun­skog. Pi­ća za 10 ku­na do­bi­va­la su nji­ho­vu do­zvo­lu za pro­da­ju Hr­va­ti­ma. Je­dan je tr­go­vač­ki la­nac ove go­di­ne nu­dio bo­cu za pje­nu­šac sa sa­dr­ža­jem po 10 ku­na, od­nos­no 9,99 ku­na, a svi su os­ta­li ima­li ne­što za pet ku­na vi­še. To­li­ko bi ko­šta­lo pu­nje­nje vo­dom, ako po­gle­da­mo mi­ne­ral­ne u bo­ci. A naj­vi­še me po­go­di­lo što se me­đu pi­ći­ma po tak­vim ci­je­na­ma naš­la i Ba­kar­ska vo­di­ca. De­set­lje­ći­ma je to bi­lo ga­zi­ra­no vi­no lo­šeg oku­sa i sim­bol lo­šeg uku­sa. Pro­izvo­di­li su ga i 2,6 mi­li­ju­na bo­ca po­je­di­nih go­di­na. No pri­je sto­lje­ća i vi­še s njom su se po­no­si­li u Ba­kru, a i obliž­njem Vi­no­do­lu. I to s pra­vom. - Ba­kar­ska vo­di­ca je na­ziv pje­nu­ša­va vi­na ko­je se pro­izvo­di(lo) u gra­du Ba­kru i mjes­tu Pra­put­nja­ku pos­tup­kom poznatim kao mét­ho­de ru­ra­le. On se te­me­lji na vre­nju bis­trog mo­šta autoh­to­nih bi­je­lih so­ra­ta ple­me­ni­te vi­no­ve lo­ze, naj­vi­še be­li­ne (be­li par), a još i žu­mi­ća, vr­bi­ća, ver­di­ća, žlah­ti­ne (ve­le i ma­le), gus­toš­lje­na, bran­kov­ca te mu­ška­ta bi­je­log. Ta­ko pro­izve­de­na ba­kar­ska vo­di­ca je sa­dr­ža­va­la naj­češ­će oko 50 gra­ma po li­tri ne­pro­vre­la še­će­ra pa je svr­sta­va­na u slat­ka pje­nu­ša­va vi­na. Is­tim pos­tup­kom se u ta­li­jan­skom Pi­je­mon­tu pro­izvo­di­lo pje­nu­ša­vo vi­no As­ti spu­man­te - pi­še Vi­no­pe­dia, in­ter­net­ska stra­ni­ca pro­izaš­la iz Pr­vog hr­vat­skog vi­no­gra­dar­sko vi­nar­skog lek­si­ko­na eno­lo­ga Iva­na So­ko­li­ća (1930. - 2014.). Mét­ho­de ru­ra­le, ili se­oska me­to­da, zna­či da se hla­đe­njem i fil­tri­ra­njem za­us­tav­lja vre­nje mo­šta u cis­ter­na­ma pa se nji­me pu­ne bo­ce u ko­ji­ma da­lje vri­je bez do­da­va­nja ti­raž­nog li­ke­ra za po­ti­ca­nje dru­gog vre­nja, kao ni eks­pe­di­cij­skog li­ke­ra za dos­la­đi­va­nje i aro­me. Pre­ma odred­bi Eu­rop­ske uni­je 596 iz 1989. go­di­ne, ova je me­to­da uvr­šte­na u je­dan od tri os­nov­na na­či­na pro­izvod­nje pje­nu­ša­ca. Na is­ti se na­čin pro­izvo­di­la i Vi­no­dol­ska vo­di­ca. Na­kon po­šas­ti fi­lok­se­re, ma­sov­ni­ja pro­izvod­nja se­oskom me­to­dom se uga­si­la. Za­dr­ža­li su je ne­ki ho­bis­ti, a pri­je de­se­tak go­di­na Po­ljo­pri­vred­na za­dru­ga Dol­či­na iz mjes­ta Pra­prut­njak tom je me­to­dom pro­izve­la pje­nu­ša­vo vi­no pod ime­nom Sta­ra Ba­kar­ska vo­di­ca. Iz ovo­ga je jas­no da ba­kar­sku vo­di­cu tre­ba uvr­sti­ti u hr­vat­sku ba­šti­nu, a ne uni­šta­va­ti je na­zi­va­ju­ći nje­zi­nim ime­nom pi­ća za 15 ku­na. U hlad­ni­jim kra­je­vi­ma na ju­gu Fran­cu­ske, oko mjes­ta Li­mo­ux, fer­men­ta­ci­ja bi sta­la zbog zi­me, pa kre­nu­la u pro­lje­će i ta­ko su vi­na u bo­ca­ma do­bi­la mje­hu­ri­će

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.