Tra­mi­nac da­je od­lič­na slat­ka vi­na, ali kad su su­hi, po­seb­na su strast

Express - - PRVA STRANICA -

Tra­mi­nac je sor­ta ko­ja će naj­lak­še za­ves­ti lju­de i na­vu­ći ih na uži­va­nje u vi­nu. Pre­kras­no mi­ri­še po ru­ži, ci­me­tu, trop­skom vo­ću, a ne­ki u nje­mu ot­kri­va­ju i sla­ni­nu. Na­kup­lja po­pri­lič­no al­ko­ho­la pa mu je i okus dojm­ljiv, a za vi­no nit­ko ne­će re­ći da je ki­se­lo jer je slas­tan čak i kad je na­prav­ljen kao sa­svim suh. Što­vi­še, mo­žda mu je i je­di­na ma­na ni­ska ra­zi­na ki­se­li­na pa ga vi­na­ri ra­ni­je be­ru da mu za­dr­že svje­ži­nu. U go­di­na­ma u ko­ji­ma vri­je­me do­pus­ti le­de­nu ber­bu ili iz­bor­nu ber­bu pro­su­še­nih bo­bi­ca da­je sen­za­ci­onal­na pre­di­kat­na vi­na, po­seb­no u Ku­tje­vu i Ilo­ku. Vr­lo čes­to su to­li­ko slat­ka da ih ne va­lja pos­lu­ži­va­ti uz de­ser­te, ne­go uz sla­na je­la, po­put gu­sje je­tre i naj­ple­me­ni­ti­jih si­re­va. Ne­ki ga us­po­re­đu­ju s mu­ška­ti­ma jer im je za­jed­nič­ki mi­ris ru­že, no tra­mi­nac u pra­vi­lu da­je pu­no oz­bilj­ni­ja vi­na. Zbog slič­nos­ti ime­na po­dri­je­tlo mu se po­ve­zu­je s gra­di­ćem Tra­mi­nom u Juž­nom Ti­ro­lu na sje­ve­ru Ita­li­je, iz ko­jeg se na­vod­no ra­se­lio u Nje­mač­ku i Švi­car­sku, a po­tom i u zem­lje biv­še Aus­tro-Ugar­ske te Fran­cu­sku. No nje­mač­ki am­pe­lo­graf Jo­hann Phi­lipp Bron­ner u 19. sto­lje­ću je po­sje­tio Juž­ni Ti­rol i ni­je pro­na­šao ni­je­dan trs tra­min­ca, od­nos­no gewür­z­tra­mi­ne­ra, ka­ko ga na nje­mač­kom i da­nas zo­vu. Što­vi­še, i u ta­moš­njim knji­ga­ma se ta sor­ta ni­je spo­mi­nja­la, a pr­vi za­pi­si o sad­nji tr­so­va od sor­te gewür­z­tra­mi­ner nas­ta­li su na­kon Bron­ne­ro­va po­sje­ta. Po­jam “vi­ni de Tra­min­ne” (vi­na iz Tra­mi­na) spo­mi­nje se u do­ku­men­tu o ci­je­na­ma vi­na iz 1242. go­di­ne, no jas­no je na­ve­de­no ka­ko je ri­ječ o mje­ša­vi­na­ma so­ra­ta, po­put bi­je­log mu­ška­ta (mos­ca­to bi­an­co) i bi­je­log la­gre­ina (we­isser la­gre­in). La­gre­in je da­nas poz­na­ta cr­na sor­ta juž­nog Ti­ro­la, a ovo je oči­gled­no bi­la bi­je­la ina­či­ca. r. José Vo­uil­la­moz sa švi­car­skog Sve­uči­li­šta Ne­uc­hâtel ima za­nim­lji­vu te­zu za­što tra­mi­nac si­gur­no ni­je iz Tra­mi­na. Tvr­di da ga ta­mo ne bi na­zva­li po ime­nu gra­di­ća jer bi u pro­tiv­nom vi­še so­ra­ta vi­no­ve lo­ze no­si­lo to ime. Obja­vio je i rad

D“Po­dri­je­tlo gewür­z­tra­mi­ne­ra: DNK de­man­ti­ra pri­ču” u ko­jem na­vo­di ka­ko je tra­mi­nac ro­di­telj ili pre­dak broj­nih so­ra­ta vi­no­ve lo­ze u Fran­cu­skoj, me­đu ko­ji­ma je i sa­uvig­non bi­je­li, te u Aus­tri­ji u ko­joj je sa sor­tom Ös­ter­re­ic­his­ch we­iss dao ze­le­ni sil­va­nac, a s cr­ve­nim vel­tlin­cem (bi­je­la sor­ta) i rot­gip­fler ko­ji je kod nas poz­nat kao ze­le­nac te od nje­ga Vla­do Kra­ut­ha­ker u Ku­tje­vu ra­di ve­li­ka su­ha i slat­ka vi­na. Vo­uil­la­moz tvr­di i da se na os­no­vi po­vi­jes­nih i gen­skih is­tra­ži­va­nja mo­že za­klju­či­ti ka­ko se tra­mi­nac “ro­dio” neg­dje iz­me­đu sje­ve­ro­is­toč­ne Fran­cu­ske i ju­go­is­toč­ne Nje­mač­ke kao pri­rod­ni kri­ža­nac pi­no­ta i ne­poz­na­te sor­te ili dvi­ju sta­rih ne­poz­na­tih i vje­ro­jat­no iz­u­mr­lih so­ra­ta. svi­je­tu su da­nas naj­poz­na­ti­ji el­za­ški tra­min­ci. Uglav­nom je ri­ječ o vi­ni­ma kas­nih i iz­bor­nih ber­bi, ko­je se ta­mo na­zi­va­ju “ven­da­ge tar­di­ve” i “sélec­ti­ons de gra­ins no­bles” te po­nos­no pi­šu na eti­ke­ti. A ta vi­na uglav­nom ni­su slat­ka, ne­go su­ha ili even­tu­al­no po­lu­su­ha. Bo­ja im je zlat­no-žu­ta, po­ne­kad i sta­rog zla­ta, aro­me ra­skoš­ne i u nji­ma su mi­ri­si sor­te iz­mi­je­ša­ni s me­dom i (pre)zre­lim vo­ćem te oni­ma ko­je da­je ple­me­ni­ta pli­je­san, a okus gust i pun. Do­nek­le tog ti­pa, iako po­lus­la­dak, je Tra­mi­nac Prin­ci­po­vac Iloč­kih po­dru­ma. Ilok bi se mo­gao na­zva­ti is­toč­nom pri­jes­tol­ni­com tra­min­ca. Sor­ta se oči­gled­no do­bro snaš­la na les­na­tom tlu, a kli­ma omo­gu­ću­je vi­na svih ka­te­go­ri­ja osim pje­nu­ša­vih. Tre­ba, sva­ka­ko, uži­va­ti u slat­ki­ši­ma, po­seb­no u in­tim­nom druš­tvu, no pra­vi uži­tak pru­žit će su­hi tra­min­ci. Jer še­ćer mo­že sva­šta pri­kri­ti, a su­ho vi­no je is­kre­no po­put go­le že­ne.

UGewür­z­tra­mi­ner, mu­skat­tra­mi­ner,

sa­vag­nin ro­se, dru­min, princ, liwo­ra, ru­sa, ma­la din­ka, fro­men­te ro­se..., ne­ka su od ime­na tra­min­ca ko­ja se ko­ris­te ši­rom Eu­ro­pe

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.