Ba­rok­no-ka­za­liš­ni bi­ser o (ne)obič­noj ve­če­ri

Express - - PRVA STRANICA - Pi­še:

Već du­go ni­sam osje­ti­la da pu­bli­ka u ka­za­li­štu ova­ko uni­so­no i is­kre­no uži­va u pred­sta­vi. “Ma­gic eve­ning”, dra­ma­tur­ško-re­da­telj­skog tan­de­ma Ani­ce To­mić i Je­le­ne Ko­va­čić, upra­vo je to pos­ti­gla. Sti­ješ­nje­no gle­da­li­šte pro­met­nu­lo se u pu­bli­ku ko­ja pra­ti sni­ma­nje uži­vo TV se­ri­je, po uzo­ru na one u Ame­ri­ci, i da se do­is­ta sni­ma­la hu­mo­ris­tič­na se­ri­ja, onog “umjet­nog” smi­je­ha bi­lo bi po­pri­lič­no. No ra­di se o ka­za­liš­noj pred­sta­vi ko­ja će se, is­kre­no se na­dam, pre­tvo­ri­ti u ne­za­obi­laz­ni bi­ser hr­vat­ske sce­ne. Na­ime, pri­ča je vr­lo jed­nos­tav­na: pis­cu ko­ji je u spi­sa­telj­skoj blo­ka­di (Mar­ko Ma­ko­vi­čić) i nje­go­voj su­pru­zi ko­ja pi­je po­dos­ta ta­ble­ta zbog zna­nih ili nez­na­nih bolj­ki (Na­ta­ša Ko­peč) na ve­če­ru dolaze če­tr­de­se­to­go­diš­nja vlas­ni­ca res­to­ra­na (Iva­na Kriz­ma­nić) i njezin naj­no­vi­ji hir, mla­di deč­ko ple­sač (Mar­ko Pe­trić). Da je pu­bli­ka pri­mo­ra­na vje­ro­va­ti kako se to sve do­is­ta do­ga­đa, do­ka­zu­je sce­na vr­lo re­al­no ure­đe­na po uzo­ru na ma­li, mon­de­ni stan. I dok pi­sac po­ku­ša­va sa­kri­ti svo­ju sve­obu­hvat­nu mr­zo­vo­lju zbog naj­av­lje­nih i ne­do­bro­doš­lih gos­ti­ju, su­pru­ga je odu­šev­lje­na mla­dim i atrak­tiv­nim ple­sa­čem, a gas­tro­nom­ska po­du­zet­ni­ca za­braz­di­la je u pri­ču o biv­šem mu­žu. U sa­mom po­čet­ku, či­ni se da dra­ma­tur­gi­jom uprav­lja ne­ko­li­ko Vi­val­di­je­vih sklad­bi ko­je ba­rok­no pra­te hek­tič­na zbi­va­nja jed­ne obič­ne ve­če­ri. Sve do tre­nut­ka kad net­ko poč­ne ku­ca­ti na vra­ta. I nas­ta­vi ku­ca­ti ci­je­lu ve­čer. I ti­me iz­be­zu­mi ovih četvero obič­nih lju­di ko­ji za to vri­je­me ple­šu, stu­pa­ju u or­gi­je, pla­ču i ple­šu u ku­pa­ćim kos­ti­mi­ma. Ipak, pod nji­ho­vom osjet­lji­vom ko­žom po­la­ga­no ti­nja strah. Strah od ne­poz­na­tog ili strah od poz­na­tog, te­ško je re­ći. Ali to od­go­ne­ta­va­nje pred­sta­va je pre­pus­ti­la pu­bli­ci. Ovo je jed­na od onih pred­sta­va ko­ja vas op­sjed­ne već u pr­vih de­set mi­nu­ta. Dra­ma­tur­gi­ja je ta­ko pre­ciz­no raz­ra­đe­na da na­gli pri­je­la­zi ras­po­lo­že­nja i at­mo­sfe­re ne dje­lu­ju ni­ma­lo umjet­no. U jed­nom tre­nut­ku na sce­ni gle­da­te do­bro skro­je­nu ko­me­di­ju, već u dru­gom svje­do­či­te is­tin­ski in­tri­gant­noj i po­tres­noj dra­mi (kad pi­sac su­pru­gu na­tje­ra u plač jer se šo­pa ta­ble­ta­ma), dok vas u tre­ćem hva­ta pra­va prav­ca­ta je­za jer sad i vas, do­vra­ga, za­ni­ma tko to ku­ca na vra­ta i za­što ne­ma nikoga kad se vra­ta otvo­re. I dok su Kriz­ma­nić­ka, Ko­pe­či­ca i Ma­ko­vi­čić vr­lo do­bro poz­na­ti za­gre­bač­koj pu­bli­ci, sce­nu je po­me­lo li­ce ko­je je vi­še ra­di­lo u Spli­tu, nego na kon­ti­nen­tu. Ri­ječ je o Mar­ku Pe­tri­ću ko­ji je pu­bli­ku osvo­jio ples­nim akro­ba­ci­ja­ma i mla­da­lač­kom svje­ži­nom. a bu­dem sa­svim is­kre­na: ne­mo­gu­će je po­bro­ja­ti sve te is­kon­ski ka­za­liš­ne tre­nut­ke ko­je je autor­ska eki­pa po­ka­za­la, a ako i ima po­ko­ji kli­šej, on je ta­ko do­bro glu­mač­ki za­sje­njen da ni­je ni bit­no ima li ga ili ne. U ovom ma­lom bi­se­ru na sce­ni ITD-a re­če­no je i pri­ka­za­no sve ono što ka­za­li­šte mo­ra bi­ti. Glaz­ba, sce­no­gra­fi­ja, kos­ti­mi, glu­ma i raz­ra­đe­nost ta­ko su kom­pak­t­ni da će ovaj ba­rok­no-ka­za­liš­ni bi­ser bi­ti još du­go pam­ćen. “Ma­gic eve­ning” zas­lu­žu­je sva­ku pre­po­ru­ku za gle­da­nje, i to onu is­kre­nu, od sr­ca.

D

Pe­trić je pu­bli­ku osvo­jio ples­nim akro­ba­ci­ja­ma

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.