Li­be­ral­na de­mo­kra­ci­ja? Ne! To je odjed­nom Trum­po­va dis­to­pij­ska noć­na mo­ra...

Express - - PRVA STRANICA - Pi­še:

Na­kon Trumpove ina­ugu­ra­ci­je dvi­je su knji­ge u SAD-u do­ži­vje­le stre­lo­vit rast pro­da­je: Orwel­lo­va “1984”, či­ja je pro­da­ja do­ži­vje­la po­rast od go­to­vo 10.000 pos­to, te ro­man “Slu­ški­nji­na pri­ča” ka­nad­ske spi­sa­te­lji­ce Mar­ga­ret Atwo­od. U oba slu­ča­ja ra­di se o mrač­nim dis­to­pij­skim ro­ma­ni­ma. Dok o “1984” zna­mo go­to­vo sve, jer je ta knji­ga po­odav­no pre­ras­la knji­žev­ni ge­to i pos­ta­la dio ma­sov­ne kul­tu­re, o ro­ma­nu Mar­ga­ret Atwo­od ne zna se ni pri­bliž­no to­li­ko. “Slu­ški­nji­na pri­ča” objav­lje­na je 1985. go­di­ne, a na hr­vat­ski je pre­ve­de­na 1988., u nak­la­di za­gre­bač­kog Nak­lad­nog za­vo­da Glo­bus, a naj­kra­će re­če­no, go­vo­ri o po­dre­đe­nom po­lo­ža­ju že­na u auto­krat­skom, od­nos­no te­okrat­skom druš­tvu, te je od po­čet­ka us­po­re­đi­va­na s Orwel­lo­vim re­mek-dje­lom i is­klju­či­vo sam je zbog to­ga svo­je­dob­no pro­či­tao, jer je Atwo­odo­va u to vri­je­me bi­la ne­poz­na­to knji­žev­no ime. Mo­ram priz­na­ti ka­ko me knji­ga ta­da pri­lič­no ra­zo­ča­ra­la i da sam je u me­đu­vre­me­nu go­to­vo za­bo­ra­vio. Naj­vi­še zbog ne­dos­tat­ka sjaj­no na­pi­sa­nih kva­zi­ese­jis­tič­kih di­je­lo­va ko­jih je Orwel­lov ro­man pre­pun i ko­ji su jed­na od nje­go­vih glav­nih ka­rak­te­ris­ti­ka, te sto­ga što žen­ska pra­va tad ni pri­bliž­no ni­su bi­la ak­tu­al­na, ba­rem u na­šim ok­vi­ri­ma, kao što je to bi­lo pro­pi­ti­va­nje ko­mu­nis­tič­kog to­ta­li­ta­riz­ma, pri­je sve­ga onog Sta­lji­no­va. Me­đu­tim, no­vo či­ta­nje bi­lo je pot­pu­no druk­či­je is­kus­tvo. Mar­ga­ret Atwo­od ro­đe­na je 1939. u Ot­tawi. Je­dan od nje­nih glav­nih knji­žev­nih mo­ti­va je po­lo­žaj že­na u druš­tvu. Ia­ko je objav­lji­va­la po­ezi­ju, krat­ke pri­če, knji­ge za dje­cu, naj­poz­na­ti­ja je Po­bje­da Do­nal­da Trum­pa po­ka­za­la je ka­ko u da­naš­njem svi­je­tu ni­šta vi­še ni­je ne­mo­gu­će, pa ni­ti ne­ka vrst vjer­ske dr­ža­ve na tlu SAD-a po svo­jim ro­ma­ni­ma. Do­bit­ni­ca je ci­je­log ni­za knji­žev­nih na­gra­da i već du­go fi­gu­ri­ra kao oz­bi­ljan kan­di­dat za No­be­lo­vu na­gra­du. U fi­na­lu Bo­oke­ro­ve na­gra­de bi­la je pet pu­ta, a na­gra­du je osvo­ji­la je­dan­put 2000. za ro­man “Sli­je­pi ubo­ji­ca”. Ro­man “Slu­ški­nji­na pri­ča” bio je pr­vi njen ro­man ko­ji se na­šao u užem iz­bo­ru za Bo­oke­ra, 1986. Sre­diš­nja pri­ča ro­ma­na odvi­ja se po­čet­kom 21. sto­lje­ća na po­dru­čju da­naš­njeg SAD-a, od­nos­no Gi­le­ad­ske Re­pu­bli­ke, gdje je vlast pre­uze­la voj­na hun­ta. Taj do­ga­đaj “po­vi­jest” je za­pam­ti­la kao “Wa­shin­g­ton­ski ma­sakr”. Tom pri­li­kom su urot­ni­ci upa­li u Kon­gres, ubi­li pred­sjed­ni­ka SAD-a i kon­gres­ni­ke. Voj­ni puč je osmis­li­la urot­nič­ka sku­pi­na Ja­kov­lje­vi si­no­vi, ko­ja je dje­lo­va­la unu­tar voj­ske. Urot­ni­ci su de­ro­gi­ra­li prav­ni po­re­dak i uve­li kas­tin­ski sus­tav ko­ji se zas­ni­va na kru­tom re­li­gij­skom kon­zer­va­ti­viz­mu. Že­ne su ot­pu­šte­ne s pos­la, odu­ze­ti su im ban­kov­ni ra­ču­ni te su na taj na­čin os­ta­le bez bi­lo kak­ve mo­guć­nos­ti iz­bo­ra. Za­bra­njen je sva­ki oblik kon­tra­cep­ci­je, a po­ba­čaj se kaž­nja­va smrt­nom kaz­nom. Druš­tve­ni sta­tus že­na u iz­rav­noj je ve­zi s ma­te­rins­tvom. Že­ne su Su­pru­ge, Slu­ški­nje, Tet­ke, Et­no­su­pru­ge ili Mar­te. Su­pru­ge su že­ne ugled­nih duž­nos­ni­ka i uglav­nom su ne­plod­ne. One su za­ne­ma­re­ni ukras, sim­bol is­praž­njen od sva­kog sa­dr­ža­ja. Ta ne­plod­nost je za­pra­vo i do­ve­la do us­pos­tav­lja­nja auto­kra­ci­je. Na­ime, zbog di­ver­zi­ja u nuk­le­ar­nim cen­tra­la­ma i one­čiš­će­nja tla, mno­go že­na pos­ta­lo je ne­plod­no. Zbog to­ga sva­kom Za­po­vjed­ni­ku, od­nos­no moć­ni­ci­ma ko­ji uprav­lja­ju zem­ljom, vlast do­dje­lju­je Slu­ški­nju, ko­je se “no­va­če” me­đu že­na­ma ko­je su se vi­še pu­ta uda­va­le ili oni­ma ko­je su ži­vje­le u iz­van­brač­nim za­jed­ni­ca­ma, jer su dru­gi brak i iz­van­brač­ne ve­ze pro­gla­še­ni ne­za­ko­ni­ti­ma. Slu­ški­nje “pre­od­ga­ja­ju” Tet­ke, jed­na vr­sta sa­dis­tič­kih od­go­ji­te­lji­ca i ču­va­ri­ca. Za­da­ća Slu­ški­nja je ra­đa­ti dje­cu Za­po­vjed­ni­ci­ma uz pris­ta­nak nji­ho­vih Su­pru­ga, ko­je su oba­vez­no na­zoč­ne pri “či­nu oplod­nje”, ko­ji je li­šen bi­lo kak­vih emo­ci­ja. Na­kon po­ro­đa­ja, ko­ji se odvi­ja jav­no, di­je­te se odu­zi­ma maj­ci i o nje­mu se bri­ne Su­pru­ga. Ne­plod­ne Slu­ški­nje pos­ta­ju Mar­te, od­nos­no kuć­ne po­moć­ni­ce. Et­no­su­pru­ge su su­pru­ge si­ro­maš­nih mu­ška­ra­ca, od­nos­no naj­ni­žeg, prez­re­nog slo­ja druš­tva. Kod mu­ška­ra­ca pos­to­je če­ti­ri glav­ne kas­te: Za­po­vjed­ni­ci (vla­da­ju­ća eli­ta), An­đe­li (voj­ni­ci ko­ji se bo­re pro­tiv os­ta­ta­ka re­li­gij­skih sku­pi­na, ka­to­li­ka, bap­tis­ta, kve­ke­ra), Ču­va­ri (ko­ji kon­tro­li­ra­ju sva­ki seg­ment ži­vo­ta unu­tar Gi­le­ada), te Oči (pri­pad­ni­ci taj­ne služ­be). Kaz­ne za ne­pos­luh su dras­tič­ne. Slu­ški­nje sva­ki dan od­la­ze do Zi­da na ko­ji se sva­kod­nev­no na me­sar­ske ku­ke vje­ša­ju po­gub­lje­ne oso­be: ka­to­li­ci, bap­tis­ti, ho­mo­sek­su­al­ci, li­ječ­ni­ci ko­ji su vr­ši­li po­ba­ča­je, si­lo­va­te­lji... Ži­do­vi­ma se os­tav­lja mo­guć­nost iz­bo­ra, jer su oni Ja­kov­lje­vi si­no­vi. Mo­gu se obra­ti­ti ili oti­ći u Iz­ra­el, što je za­pra­vo pre­va­ra, jer se bro­do­vi s prog­na­ni­ci­ma po­ta­pa­ju na pu­či­ni. Ho­mo­sek­su­al­ni od­nos se na­zi­va Spo­lo­iz­da­jom, a de­for­mi­ra­nu no­vo­ro­đen­čad, Ne­če­da, euta­na­zi­ra­ju. Knji­ge i sve dru­ge pu­bli­ka­ci­je su za­bra­nje­ne, a ško­le ne pos­to­je. Sta­nov­ni­ci­ma Gi­le­ada os­tav­lje­na je još jed­na mo­guć­nost, ko­ja

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.