Glad, stal­no skri­va­nje od po­li­ca­ja­ca i ban­di, pros­ti­tu­ci­ja kao je­di­ni izvor pri­ho­da - u za­bo­rav­lje­nom kla­si­ku

Express - - PRVA STRANICA - Pi­še:

Ro­man “Krv­na bra­ća” go­vo­ri o ma­lo­ljet­nič­kim ban­da­ma u Ber­li­nu u vri­je­me We­imar­ske Re­pu­bli­ke, ta­man u do­ba naj­go­re eko­nom­ske kri­ze i sko­rog do­la­ska na­ciz­ma na vlast. Ia­ko ovaj krat­ki opis zvu­či kao opis do­sad­nog so­ci­jal­nog ro­ma­na iz­me­đu dva ra­ta, ri­ječ je o hard bo­iled ro­ma­nu. Go­to­vo bru­tal­nom u sli­ci ber­lin­skih uli­ca kra­jem dva­de­se­tih go­di­na, beš­ćut­nos­ti so­ci­jal­ne dr­ža­ve pre­ma od­ba­če­noj dje­ci, sad ma­lo­ljet­ni­ci­ma, či­ji su ro­di­te­lji ili stra­da­li u Pr­vom svjet­skom ra­tu ili u po­ra­ću bez pos­la i kru­ha. Ži­vot na uli­ci, kons­tant­na glad, ne­pres­ta­no skri­va­nje od po­li­ca­ja­ca i pro­tiv­nič­kih ban­di, pros­ti­tu­ci­ja kao je­di­ni izvor pri­ho­da (mu­ška i žen­ska po­djed­na­ko), zi­ma, al­ko­hol i ne­po­vrat­ni od­la­zak u sve dub­lji i dub­lji kri­mi­nal kao je­di­ni na­čin da se pre­hra­ne i pre­ži­ve u druš­tvu ko­je ih je od­ba­ci­lo i ni­je im po­nu­di­lo ni­šta osim do­ma za ma­lo­ljet­ni­ke, ko­ji je lo­ši­ji ne­go za­tvor. Sli­ke s uli­ce to­li­ko su auten­tič­ne, ne­ro­man­ti­zi­ra­ne i bru­tal­no is­kre­ne, a Er­nst ne šte­di ni svo­je ju­na­ke, ni so­ci­jal­ni sus­tav, ni po­šte­ne i do­bre gra­đa­ne, to­li­ko da je jed­nos­tav­no te­ško po­vje­ro­va­ti ka­ko au­tor ni­je bio du­bo­ko u te­mi ko­ju opi­su­je - kao no­vi­nar ili kao so­ci­jal­ni rad­nik. Ili je i sam odras­tao kao nje­go­vi ju­na­ci. Na­ža­lost, to se ne zna jer auto­ro­va bi­ogra­fi­ja jed­na je od naj­čud­ni­jih ko­je sam ikad či­tao - ro­đen oko 1900., umro na­kon 1938., bio je pi­sac i no­vi­nar. To je sve što se o nje­mu zna. Vje­ro­jat­no je s do­la­skom na­ciz­ma nes­tao u ka­za­ma­ti­ma ili u ne­koj ru­pi s met­kom u po­tilj­ku kao i mno­ge bez­i­me­ne žr­tve. Ne ču­di me to, ni­je tre­ba­lo mno­go da u Nje­mač­koj na­kon do­la­ska Hi­tle­ra na vlast iz­gu­biš gla­vu, a te­ma­ti­ka o ko­joj je pi­sao i na­čin na ko­ji je opi­si­vao ma­lo­ljet­nič­ke ban­de jed­nos­tav­no su se pro­ti­vi­li sve­mu ono­me što su la­ži o nje­mač­kom “Über­men­s­c­hu” go­vo­ri­le. oman je bio za­bra­njen i za­bo­rav­ljen go­to­vo do 2013. go­di­ne, kad je ne­kim ču­dom po­nov­no objav­ljen. Us­tva­ri, te­ško da se mo­že go­vo­ri­ti o ču­du. Ulič­ni je­zik, sli­ke ve­le­gra­da ko­ji ubi­ja svo­ju mla­dun­čad i is­to­dob­no svo­jim svje­tli­ma i hlad­nim ve­ža­ma priv­la­či ti­su­će i ti­su­će no­vih ni­su se mno­go pro­mi­je­ni­li. Baš kao ni bez­i­me­ni ju­na­ci uli­ca, baš kao ni nji­hov go­to­vo bez­i­me­ni pri­po­vje­dač, za ko­jeg se ne zna ni kad je ro­đen ni kad je umro.

R

Nas­lov­ni­ca (do­lje) fran­cu­skog iz­da­nja s fo­to­gra­fi­jom kli­na­ca

iz me­đu­rat­nog Ber­li­na

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.