Vi­na­ri že­le no­vi za­kon o vi­nu. Ho­će li ko­nač­no uki­nu­ti vr­hun­ska vi­na?

Express - - EXPRESS -

Cha­te­au d’Yqu­em naj­slav­ni­je je slat­ko vi­no na svi­je­tu. Pro­izvo­di se u Sa­uter­ne­su u oko­li­ci Bor­de­auxa, a pro­da­je i kod nas. Bo­či­ca od 0,375 li­ta­ra ber­be 2012. u onli­ne vi­no­te­ci vi­no. hr sto­ji 1649 ku­na, a vi­no je u Hr­vat­skoj oz­na­če­no kao kva­li­tet­no. Pre­ma na­šim pro­pi­si­ma, vi­na se di­je­le na stol­na, kva­li­tet­na i vr­hun­ska, a ne­vje­ro­jat­no je da ovo ko­je osva­ja vi­še od 95 bo­do­va na lis­ti do 100 ni­je vr­hun­sko. Kva­li­tet­no vi­no je i Cha­te­au Mar­ga­ux 2007. To je cr­njak iz jed­ne od če­ti­ri vi­na­ri­je s li­je­ve oba­le bor­do­ške ri­je­ke Gi­ron­de ko­je su 1855. svr­sta­ne u Pre­mi­ers Crus ili First Growt­hs, pr­vu od pet ka­te­go­ri­ja kva­li­te­te. Bu­te­lja je kod nas 4999,90 ku­na. S dru­ge stra­ne, vr­hun­skih vi­na u hr­vat­skim pro­da­va­oni­ca­ma ima i za 32 ku­ne. Ci­je­na ne odra­ža­va uvi­jek kva­li­te­tu, ali vi­no ko­je je 156 pu­ta skup­lje ipak je, vje­ro­jat­no, “vr­hun­ski­je”. Ni­je mo­žda dvoj­be­no ni da je ono jef­ti­ni­je do­is­ta bi­lo vr­hun­sko u vri­je­me kad je tu oz­na­ku do­bi­lo. Ri­ječ je o vr­lo do­brom vi­nu, ali bi­je­lom ko­je si­gur­no ne mo­že iz­dr­ža­ti vi­še od pet go­di­na u bo­ci, a da ne poč­ne gu­bi­ti kva­li­te­tu. Jed­nos­tav­no ni­je pri­pre­ma­no za od­le­ža­va­nje. A i za 10 go­di­na, kad će Mar­ga­ux bi­ti u pu­noj for­mi, a d’Yqu­em ima­ti još de­set­lje­ća pred so­bom, na ovom će i da­lje pi­sa­ti vr­hun­sko, a bit će, si­gur­no je, ne­pit­ko. Za­to po­dje­lu na stol­na, kva­li­tet­na i vr­hun­ska vi­na tre­ba uki­nu­ti i pro­pi­sa­ti da se vi­na oz­na­ča­va­ju pre­ma ši­ri­ni po­dru­čja na ko­jem se uz­ga­ja gro­žđe. Ta­ko ra­de Fran­cu­zi i Ta­li­ja­ni, a ri­ječ je ipak o dvi­je naj­ve­će vin­ske zem­lje svi­je­ta. Po kva­li­te­ti i po ko­li­či­na­ma. o se naj­av­lji­va­lo pri uvo­đe­nju za­šti­će­nih oz­na­ka iz­vor­nos­ti, no umjes­to re­da, do­bi­li smo ču­špajz ko­ji vi­še pod­sje­ća na na­poj ne­go na va­ri­vo. U is­tu su ra­zi­nu svr­sta­na vi­na iz ci­je­le re­gi­je Is­toč­na kon­ti­nen­tal­na Hr­vat­ska (od Du­na­va do Mos­la­vi­ne) i vi­na s Din­ga­ča, ko­ji je naš naj­poz­na­ti­ji i, ne­dvoj­be­no, je­dan od naj­bo­ljih ili ba­rem po­ten­ci­jal­no naj­bo­ljih vi­no­gra­dar­skh po­lo­ža­ja, a ima oko 60 hek­ta­ra za­sa­đe­nih plav­cem ma­lim. I jed­ni i dru­gi mo­gu do­bi­ti za­šti­će­nu oz­na­ku

Ti­zvor­nos­ti, što li­je­po zvu­či, ali zna­či sa­mo da je gro­žđe uz­go­je­no i vi­no pro­izve­de­no na tim po­dru­čji­ma. Ta­li­ja­ni i Fran­cu­zi po­dru­čja za­šti­te te kva­li­te­tu vi­na li­je­po pri­ka­zu­ju pi­ra­mi­dom u ko­joj su na vr­hu vi­na sa za­šti­će­nom oz­na­kom iz­vor­nos­ti i njih je naj­ma­nje. U Ita­li­ji je to DOP (De­no­mi­na­zi­one di Ori­gi­ne Pro­tet­ta) ko­ji se di­je­li na DOCG (kon­tro­li­ra­nu i za­jam­če­nu oz­na­ku iz­vor­nos­ti) i DOC (kon­tro­li­ra­nu oz­na­ku). U toj vin­ski go­le­moj zem­lji sa­mo su 74 oz­na­ke DOCG, ko­ja po­put Din­ga­ča re­gu­li­ra po­dru­čje i sor­tu. Pi­je­mon­tu, odak­le sti­žu naj­skup­lja ta­li­jan­ska vi­na, oz­na­ku DOCG ima­ju, pri­mje­ri­ce, Ba­ro­lo i Bar­ba­res­co, vi­na od is­te sor­te (neb­bi­olo) s raz­li­či­tih po­dru­čja. Za tu oz­na­ku tre­ba za­do­vo­lji­ti i stro­ga pra­vi­la pro­izvod­nje, od pri­no­sa u vi­no­gra­du do du­lji­ne saz­ri­je­va­nja u po­dru­mu, a ci­je­la re­gi­ja Pi­je­mont ne mo­že bi­ti DOCG. Pa ni DOC. Tih je oz­na­ka u Ita­li­ji 333. Ni­ži i ši­ri dio pi­ra­mi­de za­uzi­ma­ju vi­na za za­šti­će­nim ge­ograf­skim po­dri­je­tlom (IGT - In­di­ca­zi­one Ge­ogra­fi­ca Ti­pi­ca). Me­đu nji­ma je i So­la­ia Pi­era An­to­no­ri­ja, jed­no od naj­skup­ljih i naj­bo­ljih ta­li­jan­skih vi­na u ko­jem ne­ma do­volj­no lo­kal­ne sor­te san­gi­ove­se da bi “upa­lo” u DOCG ili DOC. Te­melj pi­ra­mi­de su vi­na di ta­vo­la ili stol­na. Fran­cu­ske oz­na­ke su slič­ne. Ka­ko hr­vat­ski vi­na­ri že­le iz­mje­nu pro­pi­sa, ovo je i apel da se uve­de za­šti­će­na oz­na­ka iz­vor­nos­ti u ko­joj će, osim Din­ga­ča, bi­ti i vr­hun­ski po­lo­ža­ji, po­put Pos­tu­pa, Ivan Dol­ca i Mur­vi­ce u Dal­ma­ci­ji, Sve­te Lu­ci­je u Is­tri, Ve­nja, Mi­trov­ca i Brod­skog Stup­ni­ka u Sla­vo­ni­ji, Gol­d­ber­ga, Prin­ci­pov­ca (po­du­nav­lje)... Pri­je to­ga, me­đu­tim, vi­na­ri se tre­ba­ju do­go­vo­ri­ti kak­va će vi­na ra­di­ti sa sva­kog od njih. To ne mo­že odre­di­ti dr­ža­va, pra­vi­la mo­ra­ju pos­ta­vi­ti sa­mi.

UPo­dje­la na stol­na, kva­li­tet­na i vr­hun­ska ni­šta ne go­vo­ri kup­cu. Vi­no ko­je je da­nas vr­hun­sko za pet go­di­na mo­že bi­ti ne­pit­ko, a oz­na­ka će i da­lje pi­sa­ti na eti­ke­ti.

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.