K

Ako će iz­gle­da­ti naj­iš­če­ki­va­ni­ji hr­vat­ski film? Ima­li smo pri­go­du vi­dje­ti knji­gu sni­ma­nja se­ri­je od osam epi­zo­da. Vr­do­ljak će pri­ka­za­ti dje­čač­ki po­ku­šaj Go­to­vi­ni­na bi­je­ga iz Ju­gos­la­vi­je, od­la­zak u Le­gi­ju stra­na­ca i ne­ke voj­ne ak­ci­je te pr­vu i dru­gu ha­šku

Express - - PRVA STRANICA - Pi­še:

VJERNIK: U pr­voj epi­zo­di vi­di­mo ha­šku sud­ni­cu u ko­joj se iz­ri­če kaz­na Go­to­vi­ni. Po­tom sli­je­di niz sce­na iz dje­tinj­stva: odras­ta­nje i tra­gič­na smrt maj­ke od za­os­ta­le mi­ne. Zna­ča­jan dio epi­zo­de po­sve­ćen je bi­je­gu Go­to­vi­ne i nje­go­va pri­ja­te­lja Sreć­ka pre­ko Ja­dra­na, u no­ći straš­ne olu­je. Sreć­ko je is­pre­pa­dan, no An­te je co­ol. Uz­da se u Bož­ju po­moć i ma­min za­go­vor na ne­bu. - An­te: - ... Sad, ma­ma, sad te mo­lim! I upre oči pre­ma ne­bu, ali mu ih ki­ša za­li­je. Si­tu­aci­ja iz­gle­da bez­iz­laz­na. U je­dom tre­nut­ku Sreć­ko ka­že: “Ovo je pa­kal”... na što mu Go­to­vi­na uz­vra­ća: - Bo­lje ti je sva­šta ist ne­go sva­šta go­vo­rit. Os­ta­vi se pak­la, mo­li se ne­bu! Na­kon što su se iz­vuk­li, Go- to­vi­na po­no­vo ka­že Sreć­ku da se pre­kri­ži: - To je bi­lo od stra­ha, a sad se pri­kri­ži iz po­bož­nos­ti i za­hval­nos­ti. Sreć­ko ga ni­je ra­zu­mio, pa mu An­te po­jas­ni: - Što smo ži­vi, to­va­re... Bi­lo je vi­še sri­će ne­go pa­me­ti... On­da po­gle­da pre­ma ne­bu: u sta­du bi­je­lih obla­ka iz­dvo­ji se onaj nje­gov ma­li obla­čić. On ga gle­da uz ma­li to­pli osmi­jeh. Ka­že sam za se­be: - Znam , ma­ma, da si bi­la kraj me­ne... ma­ma... maj­ko, maj­či­ce..... HRABRO SRCE: U pri­zo­ru voj­ne obu­ke u Le­gi­ji stra­na­ca vi­di­mo Go­to­vi­nu na po­li­go­nu. Čas­nik ga za­si­pa ki­šom me­ta­ka. - Ovo je bo­je­va mu­ni­ci­ja, ni­je ša­la... Ni­je vas ro­di­la mo­ja ma­ter! Ni­kog ne šte­dim. Svi se ba­ca­ju u rov, ali An­te je sa­ču­vao pri­bra­nost. U ro­vu je, ali ne gla­vom u zem­lji kao ve­ći­na. Glas iz of­fa ka­že: - Je­bem­ti, ovaj je vje­šti­ji s pu­škom ne­go ja sa žli­com i vi­li­com. Ins­truk­tor je ushi­ćen: - Vr­lo do­bar, bolj­še­vik! Vra­ti se na svo­je mjes­to! Za­tim ka­že jed­nom do­čas­ni­ku po­kraj se­be: - Za­pi­ši, sto­pe­des­tjed­na­ti­su­ća če­ti­ris­to­ti­ne­osam, is­ti broj ot­ku­ca­ja sr­ca pri­je i na­kon iz­vr­še­nog za­dat­ka. RAZUMAN: An­te još sto­ji kao uko­pan s auto­ma­tom uz no­gu. Gle­da ins­truk­to­ra. Pr­vi put vi­di nje­go­vo li­ce iz­bli­za. Tko zna što je sve ži­vot upi­sao na nje­mu. - Iz ko­je si ti tor­be is­pao? Ins­truk­tor mu pri­đe bli­že, pri­ne­se mu li­ce sko­ro do nje­go­va, gle­da ga lu­ka­vo. - Je­si li ble­sav ili se stvar­no ne bo­jiš? - Bo­jim se kao i svak nor­ma­lan, ali imam po­vje­re­nja u svog za­po­vjed­ni­ka i nje­go­vo is­kus­tvo. Ako smi­jem re­ći, čes­ti­tam...

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.