Ba­kir is­pa­da iz igre. Bor­ba za Er­do­ga­no­va BiH ve­zi­ra ‘lje­vi­cu’ pre­tva­ra u na­ci­ona­lis­tič­ku ut­vr­du

Express - - PRVA STRANICA - Pi­še:

Po­s­ljed­njih de­se­tak godina Bos­na i Her­ce­go­vi­na sr­lja iz kri­ze u kri­zu i to je je­di­ni kon­ti­nu­itet ko­ji se ko­li­ko-to­li­ko odr­ža­va. Taj trend se u po­s­ljed­nje vri­je­me znat­no ubr­zao: od “Do­di­ko­va re­fe­ren­du­ma” pa do ne­us­pje­le re­vi­zi­je tuž­be Ba­ki­ra Izet­be­go­vi­ća pro­tiv Sr­bi­je pred Me­đu­na­rod­nim su­dom prav­de, po­li­tič­ki ži­vot u BiH sveo se na ge­ne­ri­ra­nje no­vih kri­za po na­če­lu “kri­zom na kri­zu”. Za po­s­ljed­nje dvi­je, koje ovih da­na “uve­se­lja­va­ju” slu­đe­nu bo­san­sko-her­ce­go­vač­ku jav­nost, po­bri­nu­li su se Saša Ma­ga­zi­no­vić i Da­mir Ma­šić, dva po­li­tič­ka zom­bi­ja po­nik­la u po­li­tič­kom in­ku­ba­to­ru Zlat­ka La­gum­dži­je, “me­š­tra svih bo­san­sko-her­ce­go­vač­kih po­li­tič­kih hu­lja”, ko­ji je je­dan od ključ­nih su­kre­ato­ra ovak­ve BiH u ko­joj je je­di­na po­li­tič­ka stra­te­gi­ja odr­ža­nje neo­dr­ži­va sta­tus qu­oa u jed­nom te­me­lji­to ko­rum­pi­ra­nom i obe­smiš­lje­nom druš­tvu. Naj­pri­je je Saša Ma­ga­zi­no­vić, La­gum­dži­jin sr­p­ski smok­vin list, u Fe­de­ral­nom par­la­men­tu pred­lo­žio jed­nu ur­ne­bes­no “am­bi­ci­oz­nu” dek­la­ra­ci­ju o za­šti­ti sr­p­ske ma­nji­ne u Hrvatskoj, pred­la­gao je na­ime stva­ra­nje fe­de­ral­ne je­di­ni­ce hr­vat­skih Sr­ba. To bi bi­lo ja­ko ple­me­ni­to od gos­po­di­na Ma­ga­zi­no­vi­ća jer se, bez iro­ni­je, s pra­vi­ma ma­nji­na bi­lo gdje i bi­lo kad jed­nos­tav­no ne mo­že “pre­tje­ra­ti”, da ni­je jed­ne kva­ke: gos­po­din Ma­ga­zi­no­vić u do­sa­daš­njem dje­lo­va­nju ni­kad ni­je spo­me­nuo što se do­go­di­lo s nje­go­vih 150.000 su­gra­đa­na Sr­ba ko­ji su ti­je­kom ra­ta i na­kon nje­ga is­cu­ri­li iz Sa­ra­je­va ili su za­vr­ši­li u Ma­šić je naj­vje­ro­jat­ni­je sa­mo me­ga­fon Zlat­ka La­gum­dži­je ko­ji iz po­za­di­ne vu­če kon­ce svo­jih ma­ri­one­ta ins­ta­li­ra­nih u ins­ti­tu­ci­ja­ma BiH Ka­za­ni­ma, gu­bi­li­štu na obron­ci­ma Sa­ra­je­va na ko­jem je Ar­mi­ja BiH po­gu­bi­la ve­ći broj lo­jal­nih Sr­ba ko­ji su ti­je­kom ra­ta os­ta­li u gra­du. Uz­gred, uboj­stva su vr­še­na pod za­po­vjed­niš­tvom Mu­ša­na To­pa­lo­vi­ća Ca­ce, za­po­vjed­ni­ka 10. br­d­ske bri­ga­de Ar­mi­je BiH, ko­ja je bra­ni­la Sarajevo, a ko­ji je na­kon smr­ti, uz naj­vi­še dr­žav­ne po­čas­ti, po­ko­pan na is­tom grob­lju kao i “otac na­ci­je” Ali­ja Izet­be­go­vić. Za­tim se Da­mir Ma­šić, ko­ji je inven­tiv­ni­ji dio ove in­fan­til­ne dvoj­ke, obru­šio svo­jom dek­la­ra­ci­jom na bez­boj­nu dek­la­ra­ci­ju Eu­rop­skog par­la­men­ta o fe­de­ra­li­za­ci­ji BiH ko­ja je ti­pič­ni primjer eska­pis­tič­ke ezo­pov­šti­ne ko­ja svih ovih godina do­la­zi iz Bruxel­le­sa. Ma­šić je tu re­zo­lu­ci­ju pri­ka­zao kao za­bi­ja­nje po­s­ljed­njeg čav­la u li­jes pos­t­dej­ton­ske BiH. Naj­ve­ći ap­surd s po­li­tič­kim zlo­po­ra­ba­ma u ve­zi ove eu­rop­ske dek­la­ra­ci­je ogle­da se u či­nje­ni­ci ka­ko je ona, s ob­zi­rom na tre­nu­tač­no, “dej­ton­sko” sta­nje stva­ri, za­pra­vo svo­je­vr­s­na “de­fe­de­ra­li­za­ci­ja” ve­ćeg bo­san­sko-her­ce­go­vač­kog en­ti­te­ta ad­mi­nis­tra­tiv­no po­di­je­lje­nog na de­set pa­tu­ljas­tih žu­pa­ni­ja, od ko­jih su tek dvi­je mul­ti­et­nič­ke: Sred­nje­bo­san­ska i Her­ce­go­vač­ko-ne­re­tvan­ska, dok u pre­os­ta­lih osam je­dan od kons­ti­tu­tiv­nih na­ro­da ima ap­so­lut­nu ve­ći­nu. Na­ziv “Ma­ši­će­ve re­zo­lu­ci­je”, ko­ja će si­gur­no na­ći svo­je mjes­to u bo­ga­toj “po­vi­jes­ti beš­čaš­ća” BiH, je “Re­zo­lu­ci­ja o osu­di ini­ci­ja­ti­va za fe­de­ra­li­za­ci­ju BiH i nje­nih en­ti­te­ta s ci­ljem et­no-na­ci­onal­nih po­dje­la i sna­že­nje se­pa­ra­tis­tič­kih ten­den­ci­ja”. Ovom ne­vje­ro­jat­nom sta­lji­nis­tič­kom for­mu­la­ci­jom, ko­ja bi “osu­đi­va­la ini­ci­ja­ti­ve”, Da­mir Ma­šić je is­tak­nuo oz­bilj­nu kan­di­da­tu­ru za ov­daš­njeg “fü­hre­ra iz na­šeg so­ka­ka”, uz Vo­jis­la­va Še­še­lja i Dra­že­na Ke­le­min­ca u Sr­bi­ji, od­nos­no Hrvatskoj, fe­no­me­nu o ko­jem sam pi­sao u jed­nom od pret­hod­nih brojeva Ex­pre­ssa, uz jed­nu ogra­du: Ma­šić je naj­vje­ro­jat­ni­je sa­mo me­ga­fon Zlat­ka La­gum­dži­je ko­ji iz po­za­di­ne vu­če kon­ce svo­jih ma­ri­one­ta ins­ta­li­ra­nih u ins­ti­tu­ci­ja­ma BiH. Sa­ma re­zo­lu­ci­ja vr­vi pro­izvolj­nos­ti­ma, ali pr­vi put otvo­re­no i be­skom­pro­mis­no za­go­va­ra uvo­đe­nje prin­ci­pa “je­dan čo­vjek - je­dan glas”, či­me bi se pre­bri­sa­la sva na­ci­onal­na pra­va ma­njin­skih na­ro­da, što je u jed­noj vi­še­na­ci­onal­noj zem­lji rav­no go­vo­ru mrž­nje i zvec­ka­nju oruž­jem, od­nos­no naj­te­ži oblik an­ti­us­tav­nog dje­lo­va­nja. Me­đu­tim, ono što iz­a­zi­va zeb­nju je ono što se do­ga­đa­lo na­kon što je “Ma­ši­će­va re­zo­lu­ci­ja” stav­lje­na na dnev­ni red Fe­de­ral­nog par­la­men­ta. Svi zas­tup­ni­ci iz re­da hr­vat­skih stra­na­ka, HDZ-a i HDZ-a 1990., na­pus­ti­li su par­la­ment, na­kon če­ga je re­zo­lu­ci­ja iz­gla­sa­na, od­nos­no pos­tig­nut je ni­kad do­sa­da vi­đe­ni sve­boš­njač­ki kon­sen­zus, bez ijed­no­ga gla­sa ko­ji bi na­ru­šio ovo na­ci­ona­lis­tič­ko bez­um­lje. Za re­zo­lu­ci­ju je gla­sa­la čak i Na­ša stran­ka, ko­ja je do­sad sta­ja­la po stra­ni kad je ri­ječ o ras­pi­ri­va­nju mrž­nje pre­ma Hrvatima, jer se sva ta ra­bo­ta u su­šti­ni svodi sa­mo na to, za­to što re­zo­lu­ci­ja ne­ma ni­kak­vih iz­gle­da da pro­đe u Do­mu na­ro­da,

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.