Za­mis­li­te da se po­ja­vi ‘do­bro­či­ni­telj’ ko­ji bi uše­tao u Agro­kor i po­pla­ćao du­go­ve. Ne­što slič­no to­me odi­gra­lo se u Vi­so­kom, gra­du ču­da

Express - - PRVA STRANICA - Pi­še:

U svo­jem ro­ma­nu “Cr­ni ga­vran i bi­je­le vra­ne”, ko­ji bi tre­bao bi­ti objav­ljen ove go­di­ne, osje­tio sam po­tre­bu do­nek­le či­ta­te­lji­ma pri­bli­ži­ti sli­ku da­naš­nje Bos­ne i Her­ce­go­vi­ne, su­mor­nu stvar­nost ko­ja je pre­ma vanj­skom svi­je­tu za­mag­lje­na de­be­lim slo­jem pri­je­rat­ne i rat­ne ste­re­ot­pi­je. Zna­či, do­pus­tit ću se­bi ma­lo “sa­mo­pla­gi­ra­nja”: “Bos­na i Her­ce­go­vi­na je zem­lja kraj­nos­ti, plu­so­va i mi­nu­sa, bo­les­nih, am­bi­ci­oz­nih lu­đa­ka i lju­di ko­ji su se pus­ti­li niz stru­ju i bes­po­moć­no plu­ta­li uz ne­vje­ro­jat­ne ko­li­či­ne sa­mo­sa­ža­lje­nja, obi­jes­nih šar­la­ta­na ko­ji su vo­zi­li sku­pe BMW-ove te­ren­ce s će­la­vim gu­ma­ma i si­vih gu­bit­ni­ka s ras­pad­nu­tim Gol­fo­vi­ma s ko­jih su ot­pa­da­le ukras­ne laj­s­ne od laž­nog kro­ma, na­pu­ca­nih, uteg­nu­tih cu­ra i pre­kri­ve­nih, ok­lop­lje­nih že­na ko­je su pod­sje­ća­le na te­ške, olov­ne sje­ne, škr­tih me­ga­lo­ma­na ko­ji su vo­zi­li auto­mo­bi­le od sto­ti­nu ti­su­ća ma­ra­ka i je­li spla­či­ne po dru­go­raz­red­nim res­to­ra­ni­ma i šum­skih rad­ni­ka ili ru­da­ra, s dru­ge stra­ne, ko­ji bi za jed­nu noć za­pi­li svo­je bi­jed­ne pla­će, zak­le­tih ne­vjer­ni­ka ko­ji su se bo­ja­li Bo­ga i po­bož­nih, za­dri­glih vjer­ni­ka ko­ji su jed­nom ru­kom sla­vi­li Gos­po­da, a dru­gu zav­la­či­li u dže­po­ve bliž­nje­ga svo­ga, bla­go­gla­go­lji­vih se­oskih fi­lo­zo­fa i ne­pi­sme­nih aka­de­mi­ka, rat­nih zlo­či­na­ca i vi­šes­tru­kih ubo­ji­ca ko­ji su se zak­li­nja­li u Bo­ga i žr­ta­va ko­ji­ma ni taj nji­hov Bog ni­je vi­še mo­gao po­mo­ći, iako su vje­ro­va­li u nje­ga... Ukrat­ko, zem­lja kra­lje­va i dvor­skih lu­da iz­me­đu ko­jih ni­je pos­to­ja­la jas­na gra­ni­ca”. Dva go­to­vo ne­vje­ro­jat­na do­ga­đa­ja iz pro­tek­log mje­se­ca kao da po­t­vr- Pr­vi do­ga­đaj, naš ek­s­trem­ni mi­nus, ne­što je za što smo mis­li­li ka­ko se do­ga­đa sa­mo u ame­rič­kim fran­ši­za­ma o se­rij­skim ubo­ji­ca­ma ili u Cop­po­li­nu ‘Ku­mu’ đu­ju sli­ku BiH iz mo­je­ga ro­ma­na. Igrom slu­ča­ja, mjes­to rad­nje je iden­tič­no, Vi­so­ko, grad uda­ljen tri­de­se­tak ki­lo­me­ta­ra od Sa­ra­je­va ko­ji je bio po­šte­đen rat­nih ra­za­ra­nja i ko­ji je ti­je­kom ra­ta bio ne­for­mal­na boš­njač­ka pri­jes­tol­ni­ca u ko­ju su se sli­je­va­le go­le­me ko­li­či­ne nov­ca iz arap­skih ze­ma­lja i u ko­je­mu je ne­pri­kos­no­ve­no vla­dao Ha­san Čen­gić, si­va emi­nen­ci­ja Ali­je Izet­be­go­vi­ća i čo­vjek s cr­ne lis­te ame­rič­ke vla­de. Čen­gić je bio poz­nat i kao “po­kre­tač” me­ga­lo­man­skog pro­jek­ta grad­nje ve­leb­ne zrač­ne lu­ke u Vi­so­kom ko­ja je, po pi­sa­nju sa­ra­jev­skih me­di­ja, bi­la pa­ra­van za jed­nu od naj­ve­ćih “pra­oni­ca nov­ca” u ovom di­je­lu Eu­ro­pe. Čen­gić je i da­nas po­djed­na­ko mo­ćan, jer ob­na­ša duž­nost pred­sjed­ni­ka Sa­bo­ra Is­lam­ske za­jed­ni­ce BiH, gre­mi­ja ko­ji ima ve­ći utje­caj na pri­li­ke u BiH ne­go ve­ći­na dr­žav­nih ins­ti­tu­ci­ja. Vi­so­ko je ta­ko­đer poz­na­to po op­sje­na­ru Se­mi­ru Osma­na­gi­ću i nje­go­vim pi­ra­mi­da­ma, te po Za­imu Mu­za­fe­ri­ji ko­ji je, iako na­tur­š­čik, ina­če je po za­ni­ma­nju pro­fe­sor nje­mač­kog i fran­cu­skog je­zi­ka, uz Mus­ta­fu Na­da­re­vi­ća mo­žda po­naj­bo­lji glu­mac ko­ji je po­nik­nuo na pros­to­ru BiH. Mu­za­fe­ri­ja se ne­ko­li­ko go­di­na pred smrt mo­gao vi­dje­ti uz pro­met­ni­cu Sa­ra­je­vo - Ze­ni­ca, ko­ja pro­la­zi po­red Vi­so­kog, ka­ko prodaje med ko­ji je sam pro­izvo­dio. Po tvrd­nja­ma ne­kih Mu­za­fe­ri­ji­nih poz­na­ni­ka iz tog vre­me­na, Za­im Mu­za­fe­ri­ja je umro 2003. u Vi­so­kom, ve­li­kom glum­cu pu­no su vi­še zna­či­le po­hva­le kva­li­te­ti nje­go­va me­da, ne­go bi­lo ko­joj od ge­ni­jal­nih ulo­ga ko­je je za ži­vo­ta odi­grao. A glu­mio je u vi­še od sto­ti­nu te­le­vi­zij­skih i film­skih pro­je­ka­ta. Zna­či, go­vo­ri­mo o gra­du u ko­je­mu su sva ču­da svi­je­ta mo­gu­ća. Pr­vi do­ga­đaj, naš ek­s­trem­ni mi­nus, ne­što je za što smo mis­li­li ka­ko se do­ga­đa sa­mo u ame­rič­kim fran­ši­za­ma o se­rij­skim ubo­ji­ca­ma ili u Cop­po­li­nu “Ku­mu”. Što se do­go­di­lo? Ne­poz­na­ti po­či­ni­te­lji pro­va­li­li su na ima­nje Ami­ra Zu­ki­ća u Vi­so­kom i tu­pim pred­me­tom us­mr­ti­li nje­go­va ko­nja. Je­dan ov­daš­nji por­tal čak je i obja­vio uz­ne­mi­ru­ju­će snim­ke us­mr­će­ne ži­vo­ti­nje. Amir Zu­kić je ina­če vi­so­ko­po­zi­ci­oni­ra­ni član SDA, glav­ni taj­nik stran­ke i zas­tup­nik u Par­la­men­tu Fe­de­ra­ci­je BiH, ko­ji je uhi­ćen 17. ve­lja­če ove go­di­ne pod op­tuž­bom da je po­go­do­vao pri ne­za­ko­ni­tom za­poš­lja­va­nju u jav­ni sek­tor, od­nos­no u Elek­tro­pri­vre­du BiH, zlat­nu ko­ku bo­san­sko­her­ce­go­vač­ke pri­vre­de. Elek­tro­pri­vre­da BiH, vri­jed­na ne­ko­li­ko mi­li­jar­di eura, go­di­na­ma je bi­la pod kon­tro­lom Izet­be­go­vi­će­ve SDA i La­gum­dži­ji­na SDP-a, od­nos­no nji­ho­vih naj­o­da­ni­jih ka­dro­va. Jed­no vri­je­me je, ta­ko, duž­nost di­rek­to­ra Elek­tro­pri­vre­de ob­na­šao La­gum­dži­jin asis­tent sa sa­ra­jev­skog Elek­tro­teh­nič­kog fa­kul­te­ta. Amir Zu­kić je još u pri­tvo­ru, a po­red nje­ga za is­to dje­lo op­tu­že­na su još dva vi­so­ko­po­zi­ci­oni­ra­na čla­na stran­ke. Ovak­ve stva­ri pos­ta­le su mo­gu­će tek na­kon pa­da ka­dro­va Ba­ki­ra Izet­be­go­vi­ća u Su­du i Tu­ži­telj­stvu BiH, glav­nog tu­ži­te­lja Go­ra­na Sa­li­ho­vi­ća i pred­sjed­ni­ce Su­da BiH Me­dži­de Kre­so. Do­tad su Izet­be­go­vi­će­vi šti­će­ni­ci bi­li za­šti­će­ni kao med­vje­di u so­ci­ja­lis­tič­koj Ju­gos­la­vi­ji. Po na­vo-

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.