Za­bav­ne, in­for­ma­tiv­ne i na­da­sve pit­ke vin­ske pri­če

Express - - EX­PRESS -

Vi­nar­stvo je ve­ći­ni dal­ma­tin­skih vi­na­ra us­put­no za­ni­ma­nje ko­jim se ba­ve na­kon što za­vr­še po­sao luč­kog ka­pe­ta­na, ugos­ti­te­lja, ku­ha­ra, ho­te­li­je­ra, gra­đe­vi­na­ra, sve­uči­liš­nog pro­fe­so­ra mar­ke­tin­ga, tr­gov­ca pes­ti­ci­di­ma, igra­ča kri­ke­ta ili stri­jel­ca gli­ne­nih go­lu­bo­va. Vin­ske pri­če u pr­vi plan stva­ra­ju vi­na­re i nji­ho­ve ži­vo­te, stras­ti, ho­bi­je..., na­pi­sao je Gar­maz u uvod­ni­ku knji­ge “Dal­ma­ci­ja Vin­ske pri­če”. Dru­ga mu je to knji­ga o vi­ni­ma. Pr­va se zva­la sa­mo “Vin­ske pri­če” i u njoj je obja­vio 145 por­tre­ta vi­na­ra iz Hr­vat­ske i su­sjed­nih ze­ma­lja, a u ovoj je na sli­čan, se­bi svoj­stven, in­for­ma­ti­van, za­ba­van i na­da­sve pi­tak na­čin pred­sta­vio vi­na­re Dal­ma­ci­je. Na­uči­li smo, među os­ta­lim, da je cr­lje­nak spa­sio Bil­ly The Kid, a da je u Ka­šte­li­ma i je­di­ni vi­nar ko­ji vi­na ra­di od slav­ne kor­ču­lan­ske sor­te po­šip. Ne­ki će se za­ču­di­ti da pos­to­je i cr­ni po­šip te si­vi pla­vac, a ma­lo tko na spo­men svrd­lo­vi­ne ne­će po­mis­li­ti na sto­la­ra. No svrd­lo­vi­na je sta­ra sor­ta za­dar­skog za­le­đa ko­ju je od za­bo­ra­va spa­sio agro­nom Mla­den Anić, Ovaj Za­dra­nin po­dri­je­tlom iz Smil­či­ća uz­ga­jao je ki­vi, cvi­je­će, ukras­ne pal­me... Otac mu je imao 10.000 lo­za i go­vo­rio mu da sve smi­je za­pus­ti­ti, ali njih ne. I kad je pre­uzeo bri­gu o vi­no­gra­du, sje­tio se pri­ča o sta­roj sor­ti. Tr­so­ve je tra­žio go­di­na­ma, bilo ih je sve­ukup­no ne­ko­li­ko sto­ti­na. Da­nas ima po­sa­đe­nih 5000 ko­ma­da, a vi­no je pro­lje­tos bilo hit na za­dar­skom Vin­skom fes­ti­va­lu. al­bec je ne­us­po­re­di­vo poz­na­ti­ja sor­ta od svrd­lo­vi­ne, ali puno je vi­še ljudi ko­ji zna­ju za nju ne­go onih ko­ji su ču­li da vi­no od mal­be­ca ra­de na Pe­lješ­cu. A po­sa­dio ga je ka­pe­tan Pa­vo Mi­li­čić u po­lju, na po­lo­ža­ju na ko­jem je pla­vac da­vao puno gro­žđa, ali kva­li­te­ta je bi­la lo­ša. Bo­bi­ce mal­be­ca ta­mo su već po­čet­kom ruj­na, re­kao je Mi­li­čić Gar­ma­zu, ima­le puno sla­do­ra. Ni­je ni ču­do, kad ta sor­ta

Mus­pi­je­va i u vi­no­gra­du 3000 metara nad mo­rem u Ar­gen­ti­ni. Po­sa­dio je Mi­li­čić i pe­tit ver­dot, ali i char­don­nay. I ni­je je­di­ni ko­ji na mo­ru sa­di sor­te po ko­ji­ma je kon­ti­nen­tal­na Hr­vat­ska poz­na­ti­ja. Na kraj­njem ju­gu, u mjes­tu Mo­lu­nat u Ko­na­vo­skom po­lju, uz gra­ni­cu s Cr­nom Go­rom, gra­še­vi­nu je po­sa­dio Bo­žo Met­ko­vić. Po­nos­no tvr­di da ne zo­vu nje­go­vu obi­telj po gra­du na Ne­re­tvi, ne­go su Met­ko­vić na­zva­li po nje­go­vim pre­ci­ma, ve­le­po­sjed­ni­ci­ma ko­ji su se svo­je­dob­no ta­mo nas­ta­ni­li. A gra­še­vi­nu je po­sa­dio slu­čaj­no. Htio je ne­što bi­je­lo, a do sad­ni­ca dru­gih sor­ti ni­je mo­gao. I po­ka­za­la se ta­ko do­bra da je pla­ni­ra ra­di­ti kao sort­no vi­no, a ne vi­še mi­je­ša­ti s dru­gi­ma. Unatoč žar­kom sun­cu, da­je vi­na s umje­re­nih 12,8 do 13 pos­to al­ko­ho­la. po­šip svi zna­ju kao bi­je­lu sor­tu, ali Jak­ša Kra­jan­čić iz Ča­re na Kor­ču­li ima i cr­ni. Pr­ve je plo­do­ve os­ta­vio ma­lo du­lje na tr­su pa smi­je­šao u rosé sa syra­hom, ca­ber­net sa­uvig­no­nom i plav­cem ma­lim. Za­sa­dio je po­tom još 650 čo­ko­ta i pla­ni­ra ra­di­ti vi­no sa­mo od nje­ga. A iako je po­šip s Kor­ču­le, vi­nar ko­ji se po­sve­tio is­klju­či­vo toj sor­ti je i Ivi­ca Mi­lan iz Ka­štel No­vog. I to s vr­lo do­brim re­zul­ta­ti­ma. Nje­gov su­sjed i ime­njak Ivi­ca Ra­du­nić, pak, zas­lu­žan je za spas cr­ljen­ka. U nje­go­vu su vi­no­gra­du pro­naš­li sta­re čo­ko­te pa do­ka­za­li­ali da je to otac plav­ca ma­log. Ra­do­ni­ća zo­vu Bil­ly The Kid je­rer se kao di­je­te ta­ko pred­stav­ljao ljao u igri ka­ubo­ja i In­di­ja­na­ca. ca. Ame­rič­ki ju­nak ta­ko je spa­sio pa­sio sor­tu ko­ju Ame­ri­kan­ci sla­ve,ave, a zo­vu je zin­fan­del. Ko­ga za­ni­ma ko­ji vi­nar igra kri­ket ket ili tko je pro­da­vao pes­ti­ci­de de pa se po­sve­tio eko­lo­škoj pro­izvod­nji, ne­ka pro­či­ta “Vin­ske pri­če”.

IQu­in­ta Essen­tia, Tris, Smash, Sa­bi­on, De­gar­ra, Bur­žuj..., ne­ki su dal­ma­tin­ski pje­nuš­ci. Vi­še od 10 vi­na­ri­ja ih ra­di od gro­žđa, a u

Mas­le­ni­ci čak i od me­da.

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.