Šte­di­mli­ja je ra­dio ur­ba­ne te­me za NDH, po­bje­gao je kas­ni­je u Beč, gdje ga uhi­ću­je Cr­ve­na ar­mi­ja. U za­to­če­niš­tvu je pro­veo de­set go­di­na. Za­tim je 1955. iz­ru­čen ju­gos­la­ven­skim vlas­ti­ma i in­ter­ni­ran na Go­li otok, gdje je bio če­ti­ri go­di­ne

Express - - PRVA STRANICA -

Gri­esbach, po na­ci­onal­nos­ti Ni­je­mac, bio je zla­tar, ali se po­čeo pro­fe­si­onal­no ba­vi­ti fo­to­gra­fi­jom. Os­no­vao je za­jed­no sa šo­go­rom tvrt­ku Gri­esbach i Kna­us za pro­izvod­nju fo­to-raz­gled­ni­ca, ko­je su u tom me­đu­rat­nom raz­dob­lju bi­le izu­zet­no poz­na­te. Kao fo­to­graf je su­ra­đi­vao sa ča­so­pi­som Svi­jet te s Ju­gos­la­ven­skom aka­de­mi­jom zna­nos­ti i umjet­nos­ti. Za vri­je­me NDH dr­žao je pre­da­va­nja o fo­to­gra­fi­ji, a 10. trav­nja, 1941. sni­mio je moć­nu se­ri­ju fo­to­gra­fi­ju “Ula­zak Ni­je­ma­ca u Za­greb”, ko­je go­to­vo film­skim ka­dri­ra­njem obje­di­nju­ju či­ta­vu pa­le- tu emo­ci­ja ta­daš­njeg Za­gre­ba. Zbog nje­mač­kog po­dri­je­tla uhi­ćen je 1945., imo­vi­na mu je kon­fis­ci­ra­na, te in­ter­ni­ran u lo­gor na Kr­n­di­ji u ko­jem su ma­sov­no bi­li za­to­če­ni Ni­jem­ci i ta­mo je umro od is­crp­lje­nos­ti. “Ka­ko je nje­gov opus bio mar­gi­na­li­zi­ran tek mu je 1994. u Hr­vat­skom dr­žav­nom ar­hi­vu pri­re­đe­na iz­lož­ba pod na­zi­vom “Li­je­pa na­ša”, na­po­mi­nje Pe­tra Bra­un. Pe­ro Dra­gi­la, sa­mo­uki fo­to­graf i član KPJ, sni­mio je iz­me­đu os­ta­lo­ga par­ti­zan­sko bol­nič­ko sklo­ni­šte iz­nad Brez­ni­ce 1945. go­di­ne, a na­kon ra­ta je ra­dio u di­plo­am­ci­ji u Wa­shin­g­to­nu, me­đu­tim, na­kon su­ko­ba Ti­to-Sta­ljin 1948. iz­jas­nio se za In­for­m­bi­ro i emi­gri­rao u Če­hos­lo­vač­ku. Ta­mo je po­kre­nuo imi­grant­ski ča­sop­si No­va bor­ba ko­ja je kri­ti­zi­ra­la ju­gos­la­ven­sku vlast. Mla­den Gr­če­vić iz­gra­dio je us­pješ­nu me­đu­na­rod­nu ka­ri­je­ru. Vi­lim Sc­hwarz je po­gi­nuo za vri­je­me nje­mač­kog de­san­ta na Dr­var 1944. go­di­ne. Zas­tup­ljen je i Ivan Sof­ta/ Sop­ta ko­ji je sti­gao iz Her­ce­go­vi­ne u Za­greb 1943 gdje se za­poš­lja­va kao fo­to­graf u ure­du Svje­tlo­pis­ne služ­be pri Pred­sjed­niš­tvu Vla­de NDH. Pu­to­vao je s us­ta­škim pos­troj­ba­ma, oso­bi­to je­di­ni­ca­ma Cr­ne le­gi­je, ko­ju je sni­mao Le­ica fo­to­apa­ra­tom u po­ho­du na is­toč­nu Bos­nu - “Zgra­da ko­man­de”, Duv­no, sr­panj, 1942. “Cr­na le­gi­ja u po­ho­du na Is­toč­nu Bos­nu”, Dri­na, ožu­jak/svi­banj, te “Na pu­tu od Me­đe­đe do Vi­še­gra­da”, ožu­jak/svi­banj 1942. Objav­lji­vao je u us­ta­škim dnev­ni­ci­ma Sprem­nost i Hr­vat­ski na­rod. Gu­bi mu se sva­ki trag u svib­nju 1945. go­di­ne, u pov­la­če­nju pre­ma Aus­tri­ji, vje­ro­jat­no na Ble­ibur­gu. U lje­to 1945. Ze­malj­ska ko­mi­si­ja za ut­vr­đi­va­nje zlo­či­na oku­pa­to­ra i nji­ho­vih po­ma­ga­ča Fe­de­ral­ne dr­ža­ve Hr­vas­t­ke pro­gla­si­la ga je kri­vim za rat­ni zlo­čin u od­sut­nos­ti. Ed­mund Stőger bio je za­pos­len u fo­to-služ­bi NDH, a naj­poz­na­ti­ji je po fo­to­gra­fi­ja­ma kon­cen­tra- cij­skog lo­go­ra u Ja­se­nov­cu, ko­je su bi­le pre­zen­ti­ra­ne na iz­lož­bi “Po­zi­tiv­ni rad lo­go­ra”, otvo­re­ne u ruj­nu 1942. go­di­ne na Za­gre­bač­kom zbo­ru. Ka­ko je fo­to­gra­fi­je sni­mao u pro­pa­gan­d­ne svr­he us­ta­škog re­ži­ma na snim­ka­ma ni­su za­bi­lje­že­ne stra­ho­te lo­go­ra ni­ti stra­vič­ne sud­bi­ne lo­go­ra­ša ne­go fri­zi­ra­na sva­kod­nev­ni­ca za­tvo­re­ni­ka. To se vi­di na se­ri­ji iz­lo­že­nih fo­to­gra­fi­ja “Kon­cen­tra­cij­ski lo­gor Ja­se­no­vac”, snim­lje­nih u lje­to 1942. go­di­ne, gdje pri­mje­ri­ce lo­go­ra­ši ple­tu ko­ša­re. Ka­ko je is­t­k­nu­la Pe­tra Bra­un, dio tog fo­to ma­te­ri­ja­la ko­ri­šten je u pr­vom pos­li­je­rat­nom fil­mu “Ja­se­no­vac” iz 1945. go­di­ne. Fo­to­graf­ski opus no­vi­na­ra i pu­bli­cis­ta Mah­mu­da Konj­ho­dži­ća, is­ti­če, Pe­tra Bra­un, ko­ji je pi­sao i ure­đi­vao ile­gal­ni ko­mu­nis­tič­ki list Na­ro­dan bor­ba. Ta­ko­đer je bio član re­dak­ci­je rat­nog Vjes­ni­ka, a za­tim je or­ga­ni­zi­rao ti­ska­ru na os­lo­bo­đe­nom te­ri­to­ri­ju Otoč­ca, ni­je poz­nat jav­nos­ti i ne spo­mi­nje se ni jed­noj bi­ogra­fi­ji. Za vri­je­me ra­ta uglav­nom je sni­mao pri­zo­re iz sva­kod­nev­nog ži­vo­ta par­ti­za­na ali i ci­vi­la, pri­mje­ri­ce, sli­ke tr­ž­ni­ce u Top­su­kom 1944. go­di­ne te po­kret­ne obu­ćar­ske ra­di­oni­ce na Kor­du­nu. Sa­vo Mar­ko­vić Šte­di­mli­ja, no­vi­nar i pu­bli­cist, te za­go­vor­nik cr­no­gor­ske dr­žav­ne sa­mos­tal­nos­ti, ko­ji je ra­dio u Svje­tlo­pis­noj služ­bi pri Pred­sjed­niš­tvu Vla­de NDH. Sni­mao je ur­ba­ne i so­ci­jal­ne te­me, po­put pri­zo­ra “Bed­nja kraj Ivan­ca”, iz sr­p­nja 1942. go­di­ne. Zbog po­li­tič­kog dje­lo­va­nja pred kraj ra­ta od­la­zi u Beč gdje ga uhi­ću­je Cr­ve­na ar­mi­ja. U za­to­če­niš­tvu je pro­veo de­set go­di­na. Za­tim je 1955. iz­ru­čen ju­gos­la­ven­skim vlas­ti­ma i in­ter­ni­ran na Go­li otok gdje je bio če­ti­ri go­di­ne. U ni­ti jed­noj nje­go­voj bi­ogra­fi­ji ne­ma po­da­ta­ka o nje­go­vom ra­du i fo­to-služ­ba­ma NDH.

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.