Hart je na­pi­sao u os­no­vi tri­ler pun okrut­nos­ti, ali i lju­ba­vi, u ko­joj is­kup­lje­nje po­ku­ša­va pro­na- ći je­dan osu­đe­nik na pa­kao već za ži­vo­ta, a po mje­ri­li­ma abra­ham­skih re­li­gi­ja i na­kon nje­ga

Express - - PRVA STRANICA - Pi­še:

Ci­je­log ži­vo­ta na­si­lje je bi­lo po­put nje­go­ve sje­ne. Pa ako je svi­jet bio od­vrat­no mu­či­li­šte sla­bi­jih, sla­bi­je na­oru­ža­nih i ma­nje lu­dih, on je znao da će pre­ži­vje­ti sa­mo ako u nje­mu bu­de naj­lu­đa zvi­jer. I naj­in­te­li­gent­ni­ja. Mic­ha­el je bio ga­dan tip. Vr­lo ga­dan. Ta­ko zas­tra­šu­ju­će bru­ta­lan i ne­mi­lo­sr­dan da čak ni­ti u pod­zem­lju or­ga­ni­zi­ra­nog kri­mi­na­la New Yor­ka ni­je mo­rao oso­bi­to čes­to osob­no okr­va­vi­ti ru­ke. Dru­gog iz­bo­ra ni­je imao još ot­ka­ko su on i nje­gov mla­đi, sla­baš­ni, zlos­tav­lja­ni brat kao ma­li­ša­ni odras­ta­li u tom prok­le­tom, hlad­nom si­ro­ti­štu u ko­jem ni­je bi­lo ni­če­ga osim na­si­lja, ne­pre­gled­nog mo­ra bez­na­đa, umi­ra­nja od bo­les­ti si­ro­maš­nih i vre­me­na. I baš kad su tre­ba­li bi­ti po­svo­je­ni, Mic­ha­el je od­lu­čio pre­uze­ti je­dan ta­ko prok­le­to čist i oprav­dan zlo­čin na se­be, jer nje­gov brat Ju­li­an ne bi bio u sta­nju pre­ži­vje­ti po­s­lje­di­ce. I za­to je po­bje­gao na je­di­no mjes­to u ko­jem je bru­tal­na, ne­mi­lo­srd­na zvi­jer u nje­mu mo­gla pred­stav­lja­ti pred­nost – me­đu gan­g­s­te­re New Yor­ka. „Že­ljez­na ku­ća“Joh­na Har­ta prok­le­to je bol­na knji­ga, ne­mi­lo­srd­no ci­jep­lje­na od naj­ma­njeg na­go­vje­šta­ja me­lo­dra­me. Ov­dje ne pos­to­je kli­še­ji po­put pi­što­lja na zi­du u pr­vom i tre­ćem či­nu. Ov­dje se pi­štolj po­jav­lju­je već u pr­voj re­če­ni­ci, da bi sa­mo tri­de­se­tak stra­ni­ca da­lje po­či­nio pra­vi po­kolj. Hart je na­pi­sao u os­no­vi tri­ler pun okrut­nos­ti, ali i lju­ba­vi u ko­joj is­kup­lje­nje po­ku­ša­va pro­na­ći je­dan osu­đe­nik na pa­kao već za ži­vo­ta, a po mje­ri­li­ma abra­ham­skih re­li­gi­ja i na­kon nje­ga. „Že­ljez­na ku­ća“je, ta­ko­đer, i pri­ča o jed­noj obi­telj­skoj tra­ge­di­ji ko­ja se pro­te­že kroz dva de­set­lje­ća i od New Yor­ka do Sje­ver­ne Ka­ro­li­ne u ko­joj je Hart ro­đen i u ko­joj dan­da­nas ži­vi i pi­še. U nje­go­vom ro­ma­nu mi­je­ša­ju se ljud­skost i ne­ljud­skost, zlos­tav­lja­no di­je­te kod Har­ta je u sta­nju u oča­ju uro­ni­ti u zlo­čin ka­ko bi se ma­kar na tre­nu­tak iš­ču­pa­lo iz pak­la, a sve ono što se odras­li­ma do­ga­đa dva­de­set go­di­na pos­li­je, lo­gič­na je po­s­lje­di­ca ho­ro­ra ko­ji druš­tvo tra­di­ci­onal­no skri­va pod krin­kom druš­tva na­pret­ka i bla­gos­ta­nja. Bi­lo da je ri­ječ o su­da­ru bi­je­de i bo­gat­stva, opi­su ek­s­trem­no za­štit­nič­ki nas­tro- je­ne se­na­to­ro­ve že­ne nad svo­jim po­svo­je­nim si­nom ili mah­ni­tom, ne­za­us­tav­lji­vom zlu jed­ne sta­re že­ne. U „Že­ljez­noj ku­ći“Hart tom druš­tvu u li­ce ba­ca že­ljez­nu ru­ka­vi­cu. Pri­tom on toč­no zna o če­mu pi­še. On je sam plod tog di­je­la ame­rič­kog ju­ga, pa ka­da svo­je li­ko­ve ne­mi­lo­srd­no ga­zi, bru­tal­no u ma­ni­ri kak­ve dos­to­jev­šti­ne, či­ta­telj mo­že bi­ti prok­le­to si­gu­ran da se iza nje­go­ve fik­ci­je kri­je ci­je­li je­dan čo­por de­mo­na, zlih lju­di, ga­do­va i mo­re pat­nje ko­je pos­to­ji ili je ba­rem pos­to­ja­lo u stvar­nos­ti, a ko­ji lju­de sku­pa s kos­ti­ma po­či­nju žva­ka­ti još od dje­tinj­stva i ne pres­ta­ju sve do kra­ja ži­vo­ta. Po­put ne­kih od naj­re­alis­tič­ni­jih ves­ter­na, ov­dje ne­ma pre­vi­še sim­pa­tič­nih li­ko­va. Tre­nu­ci lju­ba­vi i svje­tla u noć­noj mo­ri ov­dje se ogle­da­ju u lo­jal­nos­ti bra­će kad je­dan pris­ta­je na žr­tvu u kr­vi ili kad oko­rje­li ubo­ji­ca ot­kup­lje­nje po­ku­ša­va pro­na­ći u lju­ba­vi ap­so­lut­no ne­duž­ne že­ne, sa­vr­še­no nes­po­sob­ne poj­mi­ti kla­oni­cu oko se­be, da bi od dje­tinj­stva prok­le­ti dje­čak ko­ji nas­to­ji sa­mo pre­ži­vje­ti, shva­tio da je sa svo­jom lju­bav­lju u sta­nju sa­mo to da ubo­ji­ce ko­ji pro­go­ne nje­ga, za­pra­vo pro­na­đu nju sa­mo ka­ko bi na­ni­je­li bol nje­mu. Tvr­da, bru­tal­na, okrut­na pri­ča či­ta­te­lju će mo­žda za­ve­za­ti že­lu­dac u čvor, mo­žda će ga do­ves­ti na rub su­za svo­jom uvjer­lji­voš­ću, pa će mo­žda i od­lo­ži­ti knji­gu. No, ono što ne­će mo­ći ig­no­ri­ra­ti jest tvr­da i bol­na či­nje­ni­ca da je svi­jet, i to sa­mo onaj za­pad­ni, da­nas na­iz­gled pu­no ma­nje od­vrat­no mjes­to za dje­tinj­stvo od onog iz opi­sa vik­to­ri­jan­skog do­ba Da­vi­da Cop­per­fi­el­da, ali da je ljud­ska pri­ro­da i pos­to­tak ga­do­va u čo­vje­čans­tvu is­ti kao i on­da.

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.