OVO JE DRUŠ­TVO KO­JE JE MA­MIĆ GRADIO

Zdrav­ko Ma­mić go­di­na­ma je stal­ni gost cr­nih kro­ni­ka, pa ni ovaj tje­dan ni­je bio iz­nim­ka

Express - - PRVA STRANICA - Pi­še: TO­MIS­LAV KLAUŠKI

Dra­ma­tič­no pri­op­će­nje No­go­met­nog klu­ba Di­na­mo objav­lje­no ne­po­sred­no na­kon ovo­tjed­nog aten­ta­ta na Zdrav­ka Ma­mi­ća u To­mis­lav­gra­du za­vr­ši­lo je važ­nom re­če­ni­com: “Sra­mi­mo se druš­tva u ko­jem ži­vi­mo”. To je nji­ho­vo pra­vo. I to je mo­žda čak i is­ti­na. Ali to je, na­ža­lost, druš­tvo ko­je je i Zdrav­ko Ma­mić de­set­lje­ći­ma gradio. To je druš­tve­na kli­ma ko­ju je Ma­mić go­di­na­ma kre­irao. I to su okol­nos­ti u ko­ji­ma su fi­zič­ki na­pa­di, pri­jet­nje, obra­ču­ni, ša­ke­ta­nja, a sad i aten­ta­ti pos­ta­li pra­te­ći ele­men­ti nje­go­va sport­skog i druš­tve­nog dje­lo­va­nja. Zdrav­ko Ma­mić go­di­na­ma je stal­ni gost cr­nih kro­ni­ka, pa ni ovaj tje­dan ni­je bio iz­u­ze­tak. Ne pa­da nam na pa­met od žr­tve aten­ta­ta pra­vi­ti kriv­ca ni­ti pod­le­ći is­ku­še­nju mno­gih gra­đa­na po druš­tve­nim mre­ža­ma ko­ji su za­klju­či­li da je Ma­mić “sam kriv” za to što ga je snaš­lo. Prem­da su već nje­go­ve na­smi­ja­ne fo­to­gra­fi­je iz bol­ni­ce sat vre­me­na na­kon na­pa­da su­ge­ri­ra­le da ni on sam ni­je bio pre­vi­še šo­ki­ran i užas­nut puc­nje­vi­ma. Ov­dje će­mo kre­nu­ti tra­gom Di­na­mo­va pri­op­će­nja i tvrd­nje ka­ko se “sra­me druš­tva u ko­jem ži­vi­mo”. Pi­ta­nje je je­su li se ta­ko sra­mi­li druš­tva i kad ga je Zdrav­ko Ma­mić sra­mo­tio. Re­ci­mo, kad je pri­je tri go­di­ne kaz­ne­no pri­jav­ljen DORH-u zbog pri­jet­nji smr­ću mla­dom no­go­me­ta­šu i nje­go­voj obi­te­lji uz iz­ja­ve da će ih “po­bi­ti i iš­ču­pa­ti im gr­kljan”. Oni su ga oz­bilj­no shva­ti­li. Ili kad je jed­nom no­vi­na­ru pri­je­tio da će U društvu u ko­jem je Ma­mić pri­je­tio, na­pa­dao, pso­vao, vri­je­đao, hu­škao, ši­rio go­vor mrž­nje, me­tak je tek onaj lo­gič­ni, prem­da uža­sa­va­ju­ći nas­ta­vak ga “pre­bi­ti kao mač­ku”, dru­gom da će ga “po­jes­ti mrak”, a tre­ćeg i sam fi­zič­ki na­pao. Ili kad je na­pa­dao po­li­caj­ce, ša­ke­tao čel­ni­ke dru­gih klu­bo­va, tu­kao grad­ske služ­be­ni­ke... Ili kad je mi­nis­tra na­pa­dao za­to što je Sr­bin, a tre­ne­ru pso­vao “mus­li­man­sku maj­ku”. Di­na­mo je tad šu­tio. Je li se sra­mio? Nećemo to ni­kad saz­na­ti. Ali jas­no je ka­ko je ovo druš­tvo u ko­jem smo doš­li do to­ga da se na Di­na­mo­va sa­vjet­ni­ka pu­ca iz bu­si­je (na­sre­ću, ne­us­pješ­no) upra­vo Ma­mić go­di­na­ma gradio. Bio je­dan od nje­go­vih no­se­ćih stu­po­va. S de­be­lim ve­za­ma u po­li­ti­ci, po­li­ci­ji i pra­vo­su­đu, u gra­du i dr­ža­vi, u no­go­met­nom sa­ve­zu i na Pan­tov­ča­ku, u me­di­ji­ma i svim ins­ti­tu­ci­ja­ma ko­je Di­na­mo sad op­tu­žu­je da ni­su efi­kas­ne u za­šti­ti Ma­mi­ća. U društvu u ko­jem je Ma­mić pri­je­tio, na­pa­dao, pso­vao, vri­je­đao, hu­škao, ši­rio go­vor mrž­nje, me­tak je tek onaj lo­gič­ni, prem­da uža­sa­va­ju­ći nas­ta­vak. To sad pla­ši Di­na­mo, kao što je go­di­na­ma pla­ši­lo i sve one ko­ji su Ma­mi­ću sta­li na put. Uklju­ču­ju­ći i gra­đa­ne ko­ji su tr­pje­li nje­go­ve hu­li­gan­ske i šo­vi­nis­tič­ke is­pa­de. Sku­pa s nje­go­vim klu­bom ko­ji se od to­ga ni­kad ni­je ogra­dio. I opet, sve to ne zna­či da je Ma­mić sam kriv za ovo što ga je snaš­lo ni­ti slu­ži kao oprav­da­nje za ono­ga tko je na nje­ga za­pu­cao. Ov­dje se ra­di o to­me da su se hr­vat­ski gra­đa­ni pu­no pri­je Di­na­ma po­če­li “sra­mi­ti druš­tva u ko­jem ži­ve” i u ko­jem je Zdrav­ko Ma­mić bio je­dan od glav­nih aktera. Dav­no je proš­lo vri­je­me za iš­ču­đa­va­nje.

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.