Mla­đe je sla­đe i vi­še tra­ži, a sta­ri­je br­že leg­ne, po­ka­za­la su dva vi­na

Express - - EXPRESS -

Dos­ta mi je tre­ba­lo da se sje­tim je­la ko­je bi sa­vr­še­no pra­ti­lo Po­šip 2016. An­dre To­mi­ća, a ugod­no je bi­lo če­ka­ti ide­ju uz ča­šu u ko­joj se fi­no vi­no ra­zvi­ja. Omi­ri­sa­ti ga, ku­ša­ti, do­to­či­ti ma­lo da bi se os­vje­ži­lo, ka­ko se to ka­že, ia­ko je važ­no da ga ne bu­de u ča­ši pre­ma­lo jer tad gu­bi i mi­ris i okus. Pa li­je­po je i us­po­re­di­ti ga s vi­nom od is­te sor­te i iz is­te vi­na­ri­je, ali iz 2015. Sta­ri­je je br­že le­glo. Do­pa­lo se na pr­vu i jed­nos­tav­ni­je je bi­lo uži­va­ti. Ho­bot­ni­ca is­pod pe­ke ili lig­nje sa ža­ra od­mah su se po­ja­vi­le kao ide­ja za prat­nju po­ši­pu iz 2015., vi­nu či­ji je oz­bi­ljan “pro­blem” to što te­če. La­ko se pi­je i bu­te­lja se br­zo is­praz­ni. Mla­đi po­šip bio je zah­tjev­ni­ji, što kod vi­na ina­če ni­je pra­vi­lo. U ovom je slu­ča­ju raz­li­ka i ve­ća jer je To­mić pro­mi­je­nio na­čin pro­izvod­nje. Ber­bu 2016. dje­lo­mič­no je od­nje­go­vao na kvas­ci­ma u ba­čvi­ca­ma od fran­cu­skog i sla­von­skog hras­ta. To je oba­vez­na teh­no­lo­gi­ja pri pro­izvod­nji šam­pa­nja­ca i bo­ljih pje­nu­ša­ca, čes­to se ko­ris­ti kod mir­nih vi­na od char­don­naya, a s po­ši­pom su se ta­ko već po­igra­li Lu­ka Kra­jan­činć s Kor­ču­le te vi­na­ri­ja Ma­di­ra­zza s Pe­lješ­ca, či­ja su vi­na oz­na­če­na sa “sur lie”, što zna­či “na kvas­ci­ma”. Pos­tu­pak vi­ni­ma da­je po­seb­nu svje­ži­nu, aro­me kru­ha ili bri­oša te pu­no­ću i kom­plek­s­nost. Vi­na od­nje­go­va­na na kvas­ci­ma u pra­vi­lu su i du­go­vječ­ni­ja od onih ko­ja se di­žu s ta­lo­ga čim pres­ta­ne fer­men­ta­ci­ja. To ne mo­ra zna­či­ti da su kva­li­tet­ni­ja, ne­go ima­ju dru­gu vr­stu svje­ži­ne ko­ja du­lje tra­je u bo­ci. To­mi­će­vu Po­ši­pu 2016. ne­tom na­kon pos­lu­ži­va­nja osje­tio se mi­ris to­plog kru­ha kroz ko­ji se po­la­ko pro­bi­ja­la njež­na aro­ma ze­le­ne kru­ške. Ka­ko je vri­je­me pro­la­zi­lo, is­ka­zi­va­le su se i su­he ma­re­li­ce te me­di­te­ran­sko bi­lje, po či­jim je mi­ri­si­ma po­šip pre­poz­nat­ljiv. Okus je pun, re­la­tiv­no to­pao, ipak je ri­ječ o 13,5 pos­to al­ko­ho­la, i du­go tra­je. Zbog to­ga je i do­jam da ga se ne mo­že pu­no po­pi­ti. Ni­je to vi­no ko­je se od­mah pro­gu­ta. Li­je­po ga je pro­vr­tje­ti po us­ti­ma i tra­ži da se ma­lo raz­mis­li o nje­mu, pa ga je re­la­tiv­no ma­lo do­volj­no uz ru­čak. To je u skla­du s iz­re­kom za ko­ju ne znam

Uje li je An­dro To­mić smis­lio, ali je po njoj poz­nat: “Vi­no se pi­je na ure, a ne na li­tre”. I kad se pi­je po­la­ko, stig­ne se sje­ti­ti uz ko­je ga je­lo pos­lu­ži­ti. Ho­bot­ni­cu da, ali na sa­la­tu. Gro­žđe za ovaj Po­šip sti­že s dva hvar­ska lo­ka­li­te­ta, s Age­ra iz­me­đu Jel­se i Sta­ro­ga Gra­da, te s juž­nih obro­na­ka oto­ka. va­ra­nin nam je ta­ko po­nu­dio ma­lo druk­či­je iš­či­ta­va­nje kor­ču­lan­ske sor­te. Po­šip je pri­rod­ni kri­ža­nac brat­ko­vi­ne i zla­ta­ri­ce blat­ske. Po­to­nja je sor­ta na lis­ti kri­tič­no ugro­že­nih u Hr­vat­skoj. Ima je go­to­vo sa­mo na Kor­ču­li, a pre­ma služ­be­nim po­da­ci­ma, 2013. je bi­la po­sa­đe­na ukup­no na sa­mo 0,56 hek­ta­ra, što je ot­pri­li­ke ve­li­či­na no­go­met­nog igra­li­šta. Ovu zla­ta­ri­cu ne tre­ba mi­je­ša­ti sa zla­ta­ri­com vr­gor­skom ko­ja se uz­ga­ja u čis­tim na­sa­di­ma u vi­no­gra­dar­skoj po­dre­gi­ji Dal­ma­tin­ska za­go­ra. To je zla­ta­ri­ca od ko­je pos­to­ji ne­ko­li­ko vi­na na tr­ži­štu, a naj­poz­na­ti­je se pro­da­je pod ime­nom Li­vi­ja i ra­di ga opu­zen­ska vi­na­ri­ja Pro­vić. Dru­ga po­ši­po­va maj­ka brat­ko­vi­na ta­ko­đer je ugro­že­na, no ne po­put zla­ta­ri­ce blat­ske. Ona spa­da u “sa­mo” ugro­že­ne sor­te. Ni nje vje­ro­jat­no ne­ma iz­van Kor­ču­le, a od­li­ku­je je iz­ra­že­ni­ja ki­se­lost pa se sa­di uz sor­te po­put po­ši­pa i ma­ra­šti­ne, ka­ko bi vi­ni­ma osi­gu­ra­la svje­ži­nu. Dr. Mar­cel Je­la­ska iz split­skog Ins­ti­tu­ta za ja­dran­ske kul­tu­re je pri­je 50-ak go­di­na is­tra­ži­vao po­dri­je­tlo po­ši­pa i na­šao za­pis u ar­hi­vi­ma sta­rih kor­ču­lan­skih obi­te­lji da je pr­va ber­ba gro­žđa te sor­te bi­la 1880. Po­šip pra­ti i li­je­pa le­gen­da da je pr­vi trs sre­di­nom 19. sto­lje­ća pro­na­šao te­žak Ma­rin To­ma­šić Bar­ba­ca iz Smok­vi­ce. Bi­la je to sa­mo­nik­la lo­za ko­ju je pre­sa­dio, raz­m­no­žio pa po­di­je­lio su­sje­di­ma. No tu je le­gen­du kra­jem proš­le go­di­ne de­man­ti­rao dr. Ni­ko­la Mi­ro­še­vić, umi­rov­lje­ni pro­fe­sor za­gre­bač­kog Agro­nom­skog fa­kul­te­ta i du­go­go­diš­nji šef fa­kul­tet­skog Za­vo­da za vi­no­gra­dar­stvo i vi­nar­stvo, ina­če i sam Kor­ču­la­nin. Bi­lo je to baš na pred­stav­lja­nju To­mi­će­vih vi­na u Za­gre­bu, a Mi­ro­še­vić je ot­krio da se po­šip spo­mi­nje već u 17. sto­lje­ću.

HZe­len­kas­ti od­sjaj u ča­ši po­ši­pa iz 2016. od­mah je po­ka­zi­vao ka­ko je ri­ječ o mla­đem vi­nu. U ča­ši s 2015. prev­la­da­va­la je zlat­na bo­ja.

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.