Od ko­mu­niz­ma u Hr­vat­skoj ni­je os­ta­lo ni­šta; ne­ma ih na Mar­ko­vu tr­gu, na tri­bi­na­ma sport­skih sta­di­ona, ne va­lja­ju se u go­mi­la­ma uli­ca­ma, ne pri­je­te plin­skim bo­ca­ma... Pos­to­je sa­mo u gla­va­ma re­vi­zi­onis­ta

Express - - PRVA STRANICA -

El­fa, na­vi­ja­nje nje­mač­kih na­vi­ja­ča u Pra­gu na­zo­ve ve­li­čans­tve­nim. Kao što je po­sve ne­mo­gu­će da ije­dan nje­mač­ki re­pre­zen­ta­ti­vac do­gra­bi služ­be­ni mi­kro­fon i po­ve­de na­cis­tič­ko skan­di­ra­nje. Us­po­red­ba nje­mač­kih i hr­vat­skih no­go­met­nih re­pre­zen­ta­ti­va­ca, njemačkog i hr­vat­skog druš­tva, Nje­mač­ke i Hr­vat­ske, za­pra­vo je be­smis­le­na. To su dva raz­li­či­ta svi­je­ta ko­ja di­je­li du­bo­ki ci­vi­li­za­cij­ski jaz, ta­ko du­bok da tre­nut­no ne vi­di­mo na­čin da ga se pre­mos­ti. A pre­mos­ti­ti ga se mo­že sa­mo s jed­ne stra­ne, s one hr­vat­ske. aime, na­ci­zam je dav­no ap­sol­vi­ra­na te­ma u Nje­mač­koj. U de­set­lje­ći­ma pos­li­je 2. svjet­skog ra­ta Nje­mač­ka se su­oča­va­la s na­cis­tič­kom proš­loš­ću, pro­la­zi­la pro­ces de­na­ci­fi­ka­ci­je, do­ni­je­la za­ko­ne ko­ji stro­go sank­ci­oni­ra­ju upo­tre­bu sim­bo­la i pa­ro­la Tre­ćeg Re­ic­ha, i što se to­ga ti­če da­nas u nje­mač­kom druš­tvu pos­to­ji je­dins­tven stav – na­ci­zam je zlo. U nje­mač­kom me­dij­skom i

Njav­nom pros­to­ru ne­će­te ču­ti da je Si­eg He­il sta­ri nje­mač­ki poz­drav ko­jeg su na­cis­ti kom­pro­mi­ti­ra­li. On­dje se ne­će za­ko­tr­lja­ti ini­ci­ja­ti­va da se u Mün­c­he­nu pro­mi­je­ni ime tr­ga na­zva­nog po Sop­hie i Han­su Sc­hol­lu, čla­no­vi­ma stu­dent­skog po­kre­ta ot­po­ra na­cis­tič­kom re­ži­mu, ko­ji su s još jed­nim čla­nom, Chris­top­hom Prob­s­tom, uhi­će­ni 1943. i osu­đe­ni na smrt na gi­ljo­ti­ni. oš ma­nje će on­dje iko­me zdra­vo­me pas­ti na pa­met da bi, kad je već za­bra­njen Hi­tle­rov “Me­in Kam­pf”, va­lja­lo za­bra­ni­ti i Marxov “Ka­pi­tal” i slič­ne idi­ota­ri­je kak­ve sva­kod­nev­no mo­že­te ču­ti s hr­vat­skih po­li­tič­kih vi­so­va. I kak­ve su obi­lje­ži­le Hr­vat­sku od osa­mos­ta­lje­nja. Hr­vat­ska se od osa­mos­ta­lje­nja ni­je na pra­vi na­čin su­oči­la s tim od­sječ­kom vlas­ti­te proš­los­ti, pa ta­ko ni­je ni mo­gla za­po­če­ti pro­ces de­us­ta­ši­za­ci­je i do­ni­je­ti jas­ne za­ko­ne ko­ji bi oz­bilj­no sank­ci­oni­ra­li upo­ra­bu sim­bo­la i pa­ro­la NDH. Umjes­to to­ga po­ja­vi­la se snaž­na stru­ja os­po­ra­va­te­lja us­ta­ških zlo­či­na i zlo­či­nač­ke na­ra­vi NDH uop­će, stru­ja re­vi­zi­onis­ta ko­jih se mo­že jed­na­ko pro­na­ći me­đu po­lu­svi­je­tom, na Kap­to­lu, na Mar­ko­vu tr­gu i na Pan­tov­ča­ku. A kad se i po­ve­de raz­go­vor o us­ta­škoj proš­los­ti, tak­vi se za­do­vo­lje na­čel­nom osu­dom dva­ju to­ta­li­ta­ri­za­ma, us­ta­škog i ko­mu­nis­tič­kog. Ono što umi­je nje­mač­ki no­go­me­taš, za­uze­ti ja­san stav pre­ma kon­kret­nom do­ga­đa­ju, ne umi­ju (ili još go­re, ne že­le) naj­od­go­vor­ni­je oso­be hr­vat­ske po­li­ti­ke. Pri­tom od ko­mu­niz­ma i nje­go­vih za­go­va­ra­te­lja u Hr­vat­skoj ni­je os­ta­lo ni­šta; ne­ma ih na Mar­ko­vu tr­gu, na tri­bi­na­ma sport­skih sta­di­ona, ne va­lja­ju se u go­mi­la­ma uli­ca­ma, ne pri­je­te plin­skim bo­ca­ma... Pos­to­je sa­mo u gla­va­ma re­vi­zi­onis­ta, kao pri­ru­čan ali­bi nji­ho­vu pos­to­ja­nju i nji­ho­vim pr­lja­vim pos­lo­vi­ma.

J

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.