Svi­ma je u re­du ‘su­ho cr­no vi­no’, a ‘dry black wi­ne’ ve­ći­ni je smi­ješ­no

Express - - EXPRESS -

Ne­ma bi­je­log i crnog vi­na. Ni­šta ni­je bi­je­lo ili cr­no jer ne pos­to­je na Zem­lji ap­so­lut­na svje­tlost ni pot­pu­ni mrak. Za­to se čes­to uz ča­šu po­ve­du ras­pra­ve tre­ba­mo li tam­na vi­na zva­ti cr­ni­ma ili cr­ve­ni­ma. U Hr­vat­skoj se češ­će ko­ris­ti iz­raz cr­no vi­no, a u svi­je­tu “red wi­ne”, od­nos­no cr­ve­no vi­no. Ta­ko za iz­voz i na­ši vi­na­ri pi­šu da je vi­no cr­ve­no, iako im je u do­ma­ćem pro­me­tu cr­no. Brač­ka vi­na­ri­ja Sti­na na­pu­ni­la je se­ri­ju cr­nih vi­na za Ka­na­du od plav­ca ma­log, ca­ber­net sa­uvig­no­na, mer­lo­ta i syra­ha pod ime­nom Sti­na Cu­vee Red, a svo­ja vi­na od plav­ca i cr­ljen­ka, pre­poz­nat­lji­va po bi­je­loj eti­ke­ti na ko­joj kao da ni­šta ne pi­še, ali ipak ima re­ljef­na slo­va, opi­su­ju kao su­ha cr­na. Su­ho cr­no vi­no je i Pla­vac ma­li vi­na­ri­je Ter­ra Ma­dre s Ko­mar­ne. Uz to, na eti­ke­ti pi­še i Dry black wi­ne. Taj je opis na Fa­ce­bo­oku iz­a­zvao ras­pra­vu s do­mi­nant­nim pos­prd­nim to­no­vi­ma onih ko­ji mis­le da pro­izvo­đač ne zna en­gle­ski pa je ko­ris­tio Go­ogle tran­s­la­tor. Taj je stav zlo­čest, no na­zi­vi bo­ja vi­na zas­lu­žu­ju i oz­bilj­nu ras­pra­vu. Ta­ko­zva­na bijela vi­na u stvar­nos­ti su ze­len­kas­ta, žuć­kas­ta, zlat­na... Ba­kre­nas­te bo­je mo­gu bi­ti vi­na od si­vog pi­no­ta, či­je bo­bi­ce ima­ju ru­ži­čas­tu ko­ži­cu. Ako se os­ta­ve u mo­štu ne­ko­li­ko sa­ti, i vi­no će bi­ti tam­ni­je. Ali i da­lje će­mo ga zva­ti bi­je­lim. Ne­ko­li­ko iz­vr­s­nih tak­vih “tam­no­bi­je­lih” vi­na ima­ju su­sje­di Slo­ven­ci, a po­no­san sam da ih ima­mo i mi. oja vi­na je kao bo­ja ljud­ske ko­že. Go­vo­ri po­ne­što o po­dri­je­tlu, ali ni­šta ili go­to­vo ni­šta o čo­vje­ku, o nje­go­vu ka­rak­te­ru. Pre­ma bo­ji se pre­poz­na­je ljud­ska ra­sa, no i me­đu bi­je­li­ma, cr­ni­ma, žu­ti­ma, cr­ve­ni­ma ima svje­tli­jih, tam­ni­jih ili “žu­ćih”. Bez ob­zi­ra na te to­no­ve, na pr­vi se po­gled vi­di ima li net­ko zdra­vu bo­ju ili ne. To se vi­di i na vi­nu. Zdra­va mla­da vi­na, bijela i cr­na, pre­poz­na­ju se po is­kri u ča­ši. Sja­je kao zvi­jez­de. Bijela mla­da vi­na, to u prin­ci­pu zna­či da su od po­s­ljed­nje ber­be, svi­je­tlo­žuć­kas­ta su sa ze­le­nim od­sja­jem. Kod cr­nih ili cr­ve­nih vi­na ta je bo­ja

Bu pra­vi­lu ru­bin­ska. Svje­tli­ja kod sor­ti po­put crnog pi­no­ta, tam­ni­ja kod ca­ber­net sa­uvig­no­na ili syra­ha, a lju­bi­čas­ta kod por­tu­gis­ca. Pla­vac da­je tam­na vi­na, pa je na­ziv “cr­no” do­bar oda­bir. Ka­ko doz­ri­je­va­ju, vi­na pos­ta­ju za­ga­si­ti­ja. Bijela se mo­gu zva­ti zre­li­ma u do­bi od jed­ne do tri go­di­ne. Tad gu­be ze­le­ni­lo, a u ča­ši se po­jav­lju­je sun­ce. S ko­jom go­di­nom vi­še sti­že i pa­ti­na ko­ja pod­sje­ća na zla­to. Zre­lim cr­ve­nim vi­ni­ma je pet ili vi­še go­di­na i čes­to su gra­nit­ne bo­je. Tu smo se već pri­bli­ži­li poj­mu crnog. Cr­na vi­na su si­gur­no zdra­va dok se ne po­ja­ve sme­đi to­no­vi, a kod bi­je­lih se sta­ros­ni ili dru­gi pro­blem vi­di ako pos­ta­nu si­va ili la­ga­no sme­đa. os­to­je i žu­ta vi­na, ko­ja do­is­ta ima­ju tak­vu bo­ju, a ra­de se u Fran­cu­skoj po­kra­ji­ni Ju­ra. Ri­ječ je o po­seb­noj teh­no­lo­gi­ji te po­seb­nim mi­ri­si­ma i oku­si­ma ko­ji ima­ju i po­seb­nu, ma­lo­broj­nu, ali iz­nim­no vjer­nu pu­bli­ku. U po­s­ljed­nje je vri­je­me sve vi­še na­ran­čas­tih vi­na. Od bi­je­log su gro­žđa i pro­izvo­de se teh­no­lo­gi­jom du­ge ma­ce­ra­ci­je. To zna­či da su mošt i bo­bi­ce, čes­to i pe­telj­ke, mje­se­ci­ma za­jed­no u po­su­di ka­ko bi fer­men­ta­ci­ja “is­i­sa­la” sve vri­jed­no iz ko­ži­ca. To su bijela vi­na s du­šom cr­nih jer je pro­izvod­nja ek­s­trem­ni­ja od one ko­ja se ko­ris­ti kod “cr­nja­ka”. Ima­ju je­dins­tve­ne aro­me i okus ko­ji ne­ke pod­sje­ća na sta­rost, ali ona naj­bo­lja za­dr­ža­la su svje­ži­nu. Ma­lo ih je, a pu­bli­ka im je sve broj­ni­ja i mo­že se na­zva­ti fa­na­tič­nom. Mi­ris im vi­še na­li­ku­je na ko­njak ne­go na uobi­ča­je­na vi­na, a bo­ja pod­sje­ća na na­ran­čas­tu. A to je služ­be­no bi­je­lo vi­no. Na kra­ju, ni­je važ­no ka­ko zo­ve­mo bo­ju ne­kog vi­na. Važ­no je da je vi­no do­bro.

PVi­na od plav­ca ma­log tam­na su i la­ko ih je na­zva­ti cr­ni­ma. Vi­na od crnog pi­no­ta su njež­ne cr­ve­ne bo­je, a od por­tu­gis­ca lju­bi­čas­te.

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.