Vin­ski gad­ge­ti: Ne smi­je se šte­dje­ti na ča­ša­ma. One jef­ti­ne su za gos­te

Express - - EXPRESS -

Sva­ko je vi­no bo­lje u do­bro oda­bra­noj ča­ši. Ni­je ri­ječ sa­mo o ča­ša­ma za bi­je­lo ili cr­ve­no/cr­no vi­no. Čak i ne­ke zah­ti­je­va­ju po­se­ban oblik. Ne­ke i ne sa­mo je­dan. Ta­kav je char­don­nay. Ako je na­prav­ljen kao mlad i svjež, tre­ba mu kla­sič­na ča­ša za bi­je­lo vi­no, a onaj ko­ji je nje­go­van na kvas­ci­ma, pa i od­le­žao ko­ju go­di­ni­cu, bit će pu­no bo­lji u ši­ro­koj, tzv. bur­gun­dij­skoj ča­ši. Uos­ta­lom, on je i do­mi­nant­na bi­je­la sor­ta u Bur­gun­di­ji, kao što je cr­ni pi­not do­mi­nant­na cr­ve­na. I ta ši­ro­ka ča­ša slič­ni­ja je onoj za cr­ni pi­not, ne­go za bi­je­la vi­na. Kod char­don­naya se mo­že re­ći i da je kla­sič­na ča­ša za bi­je­la vi­na pri­mje­re­na re­ski­jem i svje­ži­jem Cha­bli­su, a ši­ro­ka kre­mas­ti­jim vi­ni­ma iz “pra­ve” Bur­gun­di­je. Pr­va je ča­ša za vi­na lak­šeg ti­je­la, a dru­ga za pu­ni­ja, i to su dvi­je ča­še ko­je bi pra­vi vi­no­lju­bac tre­bao ima­ti. Ba­rem za se­be i svo­je naj­bli­že te pri­ja­te­lje s ko­ji­ma di­je­li lju­bav pre­ma vi­nu. Mo­žda je bo­lje re­ći op­sjed­nu­tost. Ča­še za cr­ve­na ili crna vi­na bi­ra­ju se po ta­ni­ni­ma. Vi­na s vi­še ta­ni­na tra­že ve­li­ku i ši­ro­ku ča­šu, a ona bez ta­ni­na još ši­ru. Ma, mo­že­mo ta­ni­ne us­po­re­di­ti i s ti­je­lom vi­na pa je ta­ko pr­va ča­ša za vi­na sred­njeg do pu­nog ti­je­la, a dru­ga za vit­ki­ja. Ako se go­vo­ri o sor­ta­ma, pr­va je za ca­ber­net sa­uvig­non, a dru­ga za cr­ni pi­not. Po­seb­na ča­ša tre­ba za de­sert­na vi­na. Ona na­li­ku­je kla­sič­noj ča­ši za bi­je­la, ali je ma­nja i na kra­ćem stal­ku. Iz one kla­sič­ne ča­še za bi­je­la vi­na ja­ko li­je­po se pi­ju i šam­panj­ci ili bo­lji pre­nuš­ci. Ma ko­li­ko se či­ni­lo sno­bov­ski, pra­vi lju­bi­telj vi­na tre­ba ima­ti šest vr­sta ča­ša: za bi­je­la vi­na lak­šeg i bi­je­la vi­na pu­ni­jeg ti­je­la, za cr­ve­na vi­na lak­šeg i cr­ve­na pu­nog ti­je­la te za de­se­tr­na, slat­ka vi­na. I fi­nu ča­šu za vo­du. vi­jek je do­bro ima­ti i ve­ći broj jef­ti­ni­jih ča­ša za bi­je­lo i cr­no vi­no za gos­te. Pra­ve ča­še po­pri­lič­no ko­šta­ju. Tvrt­ka Spi­ge­lau ra­di do­bre do vr­lo do­bre, a sto­je iz­me­đu 20 i 60 kuna. Po ko­ma­du. Vr­lo do­bre do od­lič­ne ča­še su Ri­ede­lo­ve, ko­ji­ma je ci­je­na iz­me­đu 70 i 500 kuna. Od­lič­ne su i ča­še Zal­to. Sto­je iz­me­đu 200 i 500 kuna. Sre­ća je što se ve­li­ka

Uvi­na pi­ju u ma­lim druš­tvi­ma pa za njih ne tre­ba pu­no ča­ša. Tri-če­ti­ri od sva­ke vr­ste su do­volj­ne. Oba­ve­zan stak­le­ni vin­ski gad­get je i de­kan­ter. Ri­jet­ko za­tre­ba, ali kad tre­ba, bez nje­ga se ne mo­že. A tre­ba za ve­li­ka vi­na ko­ja su du­go u bo­ci pa se spo­ro otva­ra­ju i ima­ju ta­log. Pa­ž­lji­vim is­ta­ka­njem u de­kan­ter ta­log će os­ta­ti u bo­ci, a u du­ljem do­di­ru sa zra­kom i s ma­lo vr­te­nja de­kan­te­ra mi­ri­si i okus će is­ka­za­ti svu ra­skoš. Tre­ba de­kan­ter i za mla­da vi­na u ko­ji­ma se mo­že osje­ti­ti mi­ris sum­po­ra. I on će u de­kan­te­ru br­zo iz­vje­tri­ti. ez otva­ra­ča ili va­di­če­pa ni ne mo­že se do vi­na, ili ba­rem ni­je la­ko. Po otva­ra­ču se, kao i po ča­ša­ma, vi­di i s ko­li­ko se stras­ti do­ma­ćin od­no­si pre­ma vi­ni­ma. Me­đu de­se­tak ti­po­va va­di­če­pa, dva su naj­u­čes­ta­li­ja. Lep­tir ima kril­ca ko­ja se po­di­žu ka­ko se svrd­lo uvi­ja u čep. Spu­šta­njem kril­ca čep iz­la­zi. Ta­kav je otva­rač po­put obič­ne ča­še bez stal­ka. Pos­lu­žit će svr­si, ali uni­šti­ti dio ča­ro­li­je ko­ja se vr­ti oko vi­na. Ko­no­ba­rov pri­ja­telj na­ziv je va­di­če­pa od ko­jeg mno­gi bje­že jer im se či­ni da ga je te­ško ko­ris­ti­ti. A ni­je. Na­kon ma­lo vjež­be otva­ra­nje bo­ce pos­ta­je lakše, br­že, a ne­dvoj­be­no i ele­gant­ni­je ne­go lep­ti­rom. Prak­ti­čan je i za­to što je sklo­piv pa sta­ne u džep. Ima no­žić ko­jim se la­ko ski­ne ka­pi­ca s vr­ha bo­ce, a do­bro je kad mu je po­lu­ga za iz­vla­če­nja na “ko­lje­no” što olak­ša­va i va­đe­nje na­puk­log če­pa. Čes­to se ko­ris­te i “drop sto­po­vi”, ko­ji se sta­ve u gr­lić bo­ce i sp­rje­ča­va­ju ka­pa­nje vi­na pri is­ta­ka­nju u ča­šu. Dje­lu­ju, ali ruž­no iz­gle­da­ju pa je bo­lje vi­še vjež­ba­ti is­ta­ka­nje i u ru­ci dr­ža­ti li­je­pu kr­pu ko­jom će se obri­sa­ti kap vi­na na gr­li­ću bo­ce. Ono bez če­ga ne mo­gu lju­bi­te­lji vi­na ko­ji ži­ve u sta­no­vi­ma je vin­ski hlad­njak. U pra­vom hlad­nja­ku vi­nu je pre­hlad­no pa br­že sta­ri, a u vin­sko­me se tem­pe­ra­tu­ra mo­že pre­ciz­no re­gu­li­ra­ti i mo­že ih se du­go ču­va­ti. A ima ih i za sa­mo 12 bo­ca te vi­še ni­su (pre)sku­pi.

BDe­kan­ter omo­gu­ću­je is­ta­ka­nje sta­ri­jeg vi­na bez ta­lo­ga i proz­ra­ču­je ga, a u mla­dom pro­vje­tra­va mi­ris sum­po­ra. Kao i ča­še, naj­bo­lje ga je pra­ti vru­ćom vo­dom da ne os­ta­ne

mi­ris de­ter­džen­ta u nje­mu.

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.