Zlat­na pra­vi­la za ku­ha­nje s vi­nom: tre­ba zna­ti oda­bra­ti i bi­ti umje­ren

Express - - EXPRESS -

Kva­li­te­ta je­la ovi­si o kva­li­te­ti naj­sla­bi­jeg sas­toj­ka. Tre­ba to ima­ti na umu i kad se ku­ha s vi­nom. Pri­mje­re­no vi­no pu­no će li­je­po­ga da­ti ne­kim je­li­ma, kao što i lo­še oda­bra­no mo­že uni­šti­ti trud ulo­žen u pri­pre­mu, ali i no­vac ulo­žen u sas­toj­ke. Tko uži­va u vi­nu zna ka­ko mu se mi­ris i okus otva­ra­ju dok se gri­je u ča­ši, a to će se i pu­no bo­lje osje­ti­ti u lon­cu na va­tri. Za­to s vi­nom tre­ba bi­ti umje­ren. Ni­je­dan ku­har ne že­li pos­lu­ži­ti ku­ha­no vi­no umjes­to gre­ga­de, školj­ki na bu­za­ru, ri­žo­ta ili gu­la­ša. Sklad je va­žan. Sva­ka na­mir­ni­ca tre­ba po­ne­što da­ti je­lu pa sva­ka zas­lu­žu­je po­djed­na­ku po­zor­nost. Tre­ba zna­ti da iz­nim­no do­bro vi­no ne­će una­pri­je­di­ti je­lo pu­no vi­še ne­go što će to uči­ni­ti ko­rek­t­na kap­lji­ca. Pu­no kva­li­te­ta ve­li­kog vi­na iz­gu­bit će se ku­ha­njem. Evo pet zlat­nih pra­vi­la za ku­ha­nje s vi­nom. 1. Ne­moj­te ku­ha­ti s vi­nom ko­je ne bis­te po­pi­li. Vi­no za ku­ha­nje mo­ra bi­ti ko­rek­t­no, a do­bro je da bu­de voć­nih aro­ma i svje­žeg oku­sa. Vi­no s gre­škom, bi­lo da je ri­ječ o če­pu (to je onaj mi­ris ko­ji pod­sje­ća na vla­žan kar­ton) ili hla­pi­vim ki­se­li­na­ma, pok­va­rit će hra­nu. Ako ni­je za pi­ti, ni­je ni za ku­ha­ti. Na vi­nu s ko­jim će se ku­ha­ti ne tre­ba (pre­vi­še) šte­dje­ti, ali ne tre­ba bi­ti ni ra­si­pan. Vi­no ko­je sto­ji sto­ti­njak ku­na, ili vi­še sto­ti­na, a pri­tom i vri­je­di to­li­ko, šte­ta je za­ku­ha­ti, no već za 30-ak ku­na kod nas se mo­že ku­pi­ti bu­te­lja pris­toj­nog vi­na, a za 40 do 50 ku­na iz­bor je ve­lik. I ne­ma je­la za ko­je tre­ba ci­je­la bu­te­lja, osim ako se ne ku­ha za sva­to­ve. Pa ma­lo u lo­nac, a ma­lo u ča­šu, da se okri­je­pi od na­por­nog pos­la, i uži­vat će po­djed­na­ko ku­har i svi oni za ko­je je ku­hao. 2. Ne­moj­te ku­ha­ti s vi­nom ko­je nis­te po­pi­li pa je sta­ja­lo tjed­ni­ma otvo­re­no. Do­bro bi­je­lo vi­no u otvo­re­noj bu­te­lji ko­joj je ori­gi­nal­ni čep vra­ćen, ako je u pri­mje­re­nim uvje­ti­ma, mo­že sta­ja­ti od dva do tri da­na bez da dra­ma­tič­no iz­gu­bi oso­bi­ne. Cr­ve­no od pet do šest da­na. To su ro­ko­vi upo­tre­be ako se pi­je. Za ku­ha­nje mo­žda tra­ju dan ili dva du­lje. Na­kon to­ga naj­bo­lje što se s vi­nom mo­že uči­ni­ti je uli­ti ga u bo­cu s vin­skim oc­tom. Ako je bi­lo do­bro, po­pra­vit će ocat. Ako ni­je bi­lo do­bro, tre­ba ga pro­li­ti. Tko že­li ne­po­pi­je­no vi­no sa­ču­va­ti du­lje za ku­ha­nje, mo­že ga za­mrz­nu­ti u po­su­di­ci za koc­ki­ce le­da. 3. Bi­raj­te ne­utral­na vi­na. S aro­ma­tič­nim vi­ni­ma se opas­no igra­ti. Mi­ris ru­že ko­ji prev­la­da­va u tra­min­cu ili mu­ška­tu opas­no će se “po­tu­ći” sa špa­ro­ga­ma ili tar­tu­fi­ma. Me­đu in­ter­na­ci­onal­nim sor­ta­ma, ko­jih i kod nas ima, za ku­ha­nje se pre­po­ru­ču­ju si­vi pi­not i mer­lot, a od na­ših do­bro će pos­lu­ži­ti gra­še­vi­na i mal­va­zi­ja od bi­je­lih te fran­kov­ka od cr­nih so­ra­ta. U sva­kom slu­ča­ju, vi­no ne smi­je bi­ti ta­nič­no, tak­va su, na pri­mjer, od plav­ca ma­log, a ne­će bi­ti do­bro ni ako je ba­ri­ki­ra­no, od­nos­no od­le­ža­no u ba­čvi­ca­ma. Tak­va vi­na ti­je­kom ku­ha­nja pos­ta­ju ja­ko gor­ka. 4. Pa­zi­te na al­ko­hol. On vri­je na oko 78 stup­nje­va pa će dio is­pa­ri­ti pri­je os­ta­lih te­ku­ći­na iz lon­ca, pr­vens­tve­no vo­de, no ne­će nes­ta­ti. Al­ko­hol se ve­že s dru­gim te­ku­ći­na­ma pa mu se i tem­pe­ra­tu­ra vre­nja mi­je­nja. Ne­ka su is­tra­ži­va­nja po­ka­za­la da se u pr­vih 15 mi­nu­ta ku­ha­nja gu­bi 40 pos­to al­ko­ho­la, no taj pos­to­tak pa­da ka­ko ku­ha­nje od­mi­če. Ra­ču­na se da će na­kon dva i pol sa­ta ku­ha­nja, ko­li­ko tre­ba za gu­laš, na pri­mjer, os­ta­ti još pet pos­to od pr­vot­ne ko­li­či­ne al­ko­ho­la do­da­nog je­lu. 5. Ja­ko slat­ka vi­na mo­gu bi­ti od­lič­na za ku­ha­nje. Ma­la ko­li­či­na dat će je­lu sna­gu, a čes­to i do­bro­doš­lu slat­ko­ću. Pr­vens­tve­no to vri­je­di za oja­ča­na vi­na, por­to, še­ri ili mar­sa­lu ko­ji­ma su u pro­izvod­nji do­da­ni des­ti­la­ti. Ne­ke vin­ske slat­ki­še na­ših kra­je­va, ko­ji­ma se pri­rod­ni sla­do­ri kon­cen­tri­ra­ju pro­su­ši­va­njem gro­žđa na tr­su pri­je ber­be, šte­ta je ko­ris­ti­ti za ku­ha­nje. Ako se zna da bo­či­ca od 2,5 de­ci­li­ta­ra iz­bor­ne ber­be pro­su­še­nih bo­bi­ca ili le­de­nog vi­na sto­ji vi­še sto­ti­na ku­na, jas­no je i da su pre­sku­pi. No pro­šek ko­ji dos­ta to­ga mo­že da­ti je­lu ne sto­ji to­li­ko. Bi­raj­te ne­utral­na vi­na. S aro­ma­tič­nim vi­ni­ma se opas­no igra­ti. Mi­ris ru­že ko­ji prev­la­da­va u tra­min­cu ili mu­ška­tu opas­no će se ‘po­tu­ći’ sa

špa­ro­ga­ma ili tar­tu­fi­ma

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.